33.000 poslova za izbeglice | Evropa | DW | 14.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

33.000 poslova za izbeglice

Desetine hiljada izbeglica su u Nemačkoj pronašle posao – doduše najveći broj njih u loše plaćenom sektoru. Da li je to prvi korak na putu ka uspešnoj integraciji? Da, smatra ekonomski ekspert Vido Gajs.

DW: Gospodine Gajs, u proleće 2015. je, prema informacijama nemačke Savezne agencije za rad, 30.000 izbeglica pronašlo posao. Da li smatrate da je to uspeh?

Vido Gajs: To je u svakom slučaju uspeh, posebno kada se zna koliko je komplikovana integracija izbeglica u tržište rada, jer oni, za razliku od drugih useljenika, moraju prvo da nauče jezik.

S druge strane, 130.000 ljudi koji su u Nemačkoj dobili status izbeglice, prijavilo se kao nezaposleno. Da li se dosadašnje useljavanje pozitivno ili negativno odrazilo na nemačko tržište rada?

Razlog za to što imamo više nezaposlenih nego zaposlenih izbeglica jeste taj što integracija izbeglica u tržište rada zahteva vreme. Jedno istraživanje Instituta za tržište rada i istraživanje poslova pokazalo je da je u prošlosti izbeglicama bilo neophodno 15 godina da dostignu nivo drugih useljenika. S druge strane takođe znamo da kod nas dolaze osobe s veoma niskim nivoom obrazovanja, a to je sektor u kojem Nemačkoj na raspolaganju stoji veoma veliki broj osoba. Tako da dejstvo na tržište rada zapravo ne bi smelo da bude previše pozitivno.

Deutschland Wido Geis Ökonom

Vido Gajs, DW

Institut Savezne agencije za rad IAB nedavno je došao do podatka da postoji 154.000 upražnjenih radnih mesta, koja bi, teoretski gledano, mogla da dobiju kvalifikovane izbeglice. Zašto onda ta radna mesta ostaju i dalje upražnjena?

S jedne strane imate i domicilne koji se prijavljuju za ta mesta. S druge strane, isto tako se događa da ako jedan posao ne odgovara nemačkim građanima, često se događa da ne odgovara ni izbeglicama. Na primer, tu se često događa da ponuda za posao nije u regionu u kojem živite.

Mnoge izbeglice su za sada završile u sektoru s malim primanjima, na primer u uslužnoj delatnosti, kao što je na primer čišćenje ustanova ili obezbeđenje. To su poslovi koje građani Nemačke često ne žele da obavljaju. Da li su izbeglicama još uvek na putu i birokratske prepreke?

Ako govorimo o izbeglicama koje su prema Ženevskoj konvenciji dobile azil u Nemačkoj, onda za njih nema birokratskih prepreka. Oni se tretiraju isto kao i građani Nemačke. Kod onih koji konkurišu za azil, situacija je drugačija. U tom slučaju mora da se utvrdi da za to radno mesto nije konkurisao niko od domaće radne snage. To se istina poboljšalo integracionim zakonom. No, u adminsitraciji delom postoje velike poteškoće u pogledu saradnje između biroa za strance i agencije za rad – pre svega oko pitanja da li neko od izbeglica sme da ostane u zemlji ili ne. Najveći broj ljudi pristiglih u prethodne dve godine u zemlju, u procesu je dobijanja azila i isti im još nije priznat.

Nemačka privreda je, iz perspektive šefa Savezne službe za migracije i izbeglice, Frank-Jirgena Vajzea i dalje upućene na useljenike. Da li je potencijal dobro obrazovanih izbeglica iscrpljen?

U principu da. Izbeglice bi morale prvo da za odgovarajuće zanimanje steknu adekvatan nivo znanja nemačkog jezika. Mnoge izbeglice dolaze sa zanimanjima koja se u Nemačkoj ne traže. Ali u protekle dve godine statistike su pokazale da je značajno porastao broj sirijskih lekara.

Ipak, mnoge izbeglice obavljaju tzv. mini-džobove. Oni se, činjenica, tako brzo integrišu u tržište rada, ali bez dugoročne perspektive. Zar ne bi onda imalo više smisla od početka investirati u dobro obrazovanje?

Uvek ima smisla mlade izbeglice školovati u Nemačkoj – pre svega zato što imamo i veliki broj nepopunjenih mesta u školama. Problem je samo u tome da se ljudi ubede da završe neki zanat. To je komplikovano. S jedne strane izbeglicama je potrebno pet godina da završe trogodišnji zanat jer im treba vremena da dosegnu određeni jezički nivo kako bi mogli da prate nastavu. A s druge strane mnogi kažu: ja imam kod kuće porodicu kojoj moram da šaljem novac i moram što pre da nađem posao. Tu je takođe i to da u zemljama iz kojih su ljudi izbegli postoji drugačiji sistem obrazovanja, tako da se diplome u Nemačkoj ne priznaju. U sektoru niskokvalifikovanih poslova ima dovoljno zaposlenih. Ali, čak i mala aktivnost može da doprinese rastu na tržištu rada. Izbeglicama se onda omogućava da upoznaju nemačko tržište rada, da naprave kontakte i uče jezik.

Ekonomski ekspert Vido Gajs je u Institutu za nemačku privredu u Kelnu zadužen za obrazovanje, useljavanje i inovacije.