Balkan – tema za večeru

„Ne može se pričati samo o Poljskoj", zavapio je jedan diplomata Evropske unije posle prvog dana samita u Briselu. „Ima mnogo važnijih problema, a jedan od njih je razvoj situacije na Balkanu". Šefovi država i vlada su se situacijom u neposrednom južnom susedstvu bavili – za stolom za večeru. Opunomoćenica EU za spoljne poslove Federika Mogerini upravo se vratila sa turneje po državama Zapadnog Balkana i za vreme jela je iznela svoju preteću sliku tamošnje situacije. Rusija, kako je to ona prenela iza zatvorenih vrata, u mnogim mestima pokušava da ostvari uticaj na vlade, etničke grupe i odluke. Još u ponedeljak, Mogerinijeva je prilikom jednog susreta ministara spoljnih poslova EU rekla: „Videla sam region koji je u većoj meri nego ikada ranije na različitim nivoima opterećen napetostima i izazovima".

Balkan bi mogao da postane šahovska tabla na kojoj igraju velike sile upozorila je Mogerinijeva. „Zabrinutost je velika. Verovatan cilj Moskve: olabaviti veze regiona sa EU i predstaviti Rusiju kao alternativu Uniji koja se razgrađuje". Prilikom gostovanja u Skupštini Srbije prošle nedelje, opunomoćenicu EU za spoljne poslove su protivnici EU ometali svojim skandiranjem i povicima. Ona je na sopstvenoj koži osetila da Evropa i na Balkanu ima jake protivnike. Poslanici Radikalne stranke su skandirali „Rusija, Rusija" – Mogerinijeva je jedva mogla da dođe do reči.

Cilj: pristup EU – jednog dana

Šefovi država i vlada EU (bez Poljske) su na to reagovali svojom „neograničenom podrškom" evropskoj perspektivi šestorih balkanskih država. Sve države bi, jedna za drugom, već prema stepenu razvoja, jednom trebalo da pristupe Evropskoj uniji. „Mi držimo reč", rekao je sveže izabran (ponovo) predsedavajući Saveta EU Donald Tusk. Diplomate EU su jasno stavile do znanja da bi, na primer, krhka država Bosna i Hercegovina mogla da pristupi EU tek za mnogo godina. Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da je situacija u tim zemljama „komplikovana". „Mi smo odlučili da im jače pomažemo kako bismo jačali i evropsku perspektivu tih zemalja".

„Zapustili smo Balkan", požalio se pred samit jedan diplomata EU koji se razume u region. Zbog mnogih kriza u EU, problema sa migracijom i sukoba u Ukrajini, zemlje Balkana su u poslednje dve godine opažane samo još kao „Balkanska ruta" ili „tranzitna ruta". Makedonija je još uvek u teškoj unutrašnjepolitičkoj krizi. Srbija kosovsko područje ne priznaje kao državu, iako ga priznaje većina zemalja EU – ne i Rusija. U Crnoj Gori je parlament blokiran. Pokušaj puča u Crnoj Gori, iza kojeg navodno stoji Moskva, propao je prošle godine. Rusija odbacuje članstvo Crne Gore u NATO. U Bosni, srpska republika preti otcepljenjem od federalne države.

Šefovi država i vlada, doduše, u svojoj izjavi sa samita nisu imenovali Rusiju, ali „svima je bilo jasno o kome se radi", rekao je jedan diplomata EU. Austrijski kancelar Kristijan Kern zatražio je od svojih kolega u EU da ne dozvole da na Balkanu nastane vakuum. SAD se očigledno povlače, a Rusija bi mogla da iskoristi šansu da se bolje pozicionira.

EU je frustrirana

Dvadeset godina po okončanju građanskih ratova na Balkanu, i Evropska unija je frustrirana zbog međusobnih nacionalističkih napada susednih zemalja. Etnički konflikti u regionu, kako se požalio jedan diplomata EU, još uvek nisu rešeni. Evropska unija je zbog toga još pre tri godine sazvala „Konferenciju o Zapadnom Balkanu" koja je do sada zasedala u Berlinu, Beču i Parizu. Ona bi trebalo da dovede do tešnjeg povezivanja sa EU, ali i do međusobnog dijaloga kandidata za članstvo u toj zajednici. Ove godine, domaćin će biti Italija. Britanska premijerka Tereza Mej je u Briselu njavila da će se Velika Britanija i pored „bregzita" i dalje angažovati na Balkanu, pa i sama organizovati samit o Zapadnom Balkanu 2018. godine.

Evropska unija traži od država Zapadnog Balkana da održavaju dobrosusedske odnose i obećava da će ih podržati u reformama na svim nivoima. Cilj je pre svega da se pre mogućeg pristupa podrže institucije pravne države kao i privredni razvoj. Ove godine Srbija dobija pomoć u visini od 215 miliona evra, Kosovo 92 miliona, Albanija 92 miliona, Makedonija 95 miliona, Crna Gora 40 i Bosna i Hercegovina 44 miliona evra. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je isključio mogućnost prijema neke od tih zemalja u EU dok je na toj funkciji. U ovom trenutku, EU je više uposlena organizacijom izlaska Velike Britanije iz zajednice.