Bakarnim kvakama protiv bakterija | Mozaik | DW | 15.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Bakarnim kvakama protiv bakterija

U bolnicama je teško izbeći dodir s bakterijama. Jedna klinika u Hamburgu pokušava da smanji opasnost zaraze pomoću bakrenih kvaka na vratima – ovo je bila jedna od tema i na Međunarodnom sajmu medicine u Diseldorfu.

Kvake na vratima u bolnicama su plodno tle za razmnožavanje bakterija. Dnevno se dotaknu hiljadu puta i tu ne pomaže niti najtemeljnije čišćenje. Razni uzročnici se munjevito razmnožavaju.

U Hamburgu je klinika Asklepios obične kvake na vratima zamenila bakarnim. Veliko testiranje donelo je iznenađujuće rezultate, objašnjava Suzane Huget. „Zaključili smo da je na bakrenim kvakama bilo manje uzročnika bolesti nego na običnim“, kaže Huget, direktorka medicinske laboratorije MEDILYS u klinici Asklepios. U poređenju s plastičnim kvakama ili onima od nerđajućeg čelika, bakarne su smanjile broj uzročnika za 50 odsto. Samo se u Nemačkoj godišnje oko 400.000 do 600.000 pacijenata zarazi ovim opasnim uzročnicima bolesti. Mogu inficirati rane ili čak dovesti do upala pluća. Gotovo 15.000 pacijenata godišnje umire od bolesti kojima su se zarazili u bolnici.

Odlično položen ispit

Već su 2008. i 2009. bile uspešno testirane bakarne kvake u klinikama Asklepios. U terenskom ispitivanju je učestvovao i Nemački institut za bakar. Ovaj institut međusobno povezuje istraživanje i praktičnu primenu te podupire razvoje kao što je uvođenje bakarnih kvaka koje se sastoje od 70 odsto bakra. Opasnost da se bakterije, gljivice ili virusi na njima razmnože je, kako je dokazano, izrazito mala, budući da bakar ima antimikrobna svojstva. To nije važno samo za opšte kliničko podruje nego i za pojedinačna, osetljiva područja kao što su odeljenja intenzivne nege.

Hamburške klinike imaju vodeću ulogu, kada je reč o suzbijanju opasnih uzročnika bolesti i vrlo otpornih bakterija, recimo rezistentnih stafilokoka. Klinika je nedavno ugradila 600 novih bakarnih kvaka u novogradnji. To je najveći projekat tog tipa u Evropi i Sjedinjenim Državama.

Suzane Huget kaže da je bilo razloga i za kritiku. „Nove kvake su promenile boju, jer su se redovno barem jednom dnevno čistile dezinfekcionim sredstvom. Lepo je kada bakar na krovu kuće jednoliko menja boju. Ali kod kvaka? Čovek pomisli da je kvaka prljava.“ Iz klinike su upozorili proizvođača na ovu sitnicu. Klinike bi morale biti preuređene, kako bi zadovoljile potrebe osoblja i pacijenata, ne samo zbog higijenskih uslova nego i zbog izgleda. Sada postoje nove legure bakra i testiranja.

Čudotvorni metal

Egipćani su već 2.000 godina pre nove ere znali za delotvornost bakra. Strugotinama bakra su dezinfikovali pijaću vodu. Stari Grci su bakrom lečili infekcije, Rimljani rane, čireve i kožne bolesti. I Astecima je bakar bio važan lek u medicini, pogotovo kod infekcija usne duplje i ždrela. Persijanci su bakrom lečili gnojne čireve ili infekcije očiju. Kod ostalih naroda se koristio kod glavobolja, grčeva ili opekotina.

Symbolbild - Kupferwerk

Bakar se koristi u medicini već više od četiri milenijuma

Švajcarski lekar Paracelzus, koji je rođen krajem 15. veka, lečio je bakrom gliste. Bakar se koristio čak i kod lečenja astme i epilepsije, kao i kod tuberkuloze i kolere. No, danas služi i kao higijenska mera u klinikama. „Možete poći od toga se spoljna membrana bakterije menja kroz jonske pomake i time započinje prevremeno odumiranje“, objašnjava Suzane Huget delovanje bakra.

Dodatak, ali ne i zamena

Bakrene kvake skuplje su za otprilike 50 odsto od visokokvalitetnih kvaka od nerđajućeg čelika. Dezinfekciono delovanje bakra je očigledno. Međutim, bakrene kvake nisu zamena za uobičajene higijenske postupke, upozorava Huget. „Kvake su još jedan korak dalje, kako bi se podstakla higijenska osvešćenost.“ Osoblje se mora naravno i dalje pridržavati uobičajenih higijenskih mera. To važi za sve koji se zadržavaju u klinici. „U međuvremenu postoje uputstva za pacijente i posetioce da dezinficikuju ruke u određenim situacijama. U tu svrhu smo sastavili posebne informacije.“

U svakom slučaju je primjena bakra vredan dodatak u poboljšanju higijene. Ne moraju samo kvake na vratima doprinositi boljim higijenskim standardima. „Postoje i drugi predmeti koji se često dodiruju rukama. To su recimo električni otvarači vrata. Onda postoje dodirne tačke u liftovima ili na automatima. U bolničkim sobama pacijenata postoje mnoga područja dodira, na primer ručke za pomeranje kreveta“, dodaje Huget.