Alternativa za Nemačku – „slučaj pod sumnjom“ | Politika | DW | 04.03.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Alternativa za Nemačku – „slučaj pod sumnjom“

Savezna ustavna zaštita je označila stranku Alternativa za Nemačku (AfD) kao desničarsko-ekstremistički „slučaj pod sumnjom“. Korist od toga je upitna, smatra urednik u DW Hans Fajfer.

Nije potrebna tajna služba da bi se ustanovilo da je Alternativa za Nemačku sve više partija ekstremnih desničara. Oni koji preziru demokratiju, neprijatelji slobode medija, poklonici autoritarnih fantazija, rasisti, antisemiti, homofobi, neonacisti – svi oni imaju sve više mesta u toj partiji.

Sve to je prvenstveno dokumentovala sama stranka. Na Fejsbuku, Tviteru i drugim mrežama članovi ove partije pokušavaju da privuku glasače radikalnim slikama i parolama. Vodeći nemački neonacista Torsten Hajze sažima ekstremizam te partije u izjavu da je skoro nemoguće nešto izraziti radikalnije nego Alternativa za Nemačku, a da se pritom ne zagazi duboko iza granice krivične kažnjivosti.

Nadzor i posledice

Sa Alternativom za Nemačku je isto kao i sa Donaldom Trampom – da bi se prepoznala opasnost nije potrebna tajna služba, već nešto političke zainteresovanosti i zdrav razum. Zato Služba ustavne zaštite ne donosi nova saznanja, ali njen rad ima političke posledice. Ako Alternativa za Nemačku sada bude stavljena pod nadzor tajne službe, onda njeni članovi mogu da budu „obrađivani“ poznatim metodama. Osim toga, nadzor će zaoštriti internu svađu oko političkog usmerenja partije. No, da li će Nemačka time biti bezbednija, a demokratija zaštićenija? U to se može dobrano sumnjati.

Kritika koja odmah pada na pamet dolazi iz same partije: ovim merama politički establišment želi da uplaši veliku opozicionu partiju. Procena Ustavne zaštite kojom se Alternativi za Nemačku svrstava u ekstremne desničare koje valja nadzirati dešava se uoči važnih izbora u dve pokrajine, kao i nekoliko meseci uoči saveznih izbora. Zato se ovaj argument ne može olako odbaciti.

Hans Fajfer, DW

Hans Fajfer, DW

Naravno, Ustavna zaštita je oduvek bila politička, a ne neutralna institucija. Nadležni pokrajinski ministri unutrašnjih poslova često se orijentišu prema političkoj situaciji, a ne prema realnim opasnostima.

Pitanje praćenja i nadzora neke partije odavno je sporno. I delovi Levice su pod prismotrom tajne službe. I ta partija kritikuje takvu praksu kao političko zastrašivanje.

Promašaji u borbi protiv desnog ekstremizma

Korist za demokratiju je naročito upitna kada se uzme u obzir nedavna prošlost. Naime, i najblagonakloniji posmatrači državnim instancama prebacuju da su potpuno zakazale u borbi protiv desničarskog terorizma. Primer su ubistva koje je godinama vršilo „Nacional-socijalističko podzemlje“ (NSU). Teroristi su ubili desetoro ljudi, postavljali su eksploziv, pljačkali banke i sve to okruženi gustom mrežom saradnika tajne službe, koji nisu sprečili ubijanje. Jedan neonacista je za svoje doušničke usluge dobio ukupno 100.000 evra novca poreskih obveznika. Tim novcem je on proširio neonacističku mrežu. Protivuslugu država od njega nije dobila.

Drugi suradnik Ustavne zaštite je čak prisustvovao jednom ubistvu. Kod njega su kod kuće policajci pronašli kopiju knjige Adolfa Hitlera „Majn kampf“. Njega su u mestu stanovanja zvali „Mali Adolf“. Uprkos jasnim dokazima on osporava da je išta znao o spomenutom ubistvu. Njegov dosije je nadležno pokrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova u Hesenu proglasilo tajnom za narednih 30 godina.

Zadatak celog društva

Dakle, dovoljno je razloga za nepoverenje prema radu nemačke unutrašnje tajne službe, naročito kada se zna da je aktuelna ocena Alternative za Nemačku sve drugo samo ne preuranjena. U ophođenju s tom partijom Nemcima bi pouka morao biti uspon Donalda Trampa – neprijatelji demokratije neće sami sebe ukinuti i neće ih zaustaviti državne institucije, sudovi, službe.

Naposletku, to je zadatak celog društva koji se ne možete delegirati na neku državnu instancu. Šarlota Knobloh, koja je preživela Holokaust, u svom govoru u Bundestagu 27. januara 2021. rekla je u pogledu Alternative za Nemačku: „Oni će se i dalje boriti za svoju Nemačku. A mi ćemo se i dalje boriti za našu Nemačku“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama