Amerika deli Zapad, Rusija Evropu | Politika | DW | 10.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Amerika deli Zapad, Rusija Evropu

Evropska unija očekuje susret „četvorke“ na vrhu u Minsku. Ukoliko se tamo ne postigne kompromisno rešenje za ukrajinski konflikt, nazire se gubitak do sada najveće snage Zapada – njegovog jedinstva, smatra Bernd Rigert.

Evropska unija ima sve većih teškoća u pokušaju da očuva jedinstva u sopstvenim redovima kada je reč o ukrajinskoj krizi. Sve su veće razlike u mišljenjima ministara spoljnih poslova zemalja-članica i kada se radi o sankcijama protiv Rusija, ali i oko moguće isporuke oružja Ukrajini. Čitav niz uglavnom istočnoevropskih zemalja-članica spreman je da sledi put SAD koji se sve jasnije nazire: oni mogu sebe da zamisle kao isporučioce modernog oružja ukrajinskoj vojsci kako bi ona mogla da se brani od napada pobunjenika i plaćenika koje oprema Rusija. Ali još uvek je većina članica EU protiv isporuke oružja i sledi nemačku parolu po kojoj bi dodatno oružje samo pogoršalo rat.

Jedna od malobrojnih snaga koje Zapad još može da suprotstavi imperijalnom delovanju predsednika Putina jeste jedinstvo u ukrajinskoj politici. Ali SAD su na putu da to jedinstvo ugroze ukoliko uspeju da uvere makar jedan deo Evropljana da podrže isporuku oružja i povedu odlučniju politiku protiv Moskve.

Eskalacija nasilja

Ukoliko u sredu propadne susret na vrhu u Minsku, i ukoliko SAD onda odluči da isporuči naoružanje Kijevu, Moskva bi sa zadovoljstvom mogla da zaključi da se zapadni diplomatski front urušava. Osim toga, Kremlj bi onda imao savršen izgovor da se i zvanično umeša u rat na istoku Ukrajine i još izdašnije naoruža pobunjenike. Dalja eskalacija onda verovatno ne bi mogla da se spreči i krenulo bi se u smeru rata Istoka i Zapada, koji bi se odigravao preko leđa Ukrajine.

Deutsche Welle Bernd Riegert

Bernd Rigert, DW

Onaj ko isporuči oružje mora da bude svestan da će s njim najčešće morati i da pošalje i savetnike i servisno osoblje, ukoliko želi da to oružje na terenu bude efikasno. U konačnici bi to moglo da znači da bi na istoku Ukrajine mogle da se suoče pešadije sa Zapada i Istoka. To niko ozbiljan u Evropi ne može da želi, a u suštini ni u SAD.

Ne postoji nešto što se zove „defenzivno oružje“. Na isporuku oružja iz članica NATO, Rusija bi u svakom slučaju odgovorila dodatnim naoružavanjem. I šta onda? Ne, Evropska unija bi trebalo da nastavi da se protivi svakoj daljoj eskalaciji. Možda istok Ukrajine ne može da se očuva u državnoj zajednici sa Ukrajinom u današnjem obliku, već možda samo u formi labave federacije. To bi mogao da bude ishod sastanka na vrhu u Minsku. Ruski predsednik bi tako postigao (polovičnu) pobedu. To bi zabolelo, ali šta bi bila alternativa? Nove borbe? Još više mrtvih? Opasnost od razvijenog rata Rusije i Zapada?

Sprečiti oružjem podelu Evrope?

Rusija je s namerom uništila dosadašnji poredak u Evropi. Evropska unija i SAD takođe, moraju da uvide da je odbrana od toga nedovoljna sem ukoliko se ne preuzmu nekontrolisani rizici. Spoljne granice NATO ostaju crvena linija. Rusija ne sme da je prekorači. (Istočna) Ukrajina, Gruzija, Moldavija, Belorusija ponovno su pale u zonu uticaja Moskve. Zapad ne može i ne bi trebalo da ih brani oružjem već najviše rečima. Novi raskol u Evropi neposredno predstoji.