Anonimne ocene i 'smrt na internetu'

Bez obzira na to da li je reč o hotelima, restoranima, frizerima ili lekarima – skoro sve i svako danas može da bude ocenjen na internetu. Na portalima poput „Yelp“ ili „Trip Advisor“ korisnici interneta mogu da pišu o svojim iskustvima i ostanu anonimni. Pozitivne i negativne ocene trebalo bi da pomognu drugim korisnicima u potrazi za mestom odmora ili lekarom u novom mestu stanovanja.

Naravno, loše ocene kod osoba ili preduzeća koja su kritikovana nailaze na nerazumevanje. U ekstremnim slučajevima kada se prepričana iskustva shvate kao uvrede ili jednostavno kao pogrešna, oni koji su kritikovani se brane, kao što se dogodilo u nemačkoj saveznoj državi Baden-Virtembergu. Jedan lekar je stigao do Saveznog ustavnog suda kako bi dobio informaciju o osobi koja je napisala negativnu ocenu o njemu. Portal Sanego, na kojem je ocena napisana, nije želeo da otkrije ime pacijenta.

Pretnje „smrću na internetu“

Odluka u tom postupku očekuje se prvog jula. Advokat Jen Gmerek, koji zastupa Sanego, poziva se na pravo na slobodu mišljenja i kaže da bi korisnici, ukoliko im nije zagarantovana anonimnost, davali manje iskrene i samim tim i manje negativne ocene, te da bi shodno tome korisnici mogli da budu lošije informisani. Gmerek je za dnevni list Velt rekao da će otkriti ime samo ukoliko to bude naložio sud. Matijas Zigman, advokat koji zastupa lekara, kaže da ocena sadrži pogrešne činjenice i da je njegov štićenik ima pravo na nadoknadu štete zbog klevete. „Sloboda mišljenja ne štiti navođenje netačnih tvrdnji“, rekao je Zigman za Velt.

„Ako je jedna procena bila neistinita ili je bila uvredljiva tako da predstavlja povredu ličnosti, onda se protiv toga mora povesti postupak“, savetuje pravnica Eva Dzepina. Ona se specijalizovala za pravna pitanja na internetu i naglašava da anonimne procene pravno gledano jesu dozvoljene, ali da mogu da budu biti moralno upitne: „Mora se razmisliti da li je to ispravno. Onaj koga ocenjuju biva imenovan, a onaj ko ocenjuje je anoniman.“ Na kraju krajeva grube kritike osoba ili lekarskih ordinacija mogu da imaju ozbiljne posledice: „Smanjenje prihoda, loš imidž, a u krajnje lošem slučaju, preti im i 'smrt na internetu'“, kaže Dzepina.

Kraj noćenja sa doručkom

Ne postoje samo u Nemačkoj sudske parnice zbog navodnih pogrešnih ocena na internet-portalima. U Škotskoj se dogodila „smrt na internetu“ malog pansiona Martina i Džeki Klark. Taj bračni par podigao je sudsku tužbu kako bi od portala Travel Advisor dobio ime osobe koja je napisala dve loše ocene o njihovom pansionu. Kritike su „pogrešne, zlonamerne i dovele su do smanjenja obima posla“, naveo je taj bračni par na internet-stranici britanskih hotelijera.

Škotski sudija ipak nije presudio da Travel Advisor mora da obelodani ime osobe koja je dala ocenu. Sudija je zaključio da nije nadležan s obzirom na to da firma ima sedište u SAD. Dakle, bračni par Klark bi tužbu morao da podigne u toj zemlji. Ali Klarkovi su odustali s obzirom na to da za tužbu nisu imali ni živaca ni para. Bespomoćnost prema pogrešnim procenama, koje su se pokazale štetnim za ugled njihove kuće, bila je razlog zbog kojeg su Martin i Džeki, u februaru 2014. godine odlučili da prodaju pansion.

U jednom drugom slučaju u Virdžiniji, SAD, sudija je međutim doneo presudu u korist preduzeća koje je podiglo tužbu. Firma za čišćenje tepiha zatražila je od portala Yelp imena sedam osoba koje su pisale ocene jer su navodno napisale loše kritike, a da pri tom nisu bili mušterije preduzeća. Yelp je morao da dâ imena jer su ocene sadržavale pogrešne činjenice, presudio je sudija u januaru 2014. godine. Kritičari te presude rekli su da vlasnik praonice tepiha nije dao ubedljive argumente zbog čega smatra da su ocenjivači bili lažovi. Jedan od advokata Yelpa strahuje da odluke kao ta može da vodi do toga da potrošači dobijaju malo informacija o preduzeću.

Ispitati objektivne kriterijume

Portali za davanje procena kod brojnih ljudi pri donošenju odluka igraju veliku ulogu, kaže Mihaela Cinke iz centrale nemačkog Saveznog udruženja potrošača. „Upravo portali na kojima se pišu procene rada lekara su za starije ljude, koji na internetu uvek predstavljaju veliku ciljnu grupu, veoma važni“, kaže Cinke koja je u Udruženju zadužena za zaštitu podataka. Kako bi bili pošteđeni diskusija o tačnosti ocena, portali bi trebalo da postave precizna pitanja, predlaže Cinke. Na primer kada je reč o proceni rada nekog lekara trebalo bi da budu postavljena pitanja o objektivnim faktorima kao što je vreme čekanja i vreme provedeno u razgovor sa doktorom. „Objektivni kriterijumi zahtevaju objektivne ocene.“

Ukoliko bi ipak neka kritika bila izmišljena ili uvredljiva, onaj ko je ocenjen još uvek ima mogućnost da ode u policiju. Ako bi kritikovani lekar ili hotelijer podneo prijavu protiv nepoznate osobe, imao bi pravo na informaciju, objašnjava Eva Dzepina. Policija bi onda u okviru istrage pokušala da od portala dobije ime osobe koja je pisala procenu. Dzepina međutim ne smatra da je taj postupak primenljiv na sve. Ukoliko bi ljudi, koji se osećaju oklevetanim, tako postupali „onda bi u jednom trenutku moralo da se zaposli više policajaca“, kaže ta pravnica.