„Balkan je sam odgovoran za reforme“ | Evropa | DW | 05.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Balkan je sam odgovoran za reforme“

Države Zapadnog Balkana imaju jasnu perspektivu ulaska u EU. Ipak, te zemlje ne mogu da očekuju nekakv ustupke na tom putu, ocenjuje za DW državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rot.

Michael Roth Staatsminister Auswärtiges Amt

Mihael Rot

Dojče vele: Aktuelna izbeglička kriza još jednom je u prvi plan izbacila države Zapadnog Balkana. Sada se još više govori o potrebi da se balkanske države podignu ka vrhu na listi prioriteta. Ipak, proces integracije u Evropsku uniju odvija se prilično sporo. Zbog čega je to tako?

Mihael Rot: Države Zapadnog Balkana same su odlučile da žele da budu deo Evropske unije. To pozdravljam, jer je i u našem interesu da u toj organizaciji članice budu države koje su sigurne, demokratske, socijalno stabilne i privredno uspešne. Što se odlučnije sprovode reforme, to će brže napredovati i pregovori o članstvu. Perspektiva za članstvo država Balkana još uvek je tu, bez rezervi. Ipak, važi i sledeće: neće biti „političkog popusta“ kada je reč o preduslovima za ulazak u EU! Meni je jasno da se prvenstveno mladim proevropskim snagama čini da taj proces ne ide dovoljno brzo. Mladim ljudima potrebne su perspektiva i šanse u njihovim domovinama. Zbog toga smo i inicirali Konferenciju o Zapadnom Balkanu. Želimo da pokažemo da je perspektiva ulaska u EU više od običnog obećanja, ali i da očekujemo konkretne mere i rezultate.

Da li su realna očekivanja balkanskih država da bi na tom putu mogle da dobiju finansijsku pomoć Brisela?

Čitavom regionu hitno je potreban veliki socijalno-ekonomski poticaj. To pokazuje ponašanje omladine. Previše mladih ljudi okreće leđa svojim domovinama, iako su tamo hitno potrebni. Dve stvari su prioritet: prvo se na pravi način moraju iskoristiti konkretne ponude za izgradnju regionalne infrastrukture i drugo, preduslov za investicije privatnih biznismena i za privredni rast jeste odlučna borba protiv korupcije ko i dobar rad vlada i organa vlasti.

Jedno istraživanje Univerziteta u Nici pokazalo je da su Balkanu do 2020. godine potrebne investicije u iznosu od 110 milijardi evra. Evropska unija stavila je na raspolaganje samo delić te sume. Da li ona na taj način čini premalo, s obzirom na obećanje o evropskim perspektivama?

Mi činimo dosta toga. Nemačka je, na primer, najveći bilateralni donator pomoći za Srbiju. Osim država Evropske unije, u regionu su aktivne i međunarodne institucije kako bi sufinansirale priključivanje regiona na saobraćajnu mrežu EU. Očigledno da mnogi još nisu uočili da je EU najveći donator u regionu. Sve više plodova donosi i naše delovanje u ulozi posrednika, recimo u pregovorima između Srbije i Kosova.

Najveći problemi u regionu su upravo tamo gde međunarodna zajednica, a time i EU, imaju najviše uticaja i gde i faktički ima odgovornost – na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Zašto je to tako?

I tamo gde je situacija posebno komplikovana smo tokom proteklih godina imali uspeha u stabilizaciji prilika, jačanju demokratije i pravne države. Definišu se odnosi između Srbije i Kosova, korak po korak. Za sve države Zapadnog Balkana ipak važi jedna stvar: one same su odgovorne za napredak reformskih procesa. Naravno da ćemo im mi pomoći na tom putu.

U pristupnim pregovorima sa Srbijom postoji poglavlje 35, u kojem je reč o potpunoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Kakav stav po tom pitanju ima Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke?

Želimo da buduće članice Evropske unije u tu organizaciju stupe bez bilateralnih konflikata sa svojim susedima. Zbog toga u pregovorima sa Srbijom posebnu ulogu imaju njeni odnosi sa Kosovom. Jasno je da Srbija i Kosovo, pre ulaska Srbije u EU, moraju da imaju jasno definisane i normalizovane odnose kroz pravno obavezujuće ugovore.

Reklama