Ateizam opasan po život
22. decembar 2018.
Njegovo ime je u Bangladešu bilo na listi za odstrel. Nakon što je pet njegovih prijatelja i kolega ubijeno, državne službe su upozorile blogera: „Mi ne možemo više ništa da učinimo za vas.“ Mahmudul Hake Muši je 2015. morao da napusti zemlju.
Prvo je izbegao u Nepal, potom u Šri Lanku i na kraju u Nemačku. Kada se konačno našao u izbegličkom prihvatnom centru u Detmoldu, nije mogao da veruje sopstvenim očima. Nekolicina stanovnika centra je takođe bila iz Bangladeša i bili su sve samo ne dobronamerni u odnosu prema njemu.
„Nedavno sam na svojoj Fejsbuk stranici, samo u jednom danu, dobio 4.500 pretnji smrću“, priča Mahmudul. I to nije sve. Njegovo ime u međuvremenu stoji na tzv. „Globalnoj listi za odstrel“ (Global Hit List) jedne silamističke grupe, na kojoj se nalaze imena stanovnika Bangladeša u egzilu koji treba da budu ubijeni.
Strah od Alaha
Mahmudulu pomaže Sekularna organizacija za pomoć izbeglicama. On je jedan od 37 ateista koji je dobio azil u Nemačkoj, a kojeg od novembra 2017. podržava ova organizacija.
A biće ih sve više. Strah od smrti mnoge izbeglice prati sve do Nemačke. To odlično znaju volonteri sekularne organizacije, poznate kao Atheist Refugee Relief. Posebna zaštita se pruža ženama kojima preti progon i u Nemačkoj.
„Konzervativni muslimani kritikuju žene koje ne nose marame“, kaže volonter Ditmar Štajner. „Imamo posla sa napadima, izopštavanjem, pretnjama i nasiljem.“
Iračanka Vorud Zuhair (31) je to osetila na svojoj koži. Ova biološkinja dobija pretnje smrću i pod policijskom je zaštitom. „Dolazimo za pola sata i ubićemo te“, preti joj neki muškarac preko telefona. Kažu joj da bi trebalo da prestane da „provocira“ svojim „bezbožničkim“ objavama na društvenim mrežama.
Vorud i danas ima jake bolove u leđima i nogama. Jer, njen brat ju je tukao dok nije izgubila svest. Razlog: napustila je kuću bez očevog odobrenja i sumnja da nije istinska vernica.
Psihičko i fizičko zlostavljanje su na njoj ostavili duboku traumu. „Jer, kada tvoj rođeni otac prepusti tvoju dušu anđelu smrti Azraelu – to je veoma bolno“, kaže ona za DW. „On je to stalno govorio. Nisam to više mogla da podnosim.“
Vorud Zuhair je u međuvremenu priznat status azilantkinje. Uspela je da progovori o onom što je pretrpela i sada se angažuje oko drugih žena koje su takođe trpele nasilje. Podržava rad Organizacije za slobodu žena u Iraku.
Vorud Zuhair iz Iraka i Mahmudul Hake Munši iz Bangladeša su deo grupe izbeglica koji su progonjeni zato što su „otpali od muslimanske vere“. Za njih oboje je zato svađa s Bogom bila pitanje života i smrti.
Borba protiv ratnih zločinaca
Bloger iz Bangladeša je na sebe navukao bes islamista kada je 2013. u Bangladešu osnovao Pokret Šahbag. Ovaj pokret je zahtevao da se kazne odgovorni za ratne zločine počinjene 1971. Bangaldeš se tada borio za svoju nezavisnost od Pakistana. Oko tri miliona ljudi je poginulo tokom rata.
Munši je u svojoj zemlji zvezda. Oko pola miliona ljudi je pratilo njegov blog, milioni su izašli da protestuju kada bi ih pozvala njegova mreža aktivista i blogera. „Bilo je prekrasno, bilo je kao san“, kaže Munši dok mu oči iskre.
Ali, san je postao noćna mora. Sa masovnim demonstracijama stigle su i pretnje smrću. Protivnici su tvrdili kako je njegov pokret „nemuslimanski“, da su njegove vođe ateisti. Počeo je sistematski lov na Munšija i na vođe Pokreta Šahbag.
Nema tu mnogo sluha za ljude poput Munšija. A njihova borba zapravo nije uperena protiv islama, već je to borba za slobodu da se bude ateista, borba za preisptivanje prava, nauke i tradicije. Borba za prava žena i manjinska prava, za život bez verskih pravila.
Ateisti su još uvek manjina. Prema podacima ankete „Globalnog indeksa religije i ateizma“ iz 2012. godine, 13 odsto stanovnika širom sveta su se izjasnili kao ateisti. U Saudijskoj Arabiji i Sjedinjenim Državama ih je pet odsto, dok je prema ovoj statistici u Nemačkoj 15 odsto ateista, a u Kini čak 47 odsto.
Sve važniji razlog za beg
Grupa ateista skoro je neprimećena u nemačkoj izbegličkoj politici. „Poreklo iz određene zemlje ili određeni razlog za beg, na primer pripadnost nekoj religiji ili ateizam, ne vode automatski do štićenog statusa“, stoji u saopštenju Savezne službe za migracije i izbeglice (BAMF).
Prvi put je BAMF priznao ateizam kao razlog za izbeglištvo u slučaju iranskog snimatelja Siamaka Zarea. Nakon dugog sudskog spora, on je u aprilu 2010. dobio pravo na azil. To je bio prvi slučaj u kojem je od strane države kao razlog za dobijanje azila priznat religiozni progon nereligioznih osoba.
Pravnu i političku borbu za priznavanje ateizma kao razloga za dobijanje azila su sprovodile u najvećoj meri različite fondacije, na primer „Đordano Bruno“, „Hajnrih Bel“ i američka fondacija „Sloboda od religije“.
Lobiranje na stranačkom političkom nivou u Nemačkoj ide prilično teško. Barem to tako vide Međunarodni savez nereligioznih i ateista i Sekularna organizacija za pomoć izbeglicama. Volonter Ditmar Štajner je ubeđen da će se to promeniti. „Jer, broj pogođenih raste“, kaže on. „Pre godinu dana smo imali dva do tri zahteva nedeljno, a sada sedam do devet dnevno.“