Antifašistička tradicija – izlaz za BiH | Politika | DW | 26.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Antifašistička tradicija – izlaz za BiH

Povratak anitifašističkoj tradiciji bi, prema mišljenju analitičara, mogao da igra važnu ulogu u normalizaciji odnosa u „dejtonskoj BiH“. Prvi znakovi tog procesa mogli su se uočiti i na 71. godišnjicu ZAVNOBIH-a.

Od 25. novembra 1943. godine, kada je u Mrkonjić Gradu održano prvo zasedanje ZAVNOBIH-a (Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja BiH), mnogo toga se promenilo. Sa političke scene nestale su snage koje su nosile ideju Jugoslavije, a bivša zajednička država, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, raspala se u krvavom sukobu devedesetih godina prošlog veka. Na ozbiljnom ispitu istorije, zajedno sa drugim tekovinama antifašističke borbe, našao se i ZAVNOBIH, iako su njegovi ključni elementi potvrđeni opstankom Bosne i Hercegovine.

Sarajevski novinar Amir Sužanj podseća na teze koje su prevladavale u svim dosadašnjim raspravama o ZAVNOBIH-u. „Prvo, odlukama ZAVNOBIH-a jeste obnavljanje državnosti BiH koja je, kao ravnopravna federalna jedinica, ušla u novoformiranu jugoslovensku federaciju. Drugo, odlukama ZAVNOBIH-a deklarisana je ravnopravnost naroda u BiH i treće, ZAVNOBIH je bio istorijski rezultat borbe antifašističkih snaga, što je i BiH osiguralo antifašistički karakter“, kaže Sužanj za Dojče vele.

Pokušaji podele

ZAVNOBIH Staatsfeiertag

Pojedini građani i danas obeleževaju Prvo zasedanje ZAVNOBIH-a

Istoričari podsećaju da je Bosna i Hercegovina u monarhističkim krugovima Kraljevine Jugoslavije pre Drugog svetskog rata već bila podeljena na interesne sfere između Srbije i Hrvatske i da u vizijama tadašnjih velikodržavnih ideologa praktično nije ni postojala. Bosanskohercegovački istoričar Enver Imamović kaže da je dilema o statusu BiH bilo i uoči same sednice ZAVNOBIH-a, jer su ideje o srpskim i hrvatskim interesnim sferama u BiH bile prisutne i među bivšim jugoslovenskim komunistima. Na kraju je, zahvaljujući i intervenciji Josipa Broza Tita, ipak odlučeno da „BiH nije ni srpska, ni hrvatska ni muslimanska, već i srpska i hrvatska i muslimanska“.

Amir Sužanj kaže da su uoči raspada SFRJ upravo odluke ZAVNOBIH-a bile najveća prepreka velikodržavnim projektima Srbije i Hrvatske. Pokušaji da se BiH podeli i izbriše sa geografske karte sveta otvorile su pitanje na koje, kako ističe Sužanj, do danas niko nije dao ozbiljan odgovor. „ZAVNOBIH je, nesumnjivo, tekovina antifašističke borbe. Kako je onda moguće da su Srbi, koji su do raspada Jugoslavije sebe predstavljali kao nosioce antifašističke borbe u BiH, odstupili od ključne antifašističke tekovine, pa samim tim i od antifašizma? Čak i u krajevima koji su dominantno bili partizanski i antifašistički, kompletna ideologija, ikonografija i svest su se promenile. U ambijentu kad su iz mraka isplivali duhovi četništva, kad su ulice ponele imena čuvenih zločinaca, fašističkih kolaboracionista i osvedočenih saradnika okupatora, nije čudo da je BiH, u medijima koji su gurali velikosrpsku ideju, kreirana kao veliko zlo srpskog naroda, pojam koji treba ukinuti do te mere da se i iz prefiksa gradova briše i naziv 'bosanski'“, kaže Sužanj.

Znakovi pobede antifašizma

Odgovor na to pitanje možda i nećemo još dugo čekati, kaže Sužanj. „Dovoljno je videti da se na mitinzima Vojislava Šešelja nakon dolaska iz Haga, uprkos zapaljivim izjavama i ikonografiji koji po svemu liče na one s početka devedesetih, okuplja jedva tri do četiri hiljade ljudi. I rezultati Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i agonija te stranke u pokušaju da sastavi vladu pokazuju da delovanje koje se zasniva isključivo na pričama o podeli i rušenju BiH, kojim bi do pre pet-šest godina lako osvojio vlast, politički više nije isplativo i unosno. Život i vreme nameću drugačije prioritete. Upravo je to taj ispit istorije koji nepogrešivo potvrđuje vrednosti određene ideologije ili istorijskog događaja. ZAVNOBIH je, kako se čini, danas mnogo čvršći i dalekosežniji od snaga koje su pokušale da ga izbrišu iz istorijskih udžbenika“, kaže Sužanj.

ZAVNOBIH Staatsfeiertag

Na prvom zasedanju ZAVNOBIH-a izražena je odlučnost naroda da BiH bude „zbratimljena zajednica“ u kojoj će biti osigurana puna ravnopravnost Srba, muslimana i Hrvata. U „dejtonskoj BiH“, još nema dogovora o državnim praznicima, pa je 25. novembar i ove godine obeležen samo u Federaciji BiH. U parlamentarnu proceduru upućen je novi predlog zakona o praznicima, ali kako u njemu nema Dana nezavisnosti BiH, Dana državnosti BiH i Dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, on najverovatnije neće dobiti podršku u Parlamentu BiH. O 25. novembru ranije se izjasnila i Kancelarija visokog predstavnika u BiH objašnjavajući da je, prema zakonima koje je dejtonska BiH nasledila od Socijalističke Republike BiH, 25. novembar Dan državnosti BiH.

Reklama