Arheloško otkriće na Hisaru

Do tog revolucinarnog arheološkog otkrića došlo se šest godina posle pronalska gvozdenog žezla u obliku tanke igle, dužine 63 centimetra, koja potiče iz oko 1350. godine stare ere. Brojnim hemijskim analizima utvrđeno je da je igla napravljena od čistog nerđajućeg čelika, što, prema navodima profesora Milorada Stojića, predstavalja svetski unikat.

»Svi, apsolutno svi predmeti od gvožđa na zemljinoj kugli, pored gvožđa u malim, neznatnim primesima, u tragovima sadrže i druge metale, čak i meteoritsko gvožđe sadrži, po pravilu nikl, a uz to i niz drugih primesa koje tehnolozi nazivaju prljavštinama. Mi smo iz Amerike, radi naših analiza, dobili takozvani etalon gvožđa. I pod istim uslovima, kada smo ga tretirali u laboratoriji, bombardovali americijumom i kadmijumom, ustanovljeno je da to, po deklaraciji čisto gvožđe, ipak u tragovima sadrži niz nečistoća, drugih metala. Dakle, ovaj gvozdeni predmet iz Leskovca, pronađen 1999. godine, jedini je , zapravo, etalon gvožđa koji postoji na zemljinoj kugli«

Da igla nije, kako se sumnjalo, na Hisar stigla iz nekih udaljenih krajeva, nagoveštavalo je prošlogodišnje otkriće kovačnice sa topioničarskim pećima, zgurama i žrvnjevima. Definitivna potvrda da se u 14. veku pre Hrista u Leskovcu odvijala metalurška delatnost, dobijena je nedavno kada su na istom mestu, u najdubljem arheološkom stratumu, pronađena još tri gvozdena predmeta, po sastavu nalik gvozdenoj igli.

«Postoji uvreženo mišljenje da su metalurgiju gvožđa izumeli Hetiti negde sredinom drugog mijenima pre nove ere i to u centralnom delu današnje severne Turske, ili male Azije i da se ta tehnologija postupno, ali znatno kasnije, proširila na ostale delove sveta, a da je u Evropu stigla krajem devetog veka pre nove ere. Iz tih razloga do sada, sve kulture u Evropi do osmog veka pre nove ere zvale su se ili pozno bronzano doba, ili bronzano doba. Nije imalo nikakvih elemenata da se taj period nazove adekvatnim terminom – gvozdeno doba, što ovaj naš nalaz sada dokazuje. Dakle. Hisar, ustvari ovi nalazi gvozdenih predmeta sa Hisara, dokazuju da je Evropa, verovatno nezavisno od Hetita sama izumela tehnologiju gvožđa i da je razvila, na bazi te tehnologije, odgovarajuće zanatstvo»

Vest o otkriću na Hisrau odjeknula je kao bomba u srpskoj naučnoj javnosti, pa se, u toj euforiji, Leskovac proglašava mestom gde je počela evropska era gvozednog doba u kome, praktično, živi i današnja civilizacija. Izvesno je, međutim, da se zvanična istorija neće menjati, sve dok arheološke dokaze iz Leskovca ne potvrde i svetski naučni krugovi. Profesor Stojić je uveren da će do toga brzo doći, a svoj optimizam zasniva na brojnim rekacijama kolega iz, gotovo, celog sveta.