Američka „pomoć“ Egiptu: tenkovi i oružje

Kada je američkog predsednika Baraka Obamu krajem avgusta jedan novinar upitao zašto Vašington i dalje podržava egipatsku vojsku iako je praktično izvela državni udar, videlo se da američki predsjednik svaku reč vaga zlatnom vagom: njegova vlada trenutno ponovo procenjuje odnose SAD i Egipta i mora se razmisliti o tome šta je „dugoročno u interesu Amerike i Egipta“.

Ta fraza jedva da išta govori o činjenici da svake godine iz Sjedinjenih Američkih Država u Egipat teče 1,5 milijardi dolara pomoći. Tu se ništa nije promenilo ni nakon što je vojska svrgnula predsednika Mohameda Mursija. Egipatskoj vojsci odlazi lavovski deo tog novca, 1,3 milijarde dolara, mada zapravo ni jedan cent od toga nikad ne napušta Ameriku.

Taj novac sliva se na račun u Američkoj saveznoj banci i sa njega se plaćaju američki proizvođači oružja koji svoje proizvode šalju u Egipat. Zato, ako se i čuju neugodna pitanja zašto Vašington pomaže vlastodršce u Egiptu, naročito ako su oni bliski tamošnjim vojnim krugovima, u Vašington smesta pohrle predstavnici američke vojne industrije kako bi članovima Kongresa i Senata objasnili – da je bolje da ne pitaju previše.

Pomoć Egiptu za američke džepove

„Pomoć“ Egiptu zapravo je namenjena isključivo partnerima u vojnoj industriji koji imaju sedište i pogone u SAD. Delimično se radi i o međunarodnim koncernima, ali oni onda moraju da imaju firme i u Americi. Najvažnije je da zapošljavaju američke građane tako da to u suštini i nije pomoć Egiptu, već podrška američkim preduzećima. Kako objašnjava Šana Maršal, politikološkinja Centra za Srednji istok Univerziteta „Džodž Vašington“, ti lobisti upozoravaju da to nije samo stvar bezbednosti, već i „pitanje proizvodnih pogona i mogućeg gubitka radnih mesta, ako ta pomoć bude obustavljena“.

Američkim političarima je to obično dovoljno da više ne postavljaju „suvišna“ pitanja, jer i taj ugovor potiče iz mirovnog sporazuma između Egipta i Izraela iz 1979. Povrh toga, Vašington Egipat i dalje smatra važnim osloncem u Arapskom svetu, a tu je konačno i Suecki kanal koji prolazi tom zemljom.

Ipak, to pitanje se uvek i iznova čuje, a naročito je glasno otkako su Sjedinjene Države – i pre svega njihove oružane snage, prisiljene na drastične mere štednje. Za proizvođače oružja to znači drastično smanjenje novca koji se troši na istraživanje novih oružja i njihovi predstavnici ne žele ni da čuju da bi se „pomoć prijateljskom Egiptu“ mogla da se prekine.

Šta će Egiptu još tenkova?

Džejson Braunli sa Teksaškog univerziteta smatra da ta pomoć jedva da ima ikakvog smisla: „Neki od tenkova koje su SAD isporučile Egiptu samo stoje u magacinima.“ Čitava vojna ravnoteža tog regiona u velikoj meri se promenila od kraja sedamdesetih godina prošlog veka i njegov zaključak je jasan: „Sve u svemu, uopšte zapravo nema nekog uverljivog argumenta za to da se Egiptu i dalje šalju ogromne količine tradicionalnog oružja i vojne opreme.“

Stručnjaci su doduše saglasni da SAD imaju koristi od odnosa sa Egiptom i da je zapravo i ta pomoć srazmerno niska s obzirom na to šta se time dobija. Ali šta ako se ipak ta pomoć iz političkih razloga, obustavi? Iz ugovora o pomoći čini se da zapravo niko i ne može da prekine reku novog i novog oružja u državu na Nilu. Jer, na ugovoru je i potpis američke vlade koja garantuje da će Egipat – prihvatiti „pomoć“ u oružju koja mu se šalje.

Zato je i Šana Maršal skeptična da će, čak i ako se te isporuke prekinu, to doprineti stabilnosti regiona: „Američki proizvođači oružja koji imaju vrlo unosne ugovore o isporuci oružja Egiptu, kao nadoknadu bi mogli da zatraže slične ugovore sa drugim zemljama, na primer sa Irakom, Avganistanom, Pakistanom ili Somalijom.“

Zato je i novinar sa početkao ovog teksta morao da se zadovolji vrlo uopštenim odgovorom predsednika Obame; nije mnogo drugačije zvučala ni Obamina izjava o pomoći Egiptu pred Ujedinjenim nacijama koncem septembra. Doduše, spor oko američkog budžeta još nije rešen, ali skoro da nema sumnje da će početkom oktobra biti uplaćena i konačna tranša „pomoći“ Egiptu za ovu, 2013. godinu. I pitanja američkom predsedniku su sve tiša, a i američka vojna industrija – i naravno, egipatski vojni vrh, svakako žele da se ništa ne promeni od onoga što funkcioniše već više od 30 godina.

Autori: janoš Delker / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković