Akt o poništavanja nezavisnosti - ima skromni pravni domet

Potez je pre svega namenjen unutrašnjo-političkoj sceni, i vidi se kao odgovor države na akt secesije dela teritorije. Svetislava Bulajić sa Pravnog fakulteta u Beogradu za Radio Dojče Vele kaže da su ti efekti skromni pre svega sa aspekta međunarodnog prava:

“To je dakle ipak prevashodno politička odluka odenuta u pravno ruho, jer šta je sada pravnim putem uopšte moguće postići. U međunarodnom poretku postojala je mogućnost nekih tužbi protiv država članica UN koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova pred Međunarodnim sudom pravde, ili eventualno lobiranje za traženje savetodavnog mišljenja, ali se to mora izvesti opet unutar UN, koje su po ovom pitanju podeljene”.

Pozivanje na medjunarodno pravo - glavni argument

Vrh srpske politike se tokom proteklih godina u slučaju Kosova uglavnom pozivao na međunarodno pravo. Međutim, po rečima Srđana D. Stojanovića, istraživača sa univerziteta Vestminster u Londonu, i bivšeg političkog savetnika u OEBS-u, Srbija se pred Međunarodnim sudom pravde može suočiti sa nepriznavanjem nadležnosti tog suda, kao što je i ona odbijala nadležnost u sporu sa Bosnom i Hercegovinom. On smatra da je potez srpskog parlamenta pre svega politički, i da se pojam međunarodnog prava zloupotrebljava u srpskoj javnosti:

"Međunarodno pravo suštinski, u prvoj lekciji na Pravnom fakultetu u predmetu koji se zove “Uvod u pravo” se kaže da to nije pravo, već je to jedan zbir džentlmenskih sporazuma velikih sila kojih se oni pridržavaju. Ali, džentlmenski sporazumi su jedno a realnost je nešto drugo, znači džentlmenski sporazumi nemaju sankciju, da bi pravna norma bila pravna norma ona mora da ima sankciju".

Uticaj usvojenog Akta pre svega na unutrašnjem planu

Svetislava Bulajić upozorava da će odluka Skupštine Srbije daleko više uticaja imati na unutrašnjem planu:

"Dakle, ustav nudi neke mogućnosti koje podrazumevaju i nešto oštrije sankcije, recimo kroz uvođenje vanrednog stanja. Konačno komplikovaće situaciju s obzirom na potrebu dalje decentralizacije Srbije. Najznačajnija posledica je koliko će se ovim ugroziti procesi i naši pokušaji integrisanja u EU".

Suština je da Srbija sada na pravnom planu ima veoma malo mehanizama kojima može da utiče na status Kosova, i na poteze onih država koje su ga priznale ili će ga tek priznati. Ti mehanizmi su spori, ukoliko se do njih uopšte dođe, i pre svega neobavezujući.