Austrija ili Kosovo?

Porodica Zogaj nema više prava da se žali na odluku Ustavnog suda i jedino bi još „faktički razlozi“ kao npr. iznenadna teška bolest, mogli da spreče njihovo proterivanje iz Austrije. Zogajevi mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava, ali ta žalba mora biti podneta iz inostranstva. O tačnom datumu do kojeg porodica mora da napusti zemlju, odlučiće austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Nakon što i taj rok bude poznat, za porodicu Zogaj bilo bi najbolje da se na povratak u Kosovo odluči dobrovoljno i krene samostalno, a nikako da čeka policiju, kaže ministarka unutrašnjih poslova Marija Fekter.

„Potpuno sam svesna ljudske dimenzije te tragedije, zbog toga apelujem na porodicu Zogaj da zemlju napusti samostalno i da ne čeka policiju za strance. Ustavni sud naveo je da je boravišna dozvola moguća samo ukoliko svi legalni uslovi budu ispunjeni, mada ne znam da li će porodica to ponovo tražiti. Ukoliko, međutim, bude neophodno da se prisilno proteraju iz zemlje, onda oni u narednih 18 meseci ni u kom slučaju neće smeti da borave u Austriji“, kaže Fekterova.

U odluci Ustavnog suda navodi se da porodica Zogaj u Austriji ubuduće sme da boravi samo ako poseduje važeću boravišnu dozvolu, npr. vizu koja se može dobiti iz humanitarnih razloga. Zahtev za izdavanje takve vrste boravišne dozvole, austrijski MUP odbio je međutim još prije nedavne odluke Ustavnog suda.

Porodična drama

Sedmočlana porodica Zogaj prvi put je azil u Austriji zatražila 2002. godine, a samo dve godine kasnije zahtev je odbijen i na drugoj instanci. Početkom 2005. policija od porodice zahteva da napusti Austriju. Zogajevi međutim predaju zahtev za vizu iz humanitarnih razloga. To je takođe odbijeno i, nakon još dve neuspele žalbe, policija im 2007. godine dolazi na kućni prag, s namerom da ih deportuje na Kosovo. Tada 15-godišnja Arigona Zogaj daje se u bekstvo, kako bi se nekoliko sedmica kasnije javnosti obratila putem video-poruke.

„Ne želim nikoga da ucenjujem, ali ako moja porodica ne bude više mogla da živi zajedno kao do sada, onda mi je bolje da se ubijem. Na Kosovu za nas nema budućnosti i sve što želim jeste da svi zajedno živimo u Austriji kao i do sada“, rekla je tom prilikom Arigona Zogaj.

Nakon tog obraćanja javnosti majci Zogaj biva dopušteno da ostane u Austriji kako bi mogla da pronađe ćerku, a ostalo četvoro dece, zajedno sa ocem, odlazi na Kosovo. No nakon što otac na Kosovu napusti porodicu i majka u Austriji zbog toga pokuša samoubistvo, početkom 2009. godine četvoro njene dece ponovo, ilegalno prelazi austrijsku granicu. Ipak, zahtev za azil im je tada odbijen.

Za i protiv

Za to vreme, izbeglička drama Zogaja dobija ogromnu pažnju javnosti i postaje predmet široke javne rasprave. Predstavnici stranke Zelenih, socijaldemokrate i brojne organizacije koje se zalažu za ljudska prava, navode tako da za porodicu Zogaj na Kosovu, zbog loših društvenih i privrednih okolnosti, nema budućnosti, i ukazuju na „veliku ljudsku tragediju“, ali i na to da su Zogajevi takođe „savršeno dobro integrisani u austrijsko društvo“.

Organizuju se i brojne demonstracije na kojima se zahteva da Zogajevi ostanu u Austriji. Za to se zalaže i sveštenik opštine u kojoj je porodica stanovala i kod kog se Arigona za vreme bekstva, skrivala. Desničari i predstavnici Narodne stranke, sa druge strane, navode da se „zakon mora poštovati, i da se ne sme dopustiti da bilo ko ucenjuje državu“.

Slična je bila i argumentacija Ustavnog suda u zadnjoj presudi. U saopštenju za javnost navodi sa da je 14 sudija zaključilo da je integracija porodice Zogaj bila moguća samo zbog toga jer se ona (porodica) od 2004. godine na teritorije Republike Austrije nalazila nezakonito. „Uporno kršenje zakona ne smije postati pravni argument, i ako bi se to dopustilo, osobe koje se ne drže zakona bile bi u prednosti u odnosu na one osobe koje zakone poštuju“, kaže se dalje u saopštenju Ustavnog suda.

Promeniti zakon?

Do kada će Zogajevi morati napustiti Austriju još uvek se ne zna, ali, već sada je jasno da svi apeli na austrijske vlasti nisu urodili plodom. Pri tome sigurno ništa neće promeniti ni negodovanje stanovnika grada Beča.

„Smatram da je to krivično delo“, kaže jedan stariji gospodin. „Nedopustivo je da se tako dobro integrisana porodica protera iz Austrije. Osim toga, smešno je reći da jedna devojčica može da uceni celu državu“.

„To je sramotna odluka. Austrija je puna kriminalaca koji se slobodno kreću, a jedna tako fina devojka treba da bude proterana“, kaže jedna druga građanka, dok njena prijateljica dodaje:

„Smatram da je dobro da se o tome javno raspravlja. Smatram takođe da se zakon mora poštovati, ali možda neko razmisli i o eventualnoj promeni zakona koji omogava takvo maltretiranje čestitih ljudi.“

Autor: Emir Numanović, Beč

Odgovorni urednik: Ivan Đerković