Atina će iskusiti gvozdenu kancelarku

Na trenutak se činilo da je rešenje na dohvat ruke. Bio je to trenutak u kojem je procurila vest da je u Brisel stiglo pismo grčkog premijera Ciprasa u kojem on polaže oružje i kaže „da“ bezmalo svim uslovima koje su postavili poverioci. Moguće je čak i otkazivanje referenduma, moglo se čuti. Taj trenutak, u kojem se sve ponovno činilo otvorenim, u Berlinu je vrlo brzo prohujao.

Kočnicu je stisnuo ministar finansija Volfgang Šojble, i to pre nego što je počela debata u Bundestagu o stanju nakon isteka programa pomoći Grčkoj. Drugi paket je okončan, više ne postoji, nema više paketa kojem Cipras može reći „da“, rekao je on. A onda je dao šlagvort diskusiji u Bundestagu kada je rekao da će se dalje sa Grčkom pregovarati pod „otežanim preduslovima“.

Bez kompromisa po svaku cenu

Ono što demohrišćanski ministar finansija, ali i savezna kancelarka, podrazumevaju pod tim „otežanim preduslovima“, Angela Merkel je jasno rekla u samo 12 minuta koliko je trajao njen govor u Bundestagu. Od sad za nju važe drugačija pravila od onih koja su vredela do proteklog petka. Do tada se s Atinom uvek iznova pregovaralo o detaljima paketa reformi i pre svega se tražio kompromis. Ciljalo se na to da se Grcima izađe u susret, što je više moguće.

U očima Angele Merkel bio bi to kompromis po svaku cenu, rezultat postignut samo da se postigne neki rezultat. Ali kompromisi su dobri samo onda kada su prednosti veće od nedostataka, smatra ona. U nekoj drugoj situaciji ona kao savezna kancelarka nikada ne bi pristala na kompromis, naglasila je. Imalo se tu šta pročitati između redova – recimo da kancelarka baš i nije tužna što su pregovori sa Atinom propali. Ali to ona naravno nikada ne bi rekla naglas.

Evropska temeljna pitanja

Umesto toga je rekla, i to jasno, da su došla nova vremena. Fonda za spas evra je prošlost, ko sad želi novac, taj se mora povinovati pravilima njegovog naslednika, instrumenta po imenu ESM. A njegova pravila su znatno oštrija, što za Grčke znači još više odricanja. Ali ESM je stupio na snagu, i to kancelarki očigledno paše.

Angela Merkel naime sukob s Atinom od sad definiše kao evropsko temeljno pitanje. Pitanje s kojim povezuje i jednu svoju rečenicu, koju dugo nismo čuli i koju je pre nekoliko dana ponovo ispolirala: „Propadne li evro, propašće Evropa.“

Nova vremena

Angela Merkel to danas može reći jer je uverena da grčki bankrot, za razliku od pre pet godina, Evropu više ne bi privredno gurnuo u ponor. Bankrot bi bio doduše neugodna, skupa stvar, ali ne bi ugrozio egzistenciju. Time kancelarka okreće glavu od svega što se proteklih godina činilo ispravnim i što je Grcima signaliziralo: nećemo vas ostaviti na cedilu, učinićemo sve kako biste ostali u klubu.

Sa tom politikom se kancelarka 2010. našla u društvu onih koji su svesno sprečili grčki bankrot. Tada se to činilo kao manje zlo, s obzirom da je pretio kolaps banaka, a time i neizbežni raspad evrozone. Dakle, zatvorile su se oči i nadalo se da će u Grčkoj valjda uspeti modernizacija i da će se stvari razvijati kao u Irskoj, Španiji ili Portugalu.

Gvozdena poruka

To se nije dogodilo. Ali to danas ionako više nije važno, ako posmatramo kategorije političke moći. Kancelarka sada opet ima čvrsto tlo pod nogama i to će iskoristiti. I to kako bi skupila bodove i u samoj Nemačkoj. Prvobitno oklevanje protiv nove pomoći Grčkoj u kancelarkinoj Hrišćansko-demokratskoj uniji u poslednje vreme se pretvorilo u otvorenu pobunu protiv novog paketa pomoći Atini.

Bez obzira kako će se razvijati pregovori s Grčkom, jedno je jasno: vlada u Berlinu, koja se u poslednje vreme vidno povukla s prve linije i inicijativu prepustila Evropskoj komisiji, Evropskoj centralnoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu, ubuduće će se više angažovati oko Grčke. I to s vrlo jasnom, gvozdenom porukom.