„Albanci su otkrili Nemačku“

Dnevnik Tagescajtung piše da u Briselu više ne žele da prime makedonskog premijera Nikolu Gruevskog. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je izrazila zabrinutost zbog sve većeg nasilja u Makedoniji. Evropa i međunarodna zajednica sa ogorčenjem prate događaje u zemlji koja je pred deset godina važila kao velika nada političkih i ekonomskih reformi na Balkanu. A sada se zbog nje svi brinu. Već mesecima ne prestaju demonstracije kao ni represivne mere države kao odgovor na njih. U utorak je u Skoplju došlo do sukoba policije i hiljada demonstranata. Pre toga je socijaldemokratski viđa opozicije Zoran Zaev optužio vladu premijera Gruevskog da je zataškao informaciju da je 2011. godine policija ubila jednog 22-godišnjaka.

„Opozicija je od tajne službe dobila snimke koje postupno objavljuje – više od sto novinara i 20.000 građana Makedonije je prisluškivano proteklih godina, rekao je Zaev. To pokazuje da su veze između premijera, tajne policije i medija deo sistema koji je instalirao predsednik vlade sa svojim prijateljima i porodicom. Iz jednog protokola proizilazi da su Gruevski i vođa jedne stranke iz Skoplja razgovarali o tome kako nisu pravovremeno lažirali izbore u Skoplju – koje su u tom gradu izgubili. Prema jedom drugom protokolu, šef tajne službe Mijalkov i glavni urednik najveće televizije su koordinisali izveštavanje o hapšenju opozicionog političara i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Ljubeta Boškovskog. Opozicija tvrdi da je Gruevski od jedne kineske firme dobio 20 miliona evra kao mito“...

Plevnelijev: Gas ne sme da bude oružje, već roba

Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung je objavio intervju sa predsednikom Bugarske Rosenom Plevnijevim „o opasnostima u jugoistočnoj Evropi, njegovoj ideji o berzi gasa, o korupciji“ i još ponekim temama. Plevnijev je rekao da bi čitava Jugoistočna Evropa bila jača kada bi „Grčka kao ranije imala vodeću ulogu u regionu.“ On smatra da je „potencijal ogroman“ i da zato ima razloga za optimizam. „U jedanaest zemalja živi 70 miliona ljudi; zajedno sa Turskom to je 150 miliona ljudi. To je veoma dinamično tržište – ono što nam je potrebno, jeste produbljena integracija u Jugoistočnoj Evropi.“

Na pitanje novinara: kako to ostvariti, i napomenu da „Turska sve više okreće leđa Evropi“, Plevnijev je odgovorio da „to jeste tačno, ali i da ima mnogo ideja o saradnji i indicija za nju, u povezanosti saobraćajnih mreža, snabdevanju energijom. Za mnoge zemlje regiona, EU je odlučujući motor. Ili zato što kao član zajednice profitirate od nje, ili zato što želite da joj pristupite“.

„Region je“, kaže Plevnijev, potpuno zavistan od ruskog gasa, a to je riskantno. Ako želimo da bolje povežemo naše zemlje i dođemo do evropske energetske unije, svi ćemo mirnije spavati. Zamišljam uspostavljanje regionalne energetske berze na Balkanu, gde će se cena upravljati prema tržištu, a ne prema tržišno-političkim interesima. Gas ne sme više da bude oružje, već treba da postane roba.“

Sve potražilaca azilana iz Albanije

List Velt piše da su „Albanci otkrili Nemačku“. U članku pod tim naslovom se najpre iznose statistike o drastičnom porastu broja ekonomskih izbeglica iz Albanije. Početkom godine, dominirale su izbeglice sa Kosova, a sada u Nemačku stiže sve više Albanaca iz Albanije. Trenutno 20.000 njih očekuje rešenje zahteva za azilom. „Za razliku od kosovskih Albanaca, Albanci iz Albanije ne moraju da imaju vizu za ulazak u šengensku zonu – zahvaljujući liberalizaciji viznog režima od 2010.“

„Veliki talas iseljavanja sa Kosova počeo je kada je Srbija – pod pritiskom EU – otvorila svoje granice prema Kosovu. Kada su krijumčarske bande shvatile da srpsko-mađarska granica nije pod dobrim nadzorom, proširili su glasine da kod njih ne samo što može da se rezerviše karta za ilegalni odlazak u Nemačku, već i da svojim putnicima mogu da rezervišu i posao. Mnogi migranti su poverovali da će lako naći posao u Nemačkoj, što je naravno, bila laž.“

„Eksperti su na vrhuncu imigracionog talasa sa Kosova govorili da je za njega kriva restriktivna politika Evropske unije. Da su desetine hiljada ilegalnih imigranata dolazile baš zato što to nije dozvoljeno, kada se pročulo da je granica propustljiva. Stručnjaci smatraju da bi, u slučaju da se tim ljudima omogući sasvim legalan ulazak u Nemačku, oni ostajali samo nekoliko nedelja u Nemačkoj i ne bi tražili azil.“