Aung San Su Ći: Više ikona nego političarka | Politika | DW | 11.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Aung San Su Ći: Više ikona nego političarka

Svetki ugled Aung San Su Ći sličan je Gandijevom ili Dalaj Laminom. On bazira na višedecenijskoj borbi protiv vojnog režima u Mjanmaru. Ali, od kada je u politici, postoje i kritike.

Aung San Su Ći u petak (11.4.) će biti uručena nagrada nemačke socijaldemokratske partije (SPD) „Vili Brant“. Nju dobijaju pojedinci ili institucije koji se „na uzoran način zalažu za razumevanje među narodima“.

Dobitnica Nobelove nagrade za mir (1991), nagrade „Saharov“ (1990), Zlatne medalje časti Američkog kongresa (2008) i brojnih drugih nagrada, spada u najpoznatije političare našeg doba. Prilikom susreta sa njom u Jangonu, 2012. godine, predsednik SAD Barak Obama hvalio je njen angažman: „Aung San Su Ći je hrabro i odlučno dokazala da čoveku niko nema pravo da oduzme slobodu i dostojanstvo“.

Odgovornost i angažman

Aung San Suu Kyi in Europaparlament 22.10.2013 mit Martin Schulz

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc dodelio je 2013. nagradu „Saharov“ Aung San Su Ći

Obavezu da se angažuje, Su Ći je u jednom intervjuu za magazin „Veniti fer“ objasnila svojim poreklom: „Kao ćerka moga oca osećala sam se obaveznom da se angažujem.“ Njen otac Aung San i danas je veliko ime u Mjanmaru (nekada Burmi). On je poveo zemlju u borbu za nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine. Ubili su ga 1974. godine njegovi politički protivnici. Njegova supruga tada je bila poslanica u parlamentu i ministarka. Ona je 1960. godine bila i prva ambasadorka svoje zemlje u Indiji.

Politika je dakle pratila i obeležilla čitavo detinjstvo i mladost Aung San Su Ći. Kasnije, kada je na Oksfordu studirala filozofiju, politiku i ekonomiju, bila je politički aktivna, ali nije mogla da pretpostavi da će jednoga dana postati ikona borca za ljudska prava.

Sudbonosna 1988.

Godine 1988, Su Ći, koja je u to vreme predavala u jednoj srednjoj školi u Indiji, odlazi u Jangon kako bi se brinula o bolesnoj majci. Ubrzo zatim doživela je žestoke studentske proteste i smenu vladara Ne Vina, generala koji je godinama predvodio vojnu vladu. Aung San Su Ći priključila se opoziciji i uskoro postala njeno najpoznatije lice – pre svega na Zapadu.

U svom prvom javnom obraćanju 26. avgusta 1988. godine, Su Ći je pred pola miliona ljudi okupljenih u Jangonu zahtevala nov politički početak. Situacija u zemlji izmicala je kontroli i vojska je na brutalan način reagovala. Mnogi su izgubili život, a hiljade opozicionara osuđeno je na višedecenijske zatvorske kazne.

Životna tema: oslobađanje od straha

USA Burma Myanmar Präsident Barack Obama bei Aung San Suu Kyi in Rangun

Sa američkim predsednikom 2012. u Jangunu

Su Ći je ubrzo postala najpoznatija kritičarka vojnog režima. Ona se zalagala za nenasilan otpor: „Nisam iz moralnih razloga protiv nasilja, već iz političkih i praktičnih.“ Ona nenasilje povezuje sa oslobađanjem od straha. „Ne kvari ljude moć, već strah. Strah od gubitka moći kvari one koji su na vlasti, a strah od zloupotrebe moći one nad kojima se vlada.“ Tim rečima je Su Ći počela svoj govor prilikom uručenja nagrade Saharov.

Aung San Su Ći, koja neguje teravada-budizam, uvek se zalagala za jednu duhovnu revoluciju. Time je sledila Gandijev put kojeg je oduvek cenila. Čisto politička reforma nije u stanju trajno da izleči društvo.

Gorka pobeda

Prva prilika za promenu političkog kursa u Mjanmaru ukazala se 1990. godine. Na prvim opštim izborima pobedila je njena Nacionalna liga za demokratiju (NLD) sa 59 odsto osvojenih glasova. Vojska se premišljala da li da prizna izborni rezultat, pre nego što se ustav promeni. To je trajalo više od dvadeset godina, i za to vreme zemlja je bila pod kontrolom vojske.

Do 2011. godine, Su Ći je više od petnaest godina provela u kućnom pritvoru. Vlada joj je dozvoljavala da napusti zemlju kako bi posetila muža na samrti ili kako bi se lično pojavila na dodeli Nobelove nagrade. Ali to je uvek odbijala. Znala je da samo tako može da zadrži ugled u svojoj zemlji.

Političarka umesto ikone

Bundespräsident Joachim Gauck mit Aung San Su Kyi 10.02.2014

Nemački predsednik Joahim Gauk i Aung San Su Ći

Godine 2010. vojska je uniforme zamenila za civilnu odeću i omogućila otvaranje zemlje prema svetu. Aung San Su Ći je puštena iz kućnog pritvora i posle izbora 2012. godine ima svoje mesto u parlamentu. Po prvi put u svom životu može aktivno da učestvuje u parlamentu i da sprovodi svoje političke ideje. Novinar Zeja Tu objašnjava da je Su Ći mnogim ljudima u Mjanmaru pre 2012. godine bila nepoznata. Znalo se jedino da je u kućnom pritvoru i da je bila protiv vojnog režima. Danas je situacija drugačija: „Nekada je ona bila ikona demokratije, danas je političarka.“ To znači da politička pravila koja su nekada lukava i prljava mora da prihvati.

Nije prošlo dugo vremena, a pojavile su se prve kritike: Su Ći se ne brine dovoljno za etničke manjine, njena partija, NLD, vlada autoritarno, a ona razgovara sa svojim bivšim neprijateljima iz vojske.

Do sada je, kaže Zeja Tu, više ostvarila kao ikona nego kao političarka. „Ipak, radije će biti političarka, nego ikona.“ Jer samo tako se mogu postići konkretne promene. To će joj možda poći za rukom, od 2015. godine kada će se kandidovati na predsedničkim izborima, što je najavila još prošle godine. Trenutno za njenu kandidaturu postoji prepreka u ustavu, koja kaže da predsednik Mjanmara ne sme da bude u braku sa strancem. Muž Su Ći, koji je umro 1999. godine, bio je Britanac, a njihovo dvoje dece ima britansko državljanstvo. Ali, Zeja Tu je optimista: „S obzirom na to da su odnosi Aung San Su Ći i vojske danas bolji nego ranije, ustav će verovatno biti izmenjen.“

Autori: Rodion Ebighauzen / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković