Ana Brnabić: „Uvođenje zdravog razuma“ | Politika | DW | 20.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

Ana Brnabić: „Uvođenje zdravog razuma“

„Bolje rezultate ćete postići sa stručnim ljudima, nego sa partijskim kadrom i članovima šire ili uže familije“, kaže u intervjuu za DW Ana Brnabić, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije.

DW: Gde je Srbija na putu u EU?

Ana Brnabić: Mislim da je Srbija na dobrom putu, zemlja nikada nije bila uspešnija, to se vidi po broju otvorenih poglavlja. Narednih meseci očekujemo otvaranje još tri poglavlja. To je najbolji indikator za brzinu približavanja EU. Sa druge strane, mislim da je potpuno očigledno za sve u Srbiji i u regionu kakvo poverenje Evropske unije, ali i drugih relevantnih svetskih institucija kao što su Svetska banka ili Međunarodni monetarni fond uživa Vlada Srbije i svakako premijer Vučić. Svakako da se kroz to ogleda stav Vlade Srbije da nema više praznih obećanja. A ako nešto nemamo nameru da ispunimo da se to ne obećava. To je iskrenost u odnosima. Srbiji je strateški pravac Evropska unija, ali tu svakako stoje i dobri odnosi sa Rusijom, Kinom, Indijom kao velikom silom u usponu, naravno i sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Evropska unija se trenutno okrenula svojim problemima. Pitanje je kada će Srbija zaista pristupiti EU.

Za nas bi na putu pristupanja EU trebalo da bude važnije samo putovanje nego destinacija. Mi razumemo EU kao ozbiljnog partnera a ne kao ćup para do koga mi treba da dođemo, pa će tamo da nam se otvore sve karte, pa da imamo veće plate i penzije, bolja radna mesta, manje nezaposlenih. To ne dolazi od Evropske unije, to bi trebalo da dolazi od nas. To je deo naše transformacije. To je taj naš put u EU – prihvatanje evropskih vrednosti i standarda. Znamo da se EU trenutno bavi sopstvenim problemima kojih nije malo. Ali to ne utiče na posvećenost Srbije tom putu. Premijer Vučić je krajem godine rekao jednu veoma srpsku stvar, ali na nesrpski način. „Nas ne zanima da li će oni otvoriti ta poglavlja", to je srpski inat. Ali je zaključio nesrpski: „Mi ćemo nastaviti taj put zbog nas, a ne zbog njih". To je meni kao novom ministru bio pokazatelj odgovornosti koje Vlada u ovom trenutku ima. Mi tamo idemo da bismo promenili sebe.

Resorno ste odgovorni za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Korupcija i na državnom i na lokalnom nivou jeste problem koji je Evropska komisija naznačila kao jednu od glavnih prepreka u pristupnim pregovorima. Konkretno, postoji partijsko zapošljavanje, odlazak najboljih jer ne mogu da dođu do posla na normalan način. Kada će se to promeniti?

Uvođenje elektronske uprave je, što se tiče borbe protiv korupcije, pored efikasnog sudstva, najbolji i najbrži mehanizam borbe protiv korupcije. Najprisutnija sitna korupcija je bila na nivou dobijanja građevinskih dozvola. Elektronskom upravom smo reformisali te procedure. Građani i privrednici ne idu na šalter već to mogu da obave na računaru, što je brže, transparentnije, ali i izuzetno sužava prostor za korupciju. Nema susreta sa službenikom koji može da kaže ja ću da zadržim tvoj predmet u fioci dok mi ne daš 50 ili 100 evra. Što više elektronskih servisa uvedemo, to će korupcija u Srbiji biti manja. To ne može brzo da se postigne, ali mi već užasno kasnimo. Elektronska uprava je moj prioritet.

Da dopunim pitanje: Elektronska uprava je sigurno razumna mera. Međutim, u takozvanom ortačko-burazerskom sistemu se sve vrti oko kazana, oko kojeg je uvek okupljena vladajuća partija. Trenutno je to partija Vašeg premijera, to nije bilo bitno drukčije ni ranije. U Nemačkoj se po smeni vlasti menjaju samo ljudi od vrha do nivoa državnog sekretara. Nikome ne pada na pamet da menja direktora komunalne službe u nekoj varoši, jer je čovek zaposlen kao stručnjak. Hoće li Srbija uvesti takve zakone i praksu?

Da li partijsko zapošljavanje postoji? Sigurno da postoji. Potrebno je jako puno vremena i različitih mehanizama da se ono iskoreni. Ali u poslednje dve i po godine imamo ozbiljnu reformu državne uprave. Tamo se prilično drastično smanjuje broj ljudi. Onda ne možete da govorite o tako ogromnom partijskom zapošljavanju kao što je bilo ranije. Postoje lokalne samouprave koje zapošljavaju između 850 i 900 ljudi, a optimalan broj je između 350 i 400. Do 2020. morate da spuštate to. Mi svake godine donosimo odluku o maksimalnom broju zaposlenih. U tim uslovima više ne možete da radite to što ste radili, da dovedete nekoga iz partije, nepotizmom, prijatelje… Dolazimo opet do principa odgovornosti. Bolje vam je da zaposlite nekoga ko je stručan, nego nekoga iz vaše partije. Zato što ćete vi na kraju odgovarati za te rezultate. Bolje rezultate ćete postići sa stručnim ljudima, nego sa partijskim kadrom i članovima šire ili uže familije. Napokon, kada imate privredni rast, a mi ga sada imamo nakon niza godina, plate u privrednom sektoru konačno počinju da bivaju bolje nego u državnom, što je normalno. Planiramo da napravimo jači državno-službenički, karijerni sistem, da osnujemo Nacionalnu akademiju za javnu upravu. Razrađujemo i platne razrede po principu `jednaka plata za jednak rad`, ali i sistem nagrađivanja u kojem nagrađujete ljude koji rade dobro i kažnjavate one koji rade loše. Sistem državnih službenika koji su skoro nezamenljivi nastao je iz potrebe da se zaštite službenici od otpuštanja kada dođe nova stranka na vlast. Ali smo otišli u drugu krajnost. Ne možete da otpustite neke ljude koji su jako dugo u upravi a ne rade ništa, nisu učili, neljubazni su prema građanima, a ne možete ni da primite sposobne ljude.

Kako uspostaviti praksu da mladi ljudi vide svoju šansu i u državnoj upravi, a ne pred stranim ambasadama? Kako da se napravi ambijent da zaista najbolji dobiju javno raspisana mesta. Trenutno to uglavnom nije tako.

Ne verujem da sve eventualnosti mogu da se otklone zakonskim rešenjima. Moramo da radimo na sistemu uvođenja zdravog razuma u javnu upravu. Na prvom mestu je sistem odgovornosti. Ako ja kao ministar od vas kao gradonačelnika očekujem rezultate, koje očekuju i vaši građani i privreda, a vi ih nemate, onda ćemo razgovarati o tome koga vi zapošljavate da radi s vama. Navešću primer matičnih knjiga. Lokalne samouprave su imale sedam godina za prebacivanje matičnih knjiga u elektronski oblik. To je izuzetno važno za građane Srbije, bez toga nema povezivanja baza podataka. Taj rok se produžavao. Ja sam rekla da se taj rok više neće produžavati. Zamolila sam Upravnu inspekciju da ide u vanredni inspekcijski nadzor i da podnosi prijave protiv odgovornih lica koja to nisu završila. Kazne ne plaćaju lokalne samouprave iz budžeta, a time i građani, već u ovom slučaju – načelnici opštinskih, odnosno gradskih uprava. Kazna je između 50 000 i 150 000 dinara. E, kad načelnik mora da plati iz džepa, onda će da razmisli hoće li da zaposli partijski ili rođački nekoga ko onda neće da mu završi posao. Imamo mehanizme u sistemu, ali ih ljudi ne koriste, ili, nedovoljno koriste. Recimo, Ministarstvo finansija je u prethodnoj vladi samo aktiviralo već postojeće mehanizme kontrole trošenja budžedskih sredstava pa to sada funkcioniše.

Brzina usvajanja zakona s ciljem prilagođavanja pravnom okviru EU je jedna stvar. Primena tih zakona u Srbiji sasvim druga stvar. Građani često imaju utisak da su se pravo i pravda u Srbiji razišli, da je pravosuđe presporo, da često zatvara oči pred nekim stvarima. Recimo, mlad čovek koji nije prošao na konkursu, a bio je najbolji, jedva da to može da utuži.

Kod drugih zemalja su u pristupnim predgovorima postojala dva stuba: ekonomski razvoj i vladavina prava. A za Srbiju je dodat i treći stub, to je reforma javne uprave. Vladavina prava jeste nešto na čemu mora da se insistira. Šta god drugo uradili od transparentne javne uprave do jačeg ekonomskog razvoja, podsticanja malih i srednjih preduzeća, dovođenja investitora, vi ćete na kraju uvek imati to pitanje vladavine prava. Šta ja mogu da očekujem od sudstva ukoliko se moja prava ne poštuju? To neće biti samo jedan od pristupnih stubova, već i okosnica našeg daljeg razvoja.

Govorili ste o odgovornosti. Jedan Vaš kolega iz Vlade je optužen za prepisivanje u doktorskom radu. Sličan slučaj se desio u Nemačkoj, gde je ministar mora dati ostavku. U Srbiji je Vaš kolega još uvek u fotelji. Kako preći put između ove dve prakse?

Nemam dovoljno informacija o tom slučaju. Nisam videla da je dokazano da je to stvarno urađeno. Ali sam svakako za političku odgovornost. Naše je da razumemo da su građani i privreda ti koji nas plaćaju. Ja ne bih bila u ovoj Vladi da ne mislim da tu postoji ozbiljna doza individualne, političke odgovornosti, a to, na žalost, ranije, negde od 2004, nisam videla. Mislim da su prvi put u ovoj Vladi rađeni ozbiljni nepopularni potezi, gde je neko ozbiljno politički rizikovao. Spomenimo samo smanjenje penzija na nivo koji garantuje njihovo isplaćivanje. Neko je pre gubitka vlasti podigao penzije znajući da ne mogu da se isplate. Nova Vlada je to korigovala. To je odgovornost koja je za mene bila najava drugačije politike, koju sam kao građanin dugo čekala. Poslednjih godina je 24 000 ljudi otišlo iz javne uprave. To se odlagalo deset godina jer je bilo nepopularno. To je za mene odgovornost. Zamrzavanje plata u javnom sektoru, fiskalna konsolidacija, sve je to dugo odgađano. Odgovornost je da se hrabro kaže ljudima šta je moguće a šta nije. EU, Svetska banka i MMF su to tražili 2003. To je moglo da ozbiljno oporavi srpsku privredu. Da ne govorimo o tome zašto je kompanija Dženeral elektrik otišla u Mađarsku, a ne u Srbiju, i sada tamo zapošljava 10.000 ljudi.

Okrenimo se Savamali. Pogledamo li ovaj slučaj možemo steći utisak da li je Srbija ipak zemlja u kojoj je politička moć iznad vladavine prava.

Vidite, mislim da se tu ništa nije promenilo u odnosu na period od poslednjih 15 godina, mada opozicija viče drugačije. Jedina stvar koja se menja jeste da dolazi do veće političke odgovornosti. Savamalu ne bih komentarisala jer nemam dovoljno informacija o tome. Kod nas nije dobro što svi sve znaju. To nije moj resor i zaista nemam informacija o tome da kažem i šta se desilo i dokle se došlo. Moram da kažem, pošto dolazim iz privatnog sektora, da sam pragmatična. Za mene na kraju, dođe do analize šta dobijate, a šta gubite zbog svog činjenja i nečinjenja. Mislim da je taj projekat (Beograd na vodi) jako važan za Srbiju i za Beograd. Važan je za građevinsku industriju. Drago mi je što se ostvaruje i što se brzo ostvaruje. Apsolutno se slažem u tome daje to trebalo uraditi, ali da je za to trebalo imati sudsku odluku, da je trebalo to uraditi danju, kao što se raščišćava bilo šta što je predmet višeg javnog interesa i za šta postoji, recimo, eksproprijacija. Dakle, nisam za takve stvari. Mislim da je to neka stvar koja je bacila senku na jedan fantastičan projekat. Svi nekako zaboravljamo važnost tog projekta zbog stvari koja je mogla realno da se uradi na potpuno legalan način i tada bih stala iza nje u svakom slučaju.

