Aleksandropolis jeste i ostaje luka NATO

Skoro dve trećine luke Aleksandropolis trebalo je da bude prodato stranim kupcima, ali grčka vlada je sada zaustavila privatizaciju, bukvalno u poslednjem trenutku. Premijer Kirjakos Micotakis tu vest je saopštio u televizijskom intervjuu prošle nedelje, dva dana pre nego što je 10. novembra agencija za privatizaciju TAIPED zvanično potvrdila da je prodaja prekinuta.

„Vlada je odlučila da je u sadašnjim okolnostima Aleksandropolis od veoma velikog strateškog, geopolitičkog i energetskog značaja za našu zemlju i da luka mora da ostane pod kontrolom Grčke“, rekao je Micotakis za televiziju ANT1. Detalje nije iznosio, ali od tada se naveliko spekuliše zašto nije došlo do planirane privatizacije.

-pročitajte još: U luci u Pireju Kina je šef

Strateški značaj luke

Važan razlog nesumnjivo je rat koji besni usred Evrope. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, SAD su koristile luku Aleksandropolis za jačanje istočnog krila NATO. U Aleksandropolisu se iskrcavaju vojnici, oklopna vozila i tenkovi za dalji transport u Bugarsku, Rumuniju i druge istočnoevropske zemlje članice alijanse.

U nekada mirnoj luci grada sa 60.000 stanovnika, stalno se mogu videti ogromni ratni brodovi kao što je „USS Arlington“ ili trajekti kao što je „Liberty Passion“. Do Aleksandropolisa, a zatim železnicom, u Ukrajinu se transportuje američko oružje i druga oprema. Na taj način može da se zaobiđe Bosfor. Moreuz koji kontroliše Turska zatvoren je za isporuke oružja, a i Crnim morem plove ruski ratni brodovi. Kroz grad na ušću tursko-grčke granične reke Marice (Evros) sve ide brže i pre svega sigurnije.

-pročitajte još: Odlazak Kineza iz luke Duizburg: samo ekonomski razlozi?

Bez zavisnosti od Rusije

Teoretski je Aleksandropolisu bio hitno potreban investitor koji bi upumpao novac u lošu infrastrukturu trgovačke luke i modernizovao poslovanje, a Grčka i Amerikanci trebalo je da se pobrinu za proširenje vojne luke.

Kako Rusi ne bi proširili svoj uticaj u severnoj Grčkoj, dva od četiri konzorcijuma zainteresovana za kupovinu luke, već su bila isključena u leto 2022. godine: konzorcijum grčko-ruskog preduzetnika Ivana Savidisa, koji već kontroliše luku u Solunu i koji kao bivši poslanik kremaljske partije „Jedinstvena Rusija“ ima bliske veze s Moskvom. Drugi je konzorcijum oko Dimitrisa Kopeluzosa, koji ima dugogodišnje poslovne veze s ruskim energetskim gigantom Gaspromom.

Sumnje u sposobnost plaćanja

Iza preostala dva konzorcijuma koji su do samog kraja ostali u trci, stoje američki investitori. Grčka vlada bi pozdravila dolazak Amerikanaca i u komercijalnu luku Aleksandropolis, ali izgleda da je bilo sumnji u sposobnost plaćanja jednog od zainteresovanih i spekulacija da je neko od potencijalnih kupaca luku hteo dalje da proda. To bi bio veliki rizik, a uz to vlade Grčke i Bugarske forsiraju takozvani projekat „Od mora do mora“ (sea2sea).

On predviđa proširenje železničke veze između grčkih egejskih i bugarskih crnomorskih i dunavskih luka – a time i zaobilazak Bosfora. Međutim, agencija za privatizaciju zaustavila je čitav postupak i najavila sopstvenu inicijativu za razvoj luke Aleksandropolis, zajedno sa ministarstvima finansija i pomorstva.

Luka Kavala ostaje u javnim rukama

Slično bi moglo da bude i sa lukom Kavala. Prema pisanju lista „Katimerini“, grčka vlada je uverena da je ta luka od presudnog geopolitičkog značaja. Grad na severu Grčke graniči se s važnim energetskim objektima i resursima, kao i sa transportnim putevima.

U blizini se nalazi jedino naftno polje u Grčkoj (Prinos), ali i podvodna pećina koja može da se koristi kao strateško skladište gasa. Pored Kavale prolazi i Transjadranski gasovod (TAP) i tu postoji mogućnost za razvoj stanica za podmorsko skladištenja ugljen-dioksida. Kavala ima i aerodrom, a u blizini grada je i autoput Egnatia Odos, dug 670 kilometara, koji vodi od Igumenice u zapadnoj Grčkoj, do Kipoija na grčko-turskoj granici, povezujući italijanske luke Ankonu i Bari sa Istanbulom. Blizu su i putevi susednih balkanskih zemalja.

Luka Volos na tenderu

Za privatizaciju luke Kavala, kao i luke industrijskog grada Volosa, zainteresovani su američki investitori. Kavala će verovatno ostati u državnim rukama, a šta će biti sa Volosom još uvek nije jasno. Agencija TAIPED je pre nekoliko dana objavila tender za kupovinu većinskog udela u luci Volos. Rok ističe krajem januara 2023. godine.

Grčka je obavezna da privatizuje infrastrukturu, kao što su luke i aerodromi. Poverioci su se izborili za taj zahtev tokom finansijske krize 2015. godine, kako bi zemlja mogla da otplati svoje dugove. Od tada je luka Pirej prodata kineskoj kompaniji, luka Solun je pod ruskom kontrolom, dok je većina aerodroma u zemlji u nemačkim rukama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.