Angela Merkel za reforme Evropske unije

Šefovi poslaničkih klubova Evropskog parlamenta bili su u prilici da vide konkretnu, ozbiljnu kancelarku koja iznosi svoje gledanje na evropsku krizu i ukazuje na puteve za rešavanje problema u Evropskoj uniji. Angela Merkel uživa veliko poštovanje u parlamentu, ne samo kao šefica vlade najvažnije i najuspešnije zemlje u krizi. Ona je nastupila i kao ubeđena Evropljanka i kao partnerka parlamenta. U načelnom govoru, najpre je rekla: „Sloboda koju su Evropljani stekli padom zida, trebalo bi da ih sada podstakne na nužne promene.“

„Osetljiva pitanja nacionalnog suvereniteta“

Krajnje je vreme za te promene, smatra Angela Mekel. Tu ne spada samo konsolidacija državnih budžeta, već i više discipline i kontrole, kako ne bi ponovo došlo do tako visoke zaduženosti. Pri tom, Evropljani ne bi trebalo da prezaju ni od dugoročnih promena ugovora. „Moramo iznaći pravi put kako bismo dugoročno stabilizovali privrednu i monetarnu uniju, tako što ćemo otkloniti greške iz vremena osnivanja unije“, rekla je kancelarka. Na decembarskom samitu EU, šefovi država i vlada trebalo bi da usvoje „ambiciozan plan reformi za naredne dve do tri godine“, rekla je Merkelova i dodala:

„Ne postoji uzor za rešavanje aktuelne krize. Evropska unija je jedinstvena konstrukcija i zato moramo da radimo ono po čemu je Evropa poznata – da aktiviramo naš pronalazački duh. Moramo iznaći nova rešenja.“

Tako bi evropske institucije, na primer, trebalo da dobiju „pravo da intervenišu u nacionalne budžete“. Više koordinacije potrebno je i tamo gde se „zadire u jezgro nacionalne suverenosti“. Pri tom ona misli na osetljive oblasti kao što su politika tržišta rada i poreska politika.

Spas u jednoj evropskoj državi?

Neki šefovi poslaničkih grupa kritikovali su politiku štednje u zemljama pogođenim krizom, kao što su Grčka, Portugalija i Španija. Hanes Svoboda, predsedavajući poslaničkom klubu socijalista zahtevao je da se okonča „neuspeli eksperiment politike štednje“ i da se pređe na politiku privrednog rasta. Sličnog je mišljenja i Rebeka Harms iz stranke Zelenih, dok se šef Liberala Gi Ferhofštat založio za zajedničke evropske obveznice. „Evro može da nestane, ako ne osnujemo evropsku državu, pravu evropsku vladu, evropsku demokratiju sa pravim budžetom i vlastitim obveznicama“, poručio je Ferhofštat.

Nema alternative tvrdom kursu

Te obveznice, međutim, Angela Merkel odbija zato što, po njenom mišljenju, niske kamate smanjuju pritisak na disciplinu koju je neophodan za konsolidaciju. „Ako zatvaramo oči (pred stvarnošću), nećemo moći da obezbedimo blagostanje“, rekla je Merkel. Napori u nekim zemljama već pokazuju uspeh: „U Irskoj, Portugaliji, Španiji, ali i u Grčkoj…“

Sve usamljenije ostrvo

Pošto je Merkelova, nakon nastupa u Briselu, odmah otputovala u London, i debata je bila u znaku sučeljavanja sa Velikom Britanijom. Premijer Dejvid Kameron nije samo pretio da će blokirati sledeći višegodišnji budžet Evropske unije, koji je po njegovom mišljenju previsok. Raspoloženju u zemlji je anti-evropsko i sve je više onih koji glasno traže istupanje iz EU, pa čak i u evropskom parlamentu. Među njima je, tradicionalno, i Najdžel Feridž iz Nezavisne partije, koji se otvoreno založio za „prijateljski razvod“.

„Ja želim jaku Veliku Britaniju u Evropskoj uniji, a to je i u britanskom interesu“, poručila je u Londonu Angela Merkel. „Ne verujem da je dobro da budete sami u svetu u kojem živi sedam milijardi ljudi. Ne verujem da je to dobro za Veliku Britaniju“, zaključila je Angela Merkel.

Autori: Kristof Haselbah / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković