Bajden: „Početak invazije“

U svetlu eskalacije ukrajinske krize, američki predsednik Džozef Bajden govorio je o početku ruske invazije na Ukrajinu. On je u TV-obraćanju rekao da računa s napadom velikih razmera Rusije na susednu zemlju. „I dalje verujemo da je Rusija spremna da ide znatno dalje i da pokrene masivan vojni napad na Ukrajinu“, rekao je Bajden. Putin, kaže, isporučuje „opravdanje za nasilno zauzimanje daljih područja“.

Bajden je takođe najavio dalju vojnu pomoć i raspoređivanje trupa u baltičkim državama. „Sjedinjene Države će u međuvremenu nastaviti da pružaju odbrambenu pomoć Ukrajini, a nastavićemo i da jačamo naše saveznike u NATO“, rekao je. „Odobrio sam dodatna kretanja američkih snaga i opreme koja je već raspoređena u Evropu“, rekao je američki predsednik.

-pročitajte još: Ukrajinska kriza: Srbija između čekića i nakovnja

Baltičke države pozdravljaju najavu raspoređivanja američkih trupa

Estonija, Letonija i Litvanija pozdravile su Bajdenovu najavu da će dodatne jedinice i vojna oprema biti raspoređene u baltičkim državama. To je „veoma dobra i snažna poruka“, rekla je estonska ministarka spoljnih poslova Eva-Marija Limets. Važno je, dodala je, prilagoditi odbrambene sposobnosti NATO i sposobnosti zastrašivanja s obzirom na ruska delovanja u Ukrajini.

U Letoniji su predsednik Egils Levits, premijer Krisjanis Karins i ministar spoljnih poslova Edgars Rinkeviks pohvalili potez Vašingtona. Jačanje prisustva američkih oružanih snaga u baltičkim državama predstavlja savezničku solidarnost na delu i važan signal, napisali su na Tviteru.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda opisao je odluku kao „ključnu u trenutnoj bezbednosnoj situaciji“. „Što je jače istočno krilo NATO, to je čitava Evropa sigurnija“, napisao je on na Tviteru. Premijerka Ingrid Simonite je naglasila: „Ne možemo da biramo naše komšije, ali, hvala Bogu, možemo da biramo svoje prijatelje i saveznike“, rekla je ona.

Najavljene sankcije

Bajden je takođe najavio finansijske sankcije Rusiji. Vlada će, rekao je, kao prvi korak, biti odsečena od „zapadnog finansiranja“. Kaznene mere će, naglasio je američki predsednik, biti usmerene na dve velike banke, one koje učestvuju u poslovanju s ruskim državnim obveznicama, te protiv pristalica ruskog predsednika Vladimira Putina i njihovih porodica.

Sankcije bi trebalo da zabrane američkim bankama da u budućnosti trguju obveznicama ruske vlade. Američka vlada je još prošle godine zabranila američkim finansijskim institucijama trgovanje državnim obveznicama na primarnom tržištu, ali ne i na važnom sekundarnom tržištu. „Ako moskovska vlada nastavi svoj agresivni kurs, postoji rizik od oštrijih američkih sankcija“, upozorio je Bajden.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozdravio je američke sankcije Rusiji. „Danas objavljene sankcije usmerene su na Rusiju i vrlo su specifične. One su bolne“, rekao je on. Međutim, Kuleba je rekao da su ljudi u ponedeljak bili pomalo „iznenađeni“ kada je američka vlada objavila svoje prve mere.

Američka vlada je, nakon odluke Moskve da prizna nezavisnost separatističkih regiona Donjecka i Luganska na istoku Ukrajine, zabranila američkim građanima poslovanje s tim područjima. „Nismo videli da je Rusija, koja je dodelila to priznanje, bila kažnjena“, rekao je Kuleba. No to se, dodao je on, promenilo.

Kanada se pridružuje američkim sankcijama

Kanada se pridružila američkim sankcijama. Kanađanima takođe više neće biti dozvoljeno da kupuju ruske državne obveznice, niti da posluju s dve ruske državne banke, saopštila je vlada. Poslanici ruskog parlamenta koji su glasali za priznavanje separatističkih regiona Lugansk i Donjeck takođe će biti kažnjeni, navodi se u saopštenju kanadske vlade.

Premijer Džastin Trido rekao je takođe da će poslati do 460 vojnika u Letoniju i okolna područja. Naglasio je jedinstvo zapadnih partnera u uvođenju teških sankcija Moskvi a, pre svega, ukazao na nemačko privremeno zaustavljene gasovoda Severni tok 2. To bi bio „značajan izvor prihoda za rusku državu“, a suspenzija donosi razliku, rekao je Trido.

Još uvek otvoreni za diplomatiju

Uprkos nedavne eskalacije, američki predsednik Bajden ostao je otvoren za diplomatsko rešenje. „Kada sve bude rečeno i učinjeno, prosuđivaćemo Rusiju prema njenim delima, a ne rečima“, rekao je Bajden. „Sjedinjene Države i naši saveznici i partneri ostaju otvoreni za diplomatiju – ako je se ona bude shvatala ozbiljno.“ Još uvek ima vremena da se, kako je rekao, izbegne najgori scenario koji bi doneo neizrecive patnje milionima ljudi.

Prema navodima iz kabineta američkog predsednika, mogući susret Bajdena i Putina trenutno je otkazan s obzirom na nedavnu eskalaciju. „To definitivno nije planirano u ovom trenutku“, rekla je portparolka Bele kuće Jen Psaki. Za odgovarajući samit, dodala je, sukob bi prvo morao da deeskalira. Bajden je ranije pristao na mogući sastanak tokom vikenda pod uslovom da Rusija prethodno ne izvrši invaziju na Ukrajinu.

Moguće dalje sankcije

Putin je u ponedeljak uveče priznao nezavisnost separatističkih regiona Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine. Šef Kremlja takođe je naredio da se ruski vojnici pošalju u istočnu Ukrajinu.

Bajden je odmah nakon toga potpisao prve sankcije kojima je američkim građanima i firmama zabranio ulaganje, trgovanje i finansiranje na otcepljenim ukrajinskim teritorijima i sa njima. Takođe se razmatra i kontrola izvoza koja bi Rusiji uskratila pristup modernim tehnologijama. Uz to, u slučaju dalje eskalacije, SAD bi mogle i da uvedu sankcije koje se odnose na naftu i plin u zemlji, što je vrlo važno za Rusiju. Međutim, Bajden je uvek isključivao mogućnost raspoređivanja američke vojske u Ukrajini.

zi/agencije

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.