Ako si drugačiji, testiraj inteligenciju | Mozaik | DW | 02.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ako si drugačiji, testiraj inteligenciju

Osobe natprosečne inteligencije nemaju uvek lak život. O takvim „pametnjakovićima“ ima i mnogo predrasuda, a nije retkost ni da u školi loše prođu jer učitelji ne vide njihove sposobnosti.

„U školi nisam imao baš mnogo prijatelja“, priznaje Hajnrih Simens – tačnije, doktor germanistike Simens. On ima 52 godine i sa koeficijentom inteligencije od preko 140 spada u malobrojnu grupu visoko inteligentnih osoba. Njegov svakodnevni život potpuno odgovara uobičajenim stereotipovima o takvim osobama: najbolje se oseća kada je sam, a dočekao nas je u svom stanu u Bonu gde baš i ne vlada neki veliki red. Svuda su papiri, flaše, knjige... Priznaje da je „pomalo haotično“, ali dodaje: „i u tom haosu uvek postoji neki sistem. Uglavnom mi uvek uspeva da pronađem ono što tražim.“

Simens je tek pre par godina tačno utvrdio svoj IQ – kada je ispunio test udruženja visokointeligentnih osoba Mensa. Osobe iznad koeficijenta 130 spadaju u natprosečno inteligentne i takvih ima oko dva procenta u svakom društvu. Siamens tim otkrićem nije bio naročito iznenađen: „Volim da rešavam zagonetke i igre razmišljanja. Odavno sam primetio da sam u tome mnogo brži od drugih.“

Dr. Heinrich Siemens

Hajnrihov IQ je iznad 140

To govori bez ikakve nadobudnosti, ali ipak odlučno – jer on jednostavno zna šta može i da je inteligentniji od mnogih drugih.

Dosada u školi

Razlog zbog kojeg Simens dugo nije bio svestan svoje nadarenosti jest donekle i njegovo poreklo: uverljiva većina od oko 13.000 članova Udruženja Mensa potiče iz porodica u kojima su i njihovi roditelji završili fakultete. Njegovi roditelji su pak sa petoro svoje dece došli iz Letonije i kao „ruski Nemci“ su se vratili u staru domovinu – Hajnrih je tada imao samo 11 godina. Doselili su u mestašce Nojvid i prvo su ga poslali u zanatsku školu – „kao što to obično biva kod dece došljaka“, dodaje Simens.

Ipak, tamošnji učitelji brzo su shvatili da se mališan dosađuje jer može daleko više od ostalih: „Imao sam veliku sreću“, kaže Simens. Sve do danas je zahvalan svojim učiteljima jer nije retkost da takva visoka inteligencija prođe nezapaženo. „Neki visokointeligentni učenici uopšte ne uspevaju da prate nastavu, neki čak zbog toga dospevaju u posebne škole za zaostale.“

Osobe visoke inteligencije nije teško uočiti, siguran je Simens: ili im je sve suviše lako ili se greškom stiče utisak da im je sve suviše teško. On je, nakon dve godine, promenio školu i došao u gimnaziju. Tamo je odmah uspeo da su uključi u nastavu i bez problema bio odlikaš sve do mature.

Deutschland Schulunterricht

Visokointeleigentna deca često se dosađuju u školi

Matematika i jezici

Simens je studirao matematiku i filozofiju da bi na kraju diplomirao na lingvistici. „Ta kombinacija zvuči smešno, ali ti predmeti jedni drugima više odgovaraju nego što se to obično misli.“ I jezici i matematika u sebi imaju osnovnu strukturu i moraju se razumeti poveznice. Baš to je njegova snaga: „Ja uočavam veze tamo gde ih drugi ljudi ne vide. U početku sam se čudio, zašto drugi ljudi ne vide ono što ja vidim. Ali očigledno je to deo mojih sposobnosti.“

Simens je danas samostalni izdavač i njegova specijalnost je Plautdietsch – nemački dijalekat koji se u 16. i 17. veku govorio među nemačkim stanovništvom na današnjem severu Poljske. On i danas sa roditeljima razgovara na tom dijalektu, a tragovi takvog „tvrdog“ nemačkog jezika uočljivi su i kad govori „običan“ nemački.

Arogantan i osobenjak

Mensa Jahrestreffen 2016

Članovi Mense održavaju redovne sastanke

U svakodnevnici, Simens razume neke stvari brže od drugih: „Često mi kažu da sam arogantan, ali sa tim saznanjem mogu da živim jer znam da nisam“, kaže Simens. Nada se da njegova nadarenost „ne upada previše u oči“, jer je takođe česta predrasuda o izrazito nadarenim osobama da su oni čudaci i osobenjaci. „Nadam se da ne ispunjavam taj kliše o ljudima visoke inteligencije“, kaže i uz osmeh priznaje da među takvima kao što je on zaista ima i „mnogo „čudnih tipova“. On sam pak kaže: „Ja ne krijem svoje sposobnosti, ali ne stavljam to ni na vizit-kartu.“

Iako se i sam ponekad suočava s predrasudama, smatra da je njegova inteligencija pre prednost nego mana. „Otkako sam i testom utvrdio da sam izrazito inteligentan, bolje shvatam neke stvari koje su se dogodile u mom životu“, kaže Simens. Zato on svim sličnim „osobenjacima“ savetuje da testiraju svoju nadarenost: „Ako imate osećaj da ste drugačiji od ostalih – a i drugi ljudi vam to jasno stavljaju daju do znanja – onda je lakše s tim izaći na kraj ako za to imate i neko objašnjenje.“