U državi u kojoj je uspostavljena vladavina prava ne može neko mimo pravosudnog aparata da organizuje grupu nasilnika pod fantomkama i da ruši bilo šta. U pravnoj državi takvi nasilnici bi završili u zatvoru. Čak je i sa nivoa Vlade rečeno da je u to umešana gradska vlast, koju predstavlja Siniša Mali. I na tome se stalo.

Nisam sigurna da se na tome stalo. U stvari, sigurna sam da se na tome nije stalo. Ali stvarno ne mogu da kažem dokle se došlo.

Vi ste postali ministarka u zemlji koja većinski nije sklona pripadnicima manjinskih grupa, a vi pripadate jednoj seksualnoj manjini. Naravno, odlučujuće su bile kvalifikacije, ali je to bio prilično odvažan potez Vučića, jer sigurno nije mogao računati na aplauz ljudi sa predrasudama. Da li Vaš primer može da ohrabri ljude iz manjinskih grupa da kažu – došao je trenutak da ostvarim svoja prava?

Ja ne bih gledala to na taj način. Ja bih to gledala na taj način da je došao trenutak za stručne ljude, a da ti stručni ljudi ne treba da se plaše da kažu kojoj nacionalnoj manjini pripadaju ili koje seksualno opredeljenje imaju, ili nešto treće. Slažem se sa Vama da je to bio premijerov hrabar potez. Meni se taj potez izuzetno svideo – kada smo razgovarali o tome, ja sam mu rekla da to nije stvar koju želim da potenciram, ali svakako nije stvar koju želim da krijem. I on se sa tim složio. Mislim da je to veliki pomak u društvu Srbije. Dok god ste vi stručni. Apsolutno sam protiv toga da neko treba da dođe na funkciju samo zato što je pripadnik neke manjine. Mislim da bi trebalo da dođe na funkciju ako je stručan za nju, a kada je stručan ne sme da se oseća loše zbog bilo kakve orijentacije, pripadnosti, zbog svojih razmišljanja, dokle god ta pripadnost I ta razmišljanja ne štete nikom drugom. Čini mi se da je i time otvoreno jedno novo poglavlje u političkom i društvenom životu Srbije. I drago mi je da sam deo toga. Ali bih opet napomenula da nisam ja napravila revoluciju.

Postoji i hrabar potez Ministarstva unutrašnjih poslova, kada su postavili oficira za vezu sa LGBT populacijom kao manjinskom grupom koja svakako trpi određeni nivo diskriminacije. I kada je taj oficir za vezu javno, ne skrivajući, rekao da je pripadnik te manjine, u jednom sistemu koji je jako konzervativan. I to je za mene bila revolucija. Isto kao što je prethodna Vlada prva koja je uspela da organizuje Gej prajd u prisustvu četiri ili pet ministara vlade i gradonačelnika Beograda. Prethodne takozvane demokratske vlade ne samo da nisu to organizovale, već su nekoliko meseci pre parade mnogi iz tog tabora javno iznosili da nisu pripadnici te manjine, da nisu za te vrednosti, a da ih niko nije ni pitao. Radi se jednostavno o poštovanju Ustava i zakona Republike Srbije. Mislim da je ovih šest meseci mog ministrovanja pokazalo da Srbija nije tako homofobična zemlja. I da građanima Srbije nije na prvom mestu da li ste pripadnik ove ili one manjine, da li verujete u ovo ili ono, već da li ste stručni i da li ozbiljno shvatate svoj posao, da li vam je duboko stalo do toga da ga dobro radite.

Reklama