Arhitektura u vreme klimatskih promena - dole beton, gore može drvo | Mozaik | DW | 31.07.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

arhitektura

Arhitektura u vreme klimatskih promena - dole beton, gore može drvo

Ekstremni vremenski fenomeni su sve češći. Čovek mora da nauči kako da živi s prirodom umesto protiv nje. I arhitektura bi ovde trebalo da odigra važnu ulogu.

Pasau - voda nadolazi, 18.07.2021.

Pasau - voda nadolazi, 18.07.2021.

Stara narodna mudrost kaže: voda će pronaći put. Što to konkretno znači, na dramatični način su shvatila područja na zapadu Nemačke u poslednjim katastrofalnim poplavama.

Poplave su prirodni fenomen koji može nastati, na primer, kada se naglo topi sneg, kada su kiše obilne ili neprekidne. U početku su opštine i savezne pokrajine uzimale u obzir rizike i poplavna područja izuzimala iz urabnističkih planova.  Ali broj ovih područja se kontinuirano smanjivao u poslednjih nekoliko godina i decenija.

U Nemačkoj se dvakoga dana 50 - 60 hektara poljoprivrednog ili prirodnog područja prenameni u područja na kojima je dozvoljena gradnja - duplo više ngeo što je Savezna vlada 2018. označila kao maksimum. To konkretno znači da se tlo na ovim područjima praktički "zapečati", beton i asfalt ne dozvoljavaju padavinama da odlaze normalnim putem.

Tome se mogu pridodati i mere koje se preduzimaju da se promeni tok reka i potoka čime se povećava njihova brzina. Gotovo sve mere koje preduzima čovek u ovom sektoru su motivisane isključivo (kratkorčnim) finansijskim prihodima ili uštedama.

Jednom u 10.000 godina

Najnovije poplave u Nemačkoj nam „nemilosrdno pokazuju slabe tačke", kaže Holger Šutrumpf profesor za hidrologiju na Tehničkom univerzitetu u Ahenu u razgovoru za DW.

U planinskom području Ajfel, koje je najteže pogođeno poplavama ljudi su se tradicionalno nastanjivali uz reke kako bi koristili njenu vodenu snagu za mlinove a kasnije i za papirnu i metaloprerađivačku industriju, kaže profesor. No, izgradnjom većih naselja je blokiran prirodni tok reka.

Velikih poplava je bilo uvek, kao u Hamburgu 1962. ili na Labi 2002. „Ali ono što se dogodilo sada na zapadu Nemačke je nešto što se događa jednom u 10.000 godina", rekao je Šutrumpf.

Pa ipak, širom sveta meteorolozi su jedinstveni u proceni da će ovakvih katastrofa biti sve više. Uprkos tome što su padavine bile najavljene, mnogi su ostali zatečeni.

Podrum

Podrum

Pomeranje naselja od reka

Profesor Šutrumpf se zalaže za to da se rekama i potocima ponovno oslobodi više prostora iako je to, kako je rekao, vrlo teško izvodljivo u naseljenim područjima. Kada bi se prirodi dalo više prostora to bi neminovno značilo da čovek mora da se skloni s prostora gde već vekovima postoje naselja.

Urbanista Mark Kamerbauer uprkos tome smatra da će prilikom obnove biti posebno važno da se primeni mera preseljenja.

„Kod obnove treba posebno obratiti pažnju na to koji delovi su ranjivi", kaže Kamerbauer u razgovoru za DW. Tu bi onima koji su spremni da se isele iz osetljivih područja trebalo da se pruži podrška.

„Kad je u pitanju obnova mi ne smemo da gradimo ad-hoc nego da se koncentrišemo na kvalitet", kaže urbanista.

Međutim, ne radi se o tome da se grade brane protiv vode. „Izgraditi zgradu tako da je nemoguće da u nju prodre voda je gotovo nemoguće. Zato treba projektovati zgradu tako da kada voda u nju i uđe, načini najmanju moguću štetu i da prilikom čišćenja što manje prepreka stoji na putu", kaže Kamerbauer.

Grejanje - u podrumu

Grejanje - u podrumu

Isto tako bi pri obnovi trebalo da se vodi računa o tome da se ne izdaju dozvole za grejanje na lož-ulje, kako bi se u slučaju novih poplava sprečila kontaminacija od skladišta tog goriva po kućama.

Istorijski arhitektonski uzori

U područjiam ugroženim poplavama podrumi i prizemlja bi trebalo da budu od betona, a tek iznad toga može drvo, kao i kućišta tehničkih sistema, kaže Kamerbauer i podseća:

„Pre industrijske revolucije prizemlja su se koristila za skladištenje - sve dok nije konstatovalo da se mogu koristiti u komercijalne svrhe“, kaže ovaj stručnjak za arhitekturu u urbanizam.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu