Alžir daleko od Tunisa i Egipta

Abdelaziz Buteflika je bio uzdanica Alžira kada je 1.999 izabran za predsednika, kao naslednik Liamina Zeruala. Svi su zaboravili, ili potisnuli, da je Buteflika, bivši ministar inostranih poslova, godinama boravio u egzilu koji je sam sebi nametnuo – zato što je bio optužen za korupciju. Do dan danas je nejasno koju je ulogu igrala vojska prilikom njegove rehabilitacije i potom kandidature.

Izvesno je međutim, da se Buteflika dobro razume sa vojskom. Inače, ne bi tako dugo mogao da ostane na vlasti, niti da sprovede promene zakona koje sve više učvršćuju njegovu vlast i obezbeđuju mu „doživotni posao“. Ukinuto je prvobitno ograničenje na dva mandata kao i podela između predsednika i šefa vlade. 73-godišnji Buteflika ustvari ima obe funkcije – premijer Ahmed Ujahia mu je podređen. A parlament gotovo da nema nikakvog značaja.

Mada se situacija u Alžiru ne može tek tako porediti sa situacijom u ostalim arapskim zemljama, zbivanja u Tunisu i Egiptu podstakla su Butefliku na pomisao da ni ustavne promene, ni vanredno stanje ili podrška vojske ne mogu da garantuju da će njegova vlast ostati neograničena. Tako je on već najavio da će ukinuti vanredno stanje koje traje već 19 godina.

Vojska ključni faktor

Ali, to nije dovoljno da se spreče demonstracije nezadovoljnih Alžiraca. Po najmanje mladih ljudi čiji je najveći problem nezaposlenost i nedostatak perspektive. Nezaposlenost iznosi najmanje 30 odsto, a najteže su pogođeni mladi – 60 odsto stanovnika ima manje od 30 godina. Njih su, naravno, podstakli na protest vršnjaci u Tunisu i Egiptu, ali su njihovi problemi ipak drugačiji.

Važan faktor je vojska. U Egiptu i Tunisu ona je stala na stranu demonstranata. U Alžiru, međutim, ona predstavlja vlast – od vojske zavisi politika, privreda i sve oblasti javnog života. Kada demonstranti protestuju protiv Buteflike i traže njegovu ostavku, onda oni protestuju protiv celog sistema, koji vojska održava i nosi.

Autori: Peter Filip / Mirjana Kine Veljković

Odg. urednik: Nemanja Rujević