Bajer juri najomraženiji koncern sveta | Politika | DW | 21.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bajer juri najomraženiji koncern sveta

Američki biotehnološki koncern Monsanto odbio je već drugu ponudu nemačkog Bajera za preuzimanje. Obe strane priznaju da se „pregovori nastavljaju“, ali čak ni svi deoničari Bajera ne žele kupovinu Monsanta.

Američka kompanija Monsanto još od 1901. proizvodi hemijske preparate za poljoprivredu. Utoliko nipošto nije jedina koja je – u doba kada je javnost još slepo verovala u nauku i tehnološki napredak – proizvodila i prodavala preparate zbog kojih bi danas neko morao u zatvor kad bi čak i slučajno negde prosuo nekoliko kapljica.

Nakon hemije, još od devedesetih godina 20. stoleća se Monsanto naveliko bacio u genetsku tehnologiju. Činilo se da na čitavom svetu ne postoji korisna biljka koju je priroda stvorila savršenom. Baš svaka se još nekako mogla „popraviti“ – ako ništa drugo, da postane otpornija na herbicide, otrove protiv korova i neželjenih biljaka. A te herbicide naravno opet proizvodi – Monsanto.

Poljoprivrednici su tako morali da plate nešto više za takav „koktel“, ali jedino što onda moraju činiti je da seme – kukuruza, soje, pamuka ili čega već – poseju na svom polju i onda bez velike brige i truda dođu da pokupite rod kad mu bude vreme.

Đavolja kuhinja, a još i ne radi

Ali tu su dva problema: prvi je da hemikalije koje uništavaju neželjene biljke moraju biti sve agresivnije. Šta to znači videli smo već iz primera pesticida glifosata kojem je tek teškom mukom i uprkos želji Evropskog parlamenta „privremeno“ produžena dozvola korišćenja u EU za još 18 meseci.

Mexiko Protest gegen Monsanto

Širom sveta se održavaju protesti protiv Monsanta - ovde u Meksiko Sitiju 2013.

A drugi problem je – to ne funkcioniše kako bi trebalo, kaže Troj Rauš. On je američki farmer. Čak i kada kupi „koktel“ kakav proizvodi Monsanto, to ne znači da neće biti korova na polju. Jer i korov mutira, pojavljuje se „super-korov“ koji prkosi svakoj hemiji, tako da ni patent hemijskog koncerna ne pomaže mnogo: „Seme je zaštićeno patentom 20 godina, ali mnogo pre nego što istekne patent je ta tehnologija izgubila svoj učinak. Tako onda dolazi novi proizvod s još agresivnijim pesticidom koji je onda opet zaštićen još 20 godina.“

Sve to navodi borce za zaštitu prirode širom sveta da vode bespoštedan rat protiv takve „đavolje kuhinje“. Američki koncern Monsanto je na samom vrhu popisa najomraženijih firmi protiv koje se barem jednom godišnje izlazi na proteste. Ta reakcija javnosti i sve oštriji propisi o zaštiti životne sredine svakako ne pomažu ovom koncernu koji broji 21 hiljadu radnika – i poseduje gotovo 650 patenata na genetski manipulisane biljke, više nego ikoji drugi koncern te vrste.

Ali poslovno, veći mu je problem da ni Monsanto nije jedini koji se „igra Boga“ s biljkama. U sve žešćoj i bespoštednijoj konkurenciji je i prošle godine Monsanto zabeležio pad prometa i dobiti: prošle godine je dobit Monsanta pala za čitavih 37 odsto.

Bajer želi da iskoristi priliku

Upravo to se nemačkom Bajeru učinilo kao prava prilika da preuzme Monsanto. Sam sektor ovog nemačkog koncerna koji se bavi poljoprivredom, Bayer CropScience, je po prometu mnogo manji od Monsanta i nema tome dugo da je Monsanto želeo da kupi taj sektor Bajera. Ali nova poslovna politika hemijskog koncerna Bajer je da svim svojim sektorima i dalje omogući određenu poslovnu samostalnost i inicijativu, ali da ih ipak okupi sve „pod jednom kapom“. A čitav farmaceutski koncern Bajer, ukupno uzevši, je sa svojom finansijskom težinom u potpuno drugoj ligi nego Monsanto.

Logo Bayer AG Werk in Leverkusen

Akcionari Bajera se plaše za ugled kompanije

Prva ponuda Bajera deoničarima Monsanta je bila 122 dolara za deonicu – što je vrlo dobra ponuda obzirom da se još proletos vrednost akcije Monsanta vrtela oko 90 dolara. Glasine da je Bajer zainteresovan za Monsanto je deonice katapultirala na oko 110 dolara, ali i trenutno vrednost iznosi oko 107 dolara. Ipak, uprava Monsanta je brzo odbila prvu ponudu, a nakon toga je Bajer ponudio čak 125 dolara za deonicu.

Ovog utorka (19.7.) je Monsanto odbio i drugu ponudu nemačkog koncerna kao „finansijski neprimerenu“ i upozorio da to „nije dovoljno da akcionare navede na prodaju“. Ipak, Monsanto je „otvoren i za Bajer i za svaki drugi koncern“, a oba koncerna su dala do znanja kako se pregovori nastavljaju. Naravno, iza zatvorenih vrata. Bayer bi mogao da stekne uvid u poslovne knjige Monsanta. To bi ga naravno koštalo: čak i ako takva fuzija bude sprečena, na primer od strane nadležnih institucija zbog brige za zaštitu tržišne utakmice, Bajer bi platio Monsantu oko 1,5 milijarde dolara.

Zašto nas niko ne pita?

Ipak, takva akvizicija koja bi Bajer već i po poslednjoj ponudi koštala oko 65 milijardi dolara se nipošto ne dopada svim njegovim deoničarima. Treba reći da su akcije Bajera izuzetno raspršene – i da tako treba biti vrlo oprezan kad se Bajer naziva „nemačkim“ koncernom. Dva najveća deoničara su američki fondovi, Capital Research and Managment (9,97%), a na drugom mestu je nezaobilazni američki fond BlackRock (5,03%). Već treći dioničar ima „samo“ 2,95% dionica i sve ostalo je raspršeno po čitavoj planeti.

Ipak, 16. po veličini deoničar je britanska investicijska kuća Henderson Global Investors koja se otvoreno usprotivila želji uprave Bajera da preuzme Monsanto, odnosno planu da to učini bez dozvole deoničara Bajera. Ne samo finansijski je to rizik, nego pogotovo kad je reč o percepciji u javnosti ova dva koncerna. Kad nekome kažete Bajer, njemu će prvo pasti na pamet njegov Aspirin iako naravno i Bajer proizvodi hemikalije koje ne leče, nego itekako uzrokuju glavobolju – u prenesenom i doslovnom značenju.

Koncern Monsanto je sasvim druga priča, čak i za one koji nisu videli dokumentarni film Mari Monik Robin „Svet po Monsantu“ (The World According to Monsanto) o genetski modifikovanim proizvodima tog koncerna i šta on čini na poljima čitavog sveta. Ipak, predsednik uprave Bajera Oliver Cilke tvrdi da takva poslovna odluka ne traži saglasnost deoničara i da je Bajer uveren da bi, zajedno s Monsantom, postao vodeći proizvođač semena i herbicida na čitavom svetu. Cilke je u intervjuu za Rasjniše post našao još veće reči: kaže, ako bi fuzija uspela, to bi bio najveći uspeh neke nemačke kompanije u posleratnoj istoriji.

Reklama