Ali priča sa zabrinutima | Evropa | DW | 26.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

društvo

Ali priča sa zabrinutima

„Zabrinuti građani“ – tako se u Nemačkoj nazivaju oni koji kažu: „Nemam ništa protiv izbeglica/muslimana, ali…“ Do takvih želi da dopre student Ali Čan koji je za njih otvorio i dežurni telefon. O tome je napisao knjigu.

„Dođite kod nas u Alternativu za Nemačku. Jedan crni migrant odlikaš, kao što ste Vi, uvek bi nam dobro došao.“ Gospodin Vengert, od kojega potiče ova izjava, jako je impresionirao Alija Čana. Mladi Čan je odvojio više od 90 minuta za telefonski razgovor s ovim bivšim članom Hrišćansko-demokratske unije, a sada članom desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Slušao je šta on misli o vezama između izbeglica i potencijalnih terorista, o ukidanju zakona o oružju i dvostrukim aršinima.

To je povremeno bilo kao prava verbalna borba na kraju koje je stajala spoznaja: „Nisu svi birači AfD rasisti niti zli ljudi koji potkopavaju demokratiju“, kaže Čan za DW.

Deutschland Pegida-Demo in Dresden

Čan je bio u Drezdenu i raspravljao sa pristalicama Pegide

Ideju da uspostavi dežurni telefon za „zabrinute građane“ ovaj student, koji je u Nemačku došao kao dete s roditeljima iz Turske, dobio je za vreme putovanja po istoku zemlje. S čokoladnim zecom u ruci umešao se u martu 2016. u Drezdenu među demonstrante Pegide („Patriotskih Evropljana protiv islamizacije Zapada“). Nastojao je da ostavi dojam da se radi o, kako on kaže, „migrantu od njihovog poverenja“. Čan je raspravljao s onima koji su malo pre toga uzvikivali parole tražeći progon migranata. Najčešće se razgovor završavao osmehom.

Ali, presudan je bio telefonski poziv jedne žene koja ga je nazvala nekoliko sedmica nakon puta u Drezden. Ona mu je u Drezdenu pričala o svojim strahovima od stranih muškaraca nakon novogodišnje noći u Kelnu, kad su stotine muškaraca arapskog porekla napastvovale žene. Kada je pozvala telefonom, htela je da proćaska o pozitivnom iskustvu susreta s jednom izbeglicom. Tako je nastao „dežurni telefon“.

Jednostavno razgovarati

Na početku je telefon bio otvoren dva sata sedmično, ljudi su besplatno mogli da razgovaraju s Čanom. A onda je stvar „eksplodirala“. Ljudi su nazivali i izvan „radnog vremena“, slali brojne elektronske poruke. „S vremenom me je to potpuno obuzelo“, priča Čan. Od 6. septembra zato ima podršku, a studije je privremeno obustavio.

Između 40 i 50 odsto ljudi koji nazovu su ljudi otvorenih pogleda, kaže Čan. Telefon zapravo nije namenjen njima jer njih smatra liberalnim, kaže ovaj 23-godišnjak. Ali, očito i kod njih postoji potreba za razgovorom.

Neki su ga pitali za mišljenje o određenim stvarima, drugi su opisivali svoje viđenje problema. Nedavno je nazvao jedan muškarac koji je rekao da nije prihvatljivo da se u Nemačkoj pokušava živeti sekularno dok po državnim ustanovama hodaju žene pokrivenog lica. „Zamislite to ovako: čovek sedi na klupi. I onda naiđe neko i priča što je ga uznemirilo, jer je upravo čitao novine, a zatim ustane i ide dalje“, opisuje Čan svoj „posao“.

Nije crno-belo

„Nemam ništa protiv azilanata, ali znate, imam problem s islamom.“ Ovo je tipična rečenica za ljude do kojih Ali Čan želi da dopre. U svojoj knjizi „Dežurni telefon za zabrinute građane“ („Hotline für besorgte Bürger“) prenosi delove iz više razgovora.

Želi da drugi nauče kako se vode konstruktivni razgovori s ljudima koji su skloni desnici, koji se nalaze u situaciji kao da su u rotirajućim vratima. „Oni mogu otići još više desno. Ali, mogu i dalje ostati samo konzervativni ili liberalno-konzervativni, ako se s njima razgovara“, kaže Čan u razgovoru za DW. Ako ih odmah etiketimo kao rasiste i desničare oni će na kraju otići onima koji njihove sumnje i strahove politički instrumentalizuju, dodaje mladić.

On hoće da unese nijanse u crno-belu sliku „dobrica“ protiv „rasista“. Društvo se ne može tako jednostavno podeliti, kaže Čan. „Čak i među ljudima koji kritikuju doseljavanje ima onih koji saosećaju i koji su protiv toga da se ljudi utapaju u Sredozemnom moru.“

Saslušati ljude bez dociranja i prodreti iza parola – to je ono što Ali Čan želi da postigne dežurnim telefonom, knjigom i predavanjima. Deo programa je i test integracije koji je Čan sam smislio. Ko ga položi s ocenom „uzorno integrisan“, uspeo je. On tada „zvanično sme da nosi bele čarape i sandale“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama