Amazoniji ne pomažu ljutiti tvitovi | Politika | DW | 25.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

lični stav

Amazoniji ne pomažu ljutiti tvitovi

Danas se buktinja u prašumi odlično vidi. Ali Amazonija se uništava već godinama – zbog poljoprivrede, proizvodnje struje ili potrage za zlatom. Da li je svet sposoban da nešto učini, pita se novinarka DW Vanesa Fišer.

Posle vatre ovako izgledaju delovi prašume

Posle vatre ovako izgledaju delovi prašume

Amazonija – pluća sveta koja proizvode petinu kiseonika na planeti. Ta pluća gore u dimenzijama kakve nisu viđene godinama. Brazilski predsednik je u centru međunarodne kritike jer agresivnom retorikom podstiče ljude da se uhvate za oružje ili oganj, jer širi teorije zavere, smenjuje priznate naučnike čije mu studije ne odgovaraju i zabranjuje bilo kakvo mešanje u nacionalna pitanja.

Kritika je svakako opravdana. Ali, da li je retorika Žaira Bolsonara zbilja iznenađujuća? Šta se drugo uopšte moglo očekivati od desničarskog populiste? Što je usijanija situacija, što je više kritika, to će njegova vlast biti manje spremna na razgovor. To ne može biti u interesu međunarodne zajednice.

Šta želi ta međunarodna zajednica osim da se ljuti i piše ganute tvitove sa haštagom #PrayforAmazonia?

Danas se doduše buktinja u prašumi jasno vidi, ali uništavanje Amazonije traje godinama, nekad sporije, nekad brže, ali – stalno. I ne radi se tu samo o krčenju prašume zarad poljoprivrednih površina za držanje goveda i sadnju soje.

Godinama se povećava broj ilegalnih rudnika zlata. Zatim, poslednjih godina usred prašume nastaju ogromne akumulacione brane. Do 2023. bi trebalo da ih bude više od dvadeset – a to su projekti koji su počeli još pod vladom levičara Lule da Silve.

U pitanju su brane čiji je doprinos elektroprivredi upitan, ali su zato posledice po ekosistem izvesno razorne. Čitava područja se poplavljuju, a akumulaciona jezera u takvoj tropskoj klimi postaju pravi rasadnici metana. Metan je daleko štetniji po klimu od ugljen-dioksida.

Uništenje Amazonije deluje nezaustavljivo. Sankcije neće ništa doneti, naprotiv. Bolsonaru i lobistima brazilske poljoprivrede ide u prilog ako se zamrznu međunarodna sredstva za zaštitu klime i prašume, kako to sada traže Nemačka i Norveška.

To bi samo ugrozilo mnoge angažovane ljude i njihove projekte na licu mesta. Oni od svoje vlasti ništa ne očekuju. Budžetska sredstva za životnu sredinu su još prošle godine znatno umanjena.

Međunarodna zajednica mora da dela upravo suprotno – da dugoročno izdvoji mnogo više novca. Globalni fond, obeštećenja, planetarna obaveza da se ekonomski interesi u Amazoniji ostave u drugom planu.

Konferencija Ujedinjenih nacija u septembru kada će klima biti glavna tema pravi je okvir da se o ovome razgovara. Tu će svet pokazati da li je u stanju da dela – ili samo da se ljuti i piše tvitove.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android