Ako i sada BiH stane… | Politika | DW | 28.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ako i sada BiH stane…

Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Mladen Ivanić biće članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine i u naredne četiri godine. Kako će Predsedništvo i drugi najviši organi vlasti funkcionisati u novom sazivu?

Prema utvrđen rezultatima opštih izbora, Dragan Čović, Mladen Ivanić, Bakir Izetbegović i Milorad Dodik biće političari koji će u narednom mandatu imati najodgovornije funkcije u sistemu vlasti u Bosni i Hercegovini. Politički analitičar iz Sarajeva Adnan Huskić smatra da su članovi Predsedništva iskusni političari koji se dobro poznaju i da u njihovoj međusobnoj saradnji ne bi trebalo da bude većih problema. „Problemi su mogući ukoliko BiH bude direktno uvučena u sukob Evropska unija – Rusija, zbog kojeg bi moglo doći do razilaženja u mišljenjima članova Predsedništva. Nerešeno je i pitanje nastavka razgovora oko približavanja NATO“, kaže Huskić za Dojče vele.

Bakir Izetbegovic

Bakir Izetbegović

Huskić smatra da je za efikasno vođenje spoljne politike, za šta je nadležno Predsedništvo, neophodno uspostaviti snažniji mehanizam institucionalne saradnje na relaciji Veće Ministara – Parlament BiH – Predsedništvo. „Naravno, to podrazumeva dogovor oko toga šta su interesi države, šta je tema oko koje je retko kada bilo konsenzusa. Kako će se u Predsedništvu ponašati Mladen Ivanić, zavisi od konfiguracije vlasti na nivou Republike Srpske i državnom nivou. U procenu njegovog mogućeg smera delovanja treba uključiti i lične i profesionalne ambicije“, kaže Huskić.

U Predsedništvu je i protekle četiri godine bilo preglasavanja, a spoljna politika je, prema oceni analitičara, povremeno bila konfuzna i nedorečena. Da li izbor Ivanića nagoveštava promene koje bi mogle da utiču na društveno-političke prilike u toj zemlji? Banjalučki profesor Đorđe Vuković nije pristalica gledišta prema kojima personalna rešenja podrazumevaju radikalne promene političkih koncepata, pogotovo ne u nacionalno opterećenim društvima. On, međutim, ostavlja mogućnost da lična obeležja, iskustva i temperamenti mogu da imaju određenu ulogu, barem na simboličnom nivou.

Članovima Predsedništva potrebna „šira podrška“

Außenminister von Bosnien und Herzegowina Dragan Covic

Dragan Čović

„U tom slučaju sva trojica novoizabranih članova Predsedništva ličnosti su koje mogu izabrati novi, drugačiji diskurs i poslužiti kao pozitivan primer svim subjektima političkog života u Bosni i Hercegovini. Izetbegović je u prethodnom mandatu delovao i kao zatočenik starog, etnonacionalističkog, konfliktnog okrilja koje opterećuje tu državu, ali je u određenim slučajevima pokazivao i iskrenu opredeljenost ka stvaranju zdravije društvene klime, davanju šanse politici sporazumevanja i kulturi dijaloga. Čović, kao mudar političar i toliko priželjkivan legitimni predstavnik hrvatskog naroda, svakako da može da unese novi duh u Predsedništvo, dok Ivanić takođe spada u red odmerenih i iskusnih političara koji, ako bude postojala zajednička volja, neće propustiti šansu da aktivno učestvuje u oblikovanju vedrije i odgovornije politike na državnom nivou“, kaže Vuković za Dojče vele.

Vuković tvrdi da će članovima Predsedništva biti potreba šira podrška, kako ona koja dolazi iz koalicionog potencijala, tako i od strane međunarodnih zvaničnika, intelektualnih elita i medija. „Problem će biti ako se pred njih naglo postave teški i izazovni zadaci, ako se formiraju nestabilne koalicije, ako izostane podrška Brisela, ako zahtevi za promenama budu kontroverzni i neprincipijelni, ili ako neka od nacionalnih zajednica oseti da politički procesi ne donose podjednaku šansu svima. Mnogo je faktora od kojih zavisi u kojem će se pravcu kretati BiH, tako da jasna spoljna politika treba da dođe kao posledica dobrovoljnog izbora“, kaže Vuković.

Prema utvrđenim izbornim rezultatima, Milorad Dodik će i u naredne četiri godine biti predsednik Republike Srpske. Adnan Huskić tvrdi da je okruženje unutar kojeg će Dodik delovati u narednom mandatnom periodu izmenjeno. „Ukoliko mu pođe za rukom da formira vlast, Dodik ovoga put mora da računa ne samo sa uvećanim apetitima bivših koalicionih partnera, već i sa mogućim uključenjem koalicije 'Domovina' u vladajuću većinu. Zato je njegov manevarski prostor za delovanje značajno sužen. Ukoliko opozicija formira vlast u RS, moguće je otvaranje pitanja ustavnih ovlašćenja entitetskog predsednika, a u RS bi moglo da dođe i do krize vlasti“, kaže Huskić.

Dodik spreman za pozitivne promene u BiH?

Bosnien und Herzegowina - Außenminister Mladen Ivanic mit Frank-Walter Steinmeier

Kako će se voditi spoljna politika? Ivanić sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Štajnmajerom

Đorđe Vuković smatra da bi Dodik mogao da bude spreman za aktivno učešće u okretanju nove stranice političke sudbine BiH, odnosno da bi, bez obzira na prepoznatljivu retoriku i ideološke orijentacije koje je promovisao prethodnih godina, mogao da pristane da značajno doprinese popravljanju situacije u BiH. „Međutim, za to su potrebna dva uslova. Prvi je da oseti da je bitan, uključen, dakle da ne bude ponižen njegov lični ego, a drugi je da jačanje BiH ne znači istovremeno slabljenje entiteta. Uveren sam da isti uslovi važe i za Ivanića, odnosno da ni on neće pristati na razvlašćivanje RS i političko samoubistvo. Zato je važno da nova politika u BiH ne bude bazirana na osporavanju, negaciji, dekonstrukciji, već većem povezivanju i afirmaciji poverenja“, ističe Vuković.

I Adnan Huskić smatra da je za stabilnu vlast u BiH nužno sprečiti politički antagonizam između države i entiteta, te ponavljanje scenarija nestabilnih koalicija iz prošlog mandata. Vuković, međutim, veruje da je pred BiH „teško vreme“ jer su građani te zemlje „socijalno iscrpljeni, politički zasićeni i kulturno dezorijentirani“. „Čekaju nas bolna suočavanja sa cehom propuštenih godina. Nastavi li se politika konflikata, međusobnog poricanja i javašluka, ta zemlja postaće neizlečivi bolesnik, rezervoar depresije, stratište nade. Društvo će nepovratno utonuti u socijalnu razvalinu, a politika će izgubiti svaki smisao i utemeljenje. Ko se opredeli za nastavak političkih i etničkih konflikata dokazaće da mu nije stalo ni do države, ni do entiteta, ni do naroda. Za rušilaštvo i mržnju palo je previše žrtava, izgubljeno previše vremena“, kaže Vuković i zaključuje: „Ako sada ne krenemo sa promenama, više nikada nećemo“.