Angela Merkel kao „poslednja šansa“ | Evropa | DW | 07.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Poljska-Nemačka

Angela Merkel kao „poslednja šansa“

Ovoga utorka (7.2), nemačka kancelarka Angela Merkel dolazi u Varšavu. Vrhunac posete Poljskoj biće sastanak sa liderom nacionalno-konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslavom Kačinjskim.

Poljski mediji ovih dana intenzivno gledaju u smeru Nemačke. Ovoga utorka (7.2.) je, naime, zakazana poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Varšavi. Ona doduše stiže u kratku posetu, ali će ona biti puna sastanaka. Njena fotografija nalazi se na brojnim naslovnim stranama. „Merkelova kao poslednja šansa – Poljska i Nemačka osuđene jedna na drugu“, puše liberalno-katolički nedeljnik Tigodnik Povčešnji. „Nemačka i Poljska – brak iz nužde“, piše na naslovnici magazina Vprost, na kojoj se može videti foto-montaža na kojoj se Merkelova i predsednik stranke PiS Jarosłav Kačinjski – skoro pa grle.

Sastanak sa Kačinjskim na neutralnom terenu

Ovaj kancelarkin dolazak u Varšavu u suštini je uzvratna poseta nakon što je poljska premijerka Beata Đidlo posetila Berlin prošle godine. Pored premijerke, kancelarka se sastaje i sa poljskim predsednikom Andžejom Dudom, šefovima opozicionih stranki PO i PSL koji su obojica članovi Evropske narodne stranke, kao i s predstavnicima nemačke manjine. Ali najvažniji sastanak je onaj sa Jaroslavom Kačinjskim. Prvi put u proteklih nekoliko godina ona se sastaje sa liderom vladajuće nacionalno-konzervativne stranke Pravo i pravda. Ponuda za taj razgovor stigla je sa poljske strane – poručuje se iz Berlina.

Kačinjski je u Poljskoj trenutno najmoćniji čovek. On već godinama ne putuje u inostranstvo – ni privatno, ni poslovno. Njegov glavni interes je unutrašnja politika, pre svega „konzervativna kontrarevolucija“ – kako on sam objašnjava svoj angažman u Poljskoj. Ipak, otkad je njegova stranka krajem 2015. pobedila na izborima, primio je nekolicinu stranih gostiju – među njima i predsednika Ukrajine, ministra spoljnih poslova Francuske i jednog visokopozicioniranog američkog političara iz tabora Donalda Trampa. A sada, dakle – Angela Merkel. Sastanak je zakazan za poslepodne na „neutralnom terenu“, kako se poručuje iz Varšave- Očigledno u hotelu „Bristol“. Izjave za medije posle sastanaka nisu planirane.

Bliski odnosi – na distanci

Nemačko-poljski odnosi su danas toliko bliski, kao nikad pre. Trgovinska razmena između te dve zemlje bi za 2016. godinu po prvi put mogla da dostigne sto milijardi evra. Saradnja na području bezbednosti i odbrane odvija se sve u svemu – dobro. Što se tiče politike prema Rusiji – osim po pitanju gasovoda „Severni tok“ – Berlin i Varšava u su velikoj meri složni. Ali, problema ipak ima. Pritom uopšte ne govorimo o odnosu poljske vlade prema vladavini prava – Evropska unija je zbog toga pokrenula postupak nadzora protiv Poljske. Berlin se uzdržava od javne kritike, jer nemačka vlada tu temu Evropske unije, kako se navodi, ne želi „bilateralizuje“.

U razgovorima u Varšavi najvažnije teme će verovatno biti budućnost Evropske unije i migraciona politika. Poljska želi da dosta toga izmeniti u Evropskim ugovorima – i to u korist jačanja država-članica. Berlin to odbacuje. „Ako počnemo s jednom zemljom, onda će to da otvori Pandorinu kutiju“, kaže jedan nemački diplomata.

Po pitanju migracija s juga, Berlin i Varšava su složni u tome da bi granice Evropske unije trebalo jače štititi i suzbijati razloge za bekstvo. Ali po pitanju rešenja unutar EU, približavanja stavova i dalje nema. Nemačka vlada nada se da će doći do „pravedne raspodele“ – ali mnoge zemlje će sigurno i dalje da odbijaju raspodelu migranata i izbeglica po članicama EU. Zato se u najboljem slučaju može razmišljati samo o raspodeli finansijskog tereta.

Nemci „ne prihvataju druge stavove osim svojih“

Saradnja Varšave sa Berlinom je teška i zbog toga što poljska strana retko kada formuliše jasne predloge. To se, na primer, odnosi i na ideju o evropskoj vojsci, o kojoj su, kako Kačinjski, tako i mađarski šef vlade Viktor Orban, u različitim trenucima pokrenuli rasprave. Istovremeno, i pitanje šta tzv. Višegradska grupa (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska) zapravo želi – ostaje velikim delom neodgovoreno.

Poljska vlada, sa svoje strane, ima razloge zašto na „bregzit“ i na Trampovu pobedu u SAD gleda drugačije od Nemačke. Dok za Berlin i jedno i drugo predstavlja problem, vlada u Varšavi, s svojim blagim evroskeptičnim stavom, u tome vidi šansu za „jačanje pozicije i značaja Poljske“, piše u nedeljniku „Tigodnik Povčešnji“ politikolog Olaf Osica. Poljskoj eliti, dodaje, kod Nemaca smeta njihova „smanjena sposobnost da prihvate druge stavove osim sopstvenog“. Osica objašnjava da je razlog za nemačko uverenje da je „nemačka politika izradila univerzalne političke pristupe“. Mnogi nemački političari, piše Osica, veruju da će, ukoliko se pridržava njihovih pristupa, biti rešeni gotovo svi problemi sveta – a da je onaj ko to ne shvata, glup ili zaostao.

Osica tako navodi mnoge sporove između Poljske i Nemačke (migracija, energetika, klimatski problemi, Severni tok, evrozona) i dolazi do zaključka: „Princip spornih tačaka između Berlina i Varšave, nezavisan je od usmerenja vladajućih stranaka.“ O mnogim stvarima se sada oštro debatuje u javnosti, ističe Osica i dodaje da se nada da će doći do „ozbiljnog razgovora o ozbiljnim temama i do definisanja zajedničkih interesa“.