Avanturizam u svetu ukusa

Da li je to bašta jedne veštice ili riznica blaga? Već dugo zaboravljeno bilje, voće i povrće, pronašlo je utočište u ovoj bašti. Rariteti iz celog sveta. Ovaj Holanđanin ih je pažljivo prikupljao, seme po seme.

„To je slično prikupljanju markica. Putujem celom Evropom, u različite države, Italiju, Englesku, Nemačku, kako bih prikupio semena. Mnoga od njih pripadaju ljudima koji ih takođe prikupljaju. Poznajem jednog čoveka u severnoj Nemačkoj, koji uzgaja 70 vrsta paradajza, i takođe jednog koji ima stotinu vrsta jagoda. Takođe poznajem mnogo takvih ljudi i u Italiji, Švajcarskoj, Engleskoj. Tamo postoji nekoliko kolekcionara, i od njih otkupljujem semena.“

Rižoto od kupusa i belog pasulja

Jednom godišnje, Nijksens poziva deset vrhunskih kuvara iz Evrope na svoju farmu. Ove godine trinaest timova pravi izvrsna jela od njegovog neobičnog povrća. Samo je nekoliko minuta potrebno da ubrano povrće završi u loncu – da li može svežije od toga? Teško.

Selekcija je jedinstvena. Dvadeset različitih vrsta kupusa raste ovde. Najstarija vrsta kupusa je vrsta pod nazivom Tuskan palm kale. Starorimljani su ovu vrstu kupusa obožavali. Učešće u ovom specifičnom kuvanju uzeo je i jedan poznati belgijski kuvar.

„To je zaista aroma kupusa, ali dva puta jača od one obične vrste, i meni se jako dopada. Sada pripremamo rižoto od kupusa i belog pasulja. To je veoma ukusno.“

U međuvremenu, pristižu prvi gosti na ovu istorijsku farmu povrća. Ukupno 150 gurmana. Ali, pre nego bilo ko sme da proba jela, održava se malo predavanje o povrću. O tome kako postoji crvena cvekla, ali i bela i žuta.

„Svi ovi ljudi ovde su avanturisti, avanturisti u svetu različitih ukusa. Istraživači tih ukusa. Postoje ljudi kojima je zabavno dok jedu ovo povrće, i dok isprobavaju nove ukuse.“

Slavlje za zaboravljene vrste povrća

Stari varijeteti povrća su sada veoma popularni, pa čak i kod mladih ljudi. Ove velike atrakcije rastu pod zemljom. Tu raste i izuzetno ukusan praistorijski koren, koji potiče iz Avganistana, a gde se jeo pre 2500 godina. Ili, recimo paškanat. I naravno tu je i krompir, kojeg ovde ima oko 5000 vrsta. Tu je i jerusalimska artičoka.

„Morate je jesti odmah nakon berbe. Ukoliko je previše dugo kuvate, neće izgledati lepo. Možete je jesti i nekuvanu. To je zaista jedna vrsta zaboravljenog povrća.“

Grupa kuvara iz Haga je napravila pire od crvenog povrća. Tu je i praziluk, zajedno sa pireom od korena, brokolija i paškanata. Jedan od ovih kuvara kaže:

„Mi slavimo na ovom festivalu sve ove zaboravljene vrste povrća. One nisu u potpunosti zaboravljene, jer se sve skoro nalaze ovde, pomešane u ovo divno jelo. Ovo je zaista jedna lepa manifestacija.“

Za desert šerbe od paškanata. Jak Nijksens je pronašao nove prijatelje svom starom povrću. A glavni kuvari su napisali novo poglavlje u istoriji ukusa.