5G i Huavej između Nemačke i SAD | Politika | DW | 19.02.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nova tehnologija

5G i Huavej između Nemačke i SAD

Vladajuće stranke u Nemačkoj kažu da kineska kompanija Huavej ne bi trebalo da bude isključena iz razvoja nemačke 5G mreže. Ali, Vašington to vidi drugačije pokušava da uveri Nemce da ne ulaze u posao sa Kinezima.

DW.COM

U decembru je predsednik SAD Donald Tramp poslao u Berlin delegaciju visokog ranga. Tu je bio zamenik predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost Metju Potinger, kao i Džošua Stinmen „specijalni asistent za kibernetiku“ te stručnjaci FBI za kontrašpijunažu. Njihova misija je bila da ubede nemačku vladu da isključe Huaveja iz planova za postavljanje mreže 5G. Ovaj kineski gigant je najveći snabdevač 5G tehnologije, ispred glavnih konkurenata iz Evrope – švedskog Eriksona i Finske Nokije.

Amerikanci su podneli čitav dosije sa navodnim dokazima za kinesku špijunažu uz pomoć Huavejeve tehnologije. Tu se navodi da je u stubovima-predajnicima Huaveja otkrivena tehnika za prisluškivanje i da nema sumnje da kineske tajne službe imaju pristup tim aparatima. U jednoj belešci nemačkog ministarstva spoljnih poslova piše da su „krajem 2019. SAD prosledile obaveštajne informacije, prema kojima je dokazano da je Huavej sarađivao sa kineskim organima bezbednosti (smoking gun)" – beleška je sastavljena nakon sastanka sa američkom delegacijom.

U sve upleteni i Erikson i Nokija

Huavej odbacuje sve te optužbe i tvrdi da nikada nije činio niti će činiti bilo šta što bi ugrozilo bezbednost mreža ili podataka svojih korisnika. Optužbe naziva neosnovanim i tvrdi da u njima nema nikakvih konkretnih dokaza.

Nemačka vlada i Evropska unija ne žele da kategorički isključe nijednu firmu iz procesa izgradnje 5G mreže.

Prema informacijama javnih servisa WDR i NDR te lista Zidojča cajtung, nemački organi bezbednosti nisu ubeđeni u priču Vašingtona i prenose da i dalje nema dokaza da Huavej špijunira. Više predstavnika vlade je van glavnih sednica na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti izrazilo velike sumnje u istinitost tvrdnji SAD. Jedan visoki službenik nemačke vlade čak govori o „propagandi".

Ministar pravosuđa SAD, Vilijam Bar, nedavno je predložio da vlada SAD pokuša da se domogne većinskog udela u vlasništvu Nokije ili Eriksona ili čak obe firme i tako stane na put ambicijama Huaveja. Erikson i Nokia tu ideju nisu htele da komentarišu za DW. 

Više snabdevača – manja zavisnost

Obe evropske firme su još ranije dale do znanja da se smatraju doraslim zadatku izgradnje 5G mreže. Međutim, čini se da je Dojče Telekom, najveći operater u Nemačkoj, vrlo nezadovoljan Nokijom. U Telekomu smatraju da je finska kompanija najgora opcija za izgradnju 5G mreže i prestali su da koriste njene proizvode na nekoliko tržišta, objavila je nedavno agencija Rojters pozivajući se na internu dokumentaciju Telekoma.

Ubrzo potom, dve kompanije su pokušale da izglade odnose. U zajedničkoj izjavi, predstavnici Nokije navelu su da je Telekom „jedan od naših najvažnijih kupaca", dok su predstavnici Telekoma naglasili da je „Nokija strateški važna za Telekom" i da je strategija nemačke firme da kupuje od više kompanija „da ne bi zavisila od jednog snabdevača."

Upravo taj argument – da je bolje imati više snabdevača kako bi se izbegala zavisnost – navodi se i u dokumentu o 5G mreži koji su u međuvremenu usvojile vladajuće stranke (CDU,CSU,SPD) u Nemačkoj. Time je otvoren put za izmene Zakona o telekomunikacijama i Zakona o IT sigurnosti. Očekuje se da će amandmani biti usvojeni na proleće.

Dokazi SAD „nisu ubedljivi"

„Upotreba komponenata određenog dobavljača može biti zabranjena ukoliko se ustanovi da su javni interesi, posebno pitanja sigurnosne politike Savezne Republike Nemačke ugroženi", piše u dokumentu koji su usvojili CDU/CSU. „Odluka o tome ko može biti uključen u razvoj kritične infrastrukture je političko pitanje“ stoji u dokumentu SPD. Dodaje se i sledeće: „Nikada ne može postojati stopostotna sigurnost."

U osnovi, vladajuće stranke se slažu da bi Evropa na duže staze morala da bude u stanju da se opremi sopstvenom IT infrastrukturom. Za ovu „obnovu digitalnog suvereniteta", kako kaže SPD potrebne su znatne investicije – pored ostalih i državne. 

Tema Huavej je prošle nedelje bila i na dnevnom redu Odbora za digitalnu agendu u Bundestagu. Predstavnici Ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova, ministarstva privrede i drugih tela su na tajnoj sednici poslanicima Bundestaga podneli izveštaj o upozorenjima SAD. A iz krugova učesnika sednice je, kako prenosi javni servis ARD, stigla informacija da navodni dokazi SAD „nisu ubedljivi" i „ne rasvetljavaju stvar".

ts,ab

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama