Angela Merkel bez daha

Petak 20. januar u istoriju će ući kao dan kada je 45. predsednik SAD preuzeo dužnost. Svet je govor Donalda Trampa pratio uživo u TV-prenosu. Ali nemačka kancelarka, koja će po svoj prilici sledećih godina morati da sarađuje s novim američkim predsednikom, imala je pametnijeg posla od praćenja Trampovog inauguracionog govora. U Potsdamu pored Berlina, u petak je u palati Barberini otvoren novi nemački muzejski dragulj.

Merkelova je preko svoga portparola poručila da će „naravno sa velikim interesovanjem“ proučiti Trampov govor. Ali u petak su joj draži bili impresionisti iz kolekcije poznatog nemačkog preduzetnika i mecene Hasoa Platnera. Osnivač svetski poznate softverske firme SAP i milijarder Platner, pozvao je kancelarku na otvaranje palate Barberini koju je obnovio od temelja i u nju smestio deo svoje umetničke zbirke. Novoobnovljeno zdanje, koje je uništeno tokom Drugog svetskog rata, dobro se uklapa u obnovljeno jezgro carskog Potsdama. A Muzej Barberini dobro se uklapa i u muzejski pejzaž Berlina i okoline. Sedamnaest izložbenih dvorana direktorka muzeja Ortrud Vesthajder i njen tim popunjavaće prigodnim izložbama – i to delima iz bogate Platnerove zbirke, kao i onim pozajmljenim iz ostalih evropskih muzeja i galerija. Angela Merkel, kako prenose mediji, izložbu nije posetila sama. Uz Platnera im je društvo pravio Bil Gejts, koji je takođe radije otišao na događaj koji je organizovao njegov prijatelj Platner, nego na inauguraciju u Vašington.

Šećer na početku

Za otvaranje galerije organizatori su posegnuli za sigurnom kartom. Impresionisti iz Platnerove zbirke će na izložbi pod nazivom „Impresionizam – umetnost pejzaža“ sigurno privući rekordan broj posetilaca. Na spisku umetnika su poznata imena: Renoar, Sisli, Pisaro i pre svih – Mone. Među čak 42 platna francuskog majstora impresionizma su i nekoliko poznatih Moneovih lokvanja. Impresionisti su bili umetnici otvorenog prostora, pejzaža, što je i tema Potsdama kao grada u kojem se arhitektura i priroda spajaju u jedinstvenu celinu. Impresionizam se zbog svojih apstraktnih elemenata smatra i pretečom moderne na koju se nadovezuje druga izložba početnog ciklusa palače Barberini. „Klasici moderne“ naziv je izložbe u kojoj se takođe mogu naći poznata imena početne faze poput Kandinskog ili Noldea ili kasnije poput Vorhola ili Rihtera.

Iza kojih dela se krije Haso Platner kao mecena, a iz kojih slike pozajmljene iz drugih institucija, to iz propratnih tekstova nije vidljivo. Jedino je poznato da je već za prvu izložbu Platner uspeo da pridobije odgovorne iz muzeja kao što su Eremitaž iz Sankt. Peterburga ili nacionalne umetničke galerije iz Vašingtona. Platnerov kolekcionarski ukus i dalje ostaje relativna nepoznanica o čemu svedoči i Rodinova plastika „Građani Kalea“. On od sredine osamdesetih godina prošlog veka kupuje prema formuli „ono što mi se sviđa“ – kako je sam jednom rekao.

U svakom slučaju gosti na otvaranju „ostali su bez daha“ (Merkel). Da li je isti efekat izazvalo i naknadno proučavanje inauguracionog govora Donalda Trampa – to javnosti nije saopšteno.