Američka srca greje osećaj posebnosti

Amerikanci će u novembru na birališta, a na glasačkom listiću dočekaće ih ime demokratskog kandidata, predsednika Baraka Obame i republikanca Mita Romnija. To je sada izvesno, s obzirom da je Rik Santorum, glavni Romnijev protivkandidat unutar partije, odustao od borbe za nominaciju za koju je ionako imao minimalne šanse. Santorum je odstupanje opravdao privatnim razlozima, a špekuliše se da je u pitanju bolest ćerke, jedne od sedmoro dece koje ima ovaj konzervativni političar.

Sada je Romnijeva prednost u predizborima ogromna – on već ima podršku 659 delegata, dok preostali takmaci imaju osetno manje – stari vuk Njut Gingrič 140, a liberterijanac Ron Pol tek 71 delegata. Nema zato sumnje da će Romni prvi sakupiti 1.144 potrebna delegata i da će krajem godine na megdan Obami. Prema anketama, danas bi 51 odsto Amerikanaca glasalo za Obamu, a 44 odsto za Romnija.

Frankfurter rundšau piše o prednostima Santoruma nad Romnijem: „Konzervativni glasači priželjkuju nekog poput Ronalda Regana, nekog ko će im angažovano pričati koliko je divna njihova zemlja, koliko je moćna i superiorna. Američka srca greje taj osećaj posebnosti i odabranosti. Rik Santorum jeste većini previše radikalan, ali je u kampanji uspeo da zagreje srca birača. Mit Romni je daleko od toga.“

Santorum je bio jedini ozbiljni protivkandidat koji je „pokušao da popuni vakuum preostao iza Romnija“, komentariše Badiše nojeste nahrihten. „Desno krilo je grozničava tražilo anti-Romnija, političara koji će se gnušati abortusa i prava homoseksualaca na brak. Taj političar je pronađen u Santorumu iako ovaj nikada nije imao šanse dase useli u Belu kuću jer je previše stran liberalnoj Americi. Ipak, bivši senator iz Pensilvanije je ostavio dubok trag i naterao Romnija da sklizne udesno.“

Uz komentar da će sada Romni morati da potraži politički centar pre duela sa Obamom, list prognozira da će se do izbora promeniti odnos snaga koji je sada na strani predsednika: „Ništa ne ujedinjuje konzervativne Amerikance bolje od rivalstva sa Obamom i zato će se do novembra zaboraviti unutarpartijske razmirice. A da li će neopredeljeni birači dati drugu šansu Obami ili prvu Romniju – to zavisi isključivo od stanja ekonomije. Samo budala bi već sada prognozirala da li će se i kako nastaviti zamah američke privrede do kraja godine“, piše Badiše nojeste nahrihten.

„Santorum je bacio peškir i označio kraj bokserske borbe idejama, borbe koja je cela bila ispod pojasa“, piše Vestfeliše algemajne cajtung, ocenjujući da je predizborni sistem u Americi pred „moralnim bankrotom“: „Čovek koji kao pobednik ulazi u duel sa Obamom stoji u uglu ringa izranjavan i modar. Mit Romni je dozvolio da ga toliko odguraju u desno populističku i religiozno ofarbanu stranu – težak će biti povratak u umereni centar koji odlučuje izbore. To je povratak tamo gde Biblija nije zakon, i gde su ideje Partije Čajanke još uvek sramotne.

Romni je u borbi za nominaciju preplašio važne grupe birača svojim radikalnim pozicijama o abortusu, socijalnim davanjima i useljavanju. Multimilioner nije omiljen među ženama, pripadnicima niže srednje klase, siromašnima i Latinosima. Tehnokrata je sada prinuđen na bolnu akrobaciju kako bi povratio poverenje ovih grupa bez kojih je pobeda 6. novembra nemoguća“, piše WAZ.

Minhenski merkur pretpostavlja kako će Obama usmeriti svoju kampanju: „Za razliku od predsednika, Romni je do sada označavan kao proračunati i hladni politički robot i nije uspeo da pokrene pravo oduševljenje birača. Njegove teze su često blage, a greške u koracima brojne. Obamini savetodavci sigurno će to raskošno koristiti u prljavom finišu kampanje kad će Romnija predstaviti kao glasnogovornika američkih bogataša.“

Razlike dva kandidata teško mogu biti veće – bar se tako na stvari gleda u Evropi, piše Vestfalen blat koji ipak daje šanse Romniju: „Sa jedne strane je simbol nade u socijalnu pravdu, sa druge ledeni politički strateg koji, osim parola o nižem porezu, ima malo šta da ponudi. Uz to, Romnijev negativni imidž zasenjuje čak i Obamin mršavi učinak. Američka privreda se guši, socijalne reforme nisu prošle, Gvantanamo je i dalje sramota spoljne politike. Ima još dosta do novembra. Iako Obama prema anketama ima dobranu prednost, sve može da se promeni. Iz evropskog ugla bi njegov reizbor bio poželjan, ali to neće igrati nikakvu ulogu narednih meseci. Sada američki građani biraju, a pred sobom zaista imaju izbor.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon