Američke stranke spremne za pravnu bitku

Ako se budu ponovili događaji nakon predsedničkih izbora od pre 12 godina, onda bi sutra, 6. novembra, mogao da se odigra pravi izborni krimić. Samo nekoliko dana uoči izbora obojici kandidata ispitivanja javnog mnijenja predviđaju skoro isti broj glasova. Tako je bilo i 2000. godine u izbornoj utrci između Džordža Buša i Ala Gora.

„Da bi se istorija ponovila, rezultati izbora ne moraju samo da budu vrlo tesni, nego ekstremno tesni. To znači da bi trebalo da se radi o razlici od nekoliko hiljada glasova“, ističe Rik Hejzen, profesor na Pravnom fakultetu univerziteta u Kaliforniji i autor nedavno objavljene knjige „Izborni ratovi“ (The Voting Wars). „Osim toga“, dodaje Hejzen, „to se mora dogoditi u nekoj saveznoj državi čiji su glasovi važni za formiranje izbornog tela koje čine elektori“. Naime, predsednik se u SAD tradicionalno bira posredno. U svakoj saveznoj državi birači biraju elektore koji potom glasaju za jednog od kandidata. Svaka je država – jedna izborna jedinica, pa tako onaj kandidat koji osvoji većinu glasova u toj državi, dobija glasove svih njenih elektora. Broj elektora iz neke države zavisi od brojau njenih stanovnika.

Lekcija iz Floride

Pre 12 godina Džordž Buš mogao je da slavi izbornu pobedu tek nakon pravnog spora u državi Floridi koji je trajao više od mesec dana. Na kraju je pobedio sa samo 537 glasova više. Tada su i Demokratska i Republikanska stranka bile nepripremljene na takav ishod izbora. Zato se danas obe stranke pravovremeno pripremaju za moguću pravnu bitku.

„Naučili smo lekciju iz Floride“, kaže Džon Hardin Jang, koji je pre 12 godina bio član pravnog tima Ala Gora. „Obe stranke imaju pravnike u svim saveznim državama koji prate tok izbora“, objašnjava Jang. On će 6. novembra preuzeti ulogu koordinatora izbornih posmatrača Demokratske stranke u državi Virdžinija. Jang pretpostavlja da će se eventualne nesuglasice oko ishoda izbora ovoga puta brzo rešiti, s obzirom na to da će obe stranke odmah na raspolaganju imati brojne specijalizovane pravnike.

Opasnost za demokratiju?

„Stranke su definitivno postale agresivnije i sve su manje spremne da prihvate tesne izborne poraze“, smatra profesor Hejzen. Već sada, uoči izbora, u nekoliko država su u toeku brojni postupci koji se uglavnom odnose na pokušaje republikanaca da uvedu strožije kontrole ličnih dokumenata birača. Demokrate se bore protiv toga jer te kontrole smatraju strategijom za otežavanje izlaska na birališta njihovim pristalicama.

Hejzen i Jang imaju različita mišljenja što se tiče mogućih posledica tesnog izbornog rezultata. Za Janga sve veći broj pravnih postupaka vezanih uz izbore ne predstavlja nikakav problem, već je to, smatra on, izraz snage američkog pravnog sistema, pa je time to i dobro za demokratiju. „Brinem se za našu demokratiju“, kaže, pak, Hejzen i ističe da se od pre 12 godina mnogo toga promenilo. Tada nisu postojale društvene mreže poput Tvitera, Fejsbuka i slično. „Zabrinjava me to što bi, u slučaju tesnog izbornog rezultata, politički komentari na društvenim mrežama mogli da se pretvore u proteste na ulicama“, predviđa Hezjezn.

Autori: Mihael Knige / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković