25 godina nezavisne Namibije | Politika | DW | 21.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

25 godina nezavisne Namibije

Namibija je već 25 godina nezavinsna i politički stabilna država, ali još uvek zavisna od strane pomoći. Zahtevi za reparaciju od Nemačke i dalje su na dnevnom redu i rešenje izgleda nije na vidiku.

Namibija svoju nezavinsot slavi na poseban način: tačno 25 godina otkako je zemlja nezavisna od Južne Afrike, Hage Geingob će položiti zakletvu kao novi predsednik zemlje, baš kao i njegov prethodnik Nifikepunje Pohamba 21. 03. 2005. i tačno 15 godina pre njega, prvi predsednik Namibije - Sam Nujoma. Dakle slavlje povodom nezavisnosti je i slavlje demokratije, i to demokratije koja ima veliki ugled u regionu, pre svega jer je zemlja politički stabilna i smena vlasti uvek mirna.

Kao arhitekta demokratije važi nekadašnja organizacija Jugozapadnih afričkih naroda (SVAPO), bivši oslobodilački pokret koji formira vladu od 1990. godine. Miru i stabilnosti u zemlji, vladaju od tada. Namibija se smatra jednom od vodećih afričkih zemalja u kojima se prihvata sloboda medija.

Hage Geingob

Hage Geingob

Hening Melber iz švedsdke fondacije Dag Hamarskjold, ipak smatra SVAPO previše dominantim u zemlji. Ovaj čovek nemačko-namibijskog porekla SVAPO naziva hegmonijalnom snagom, zbog nedostatka drugih alternativa. Ostalih devet partija u parlamentu su pre svega etnički-regionalno usmerene, nema jasne linije.

Mnogim mladim ljudima je uzor dosadašnji premijer, a od sada predsednik, Hage Geingob. On je obrazovan čovek, doktorirao je u Velikoj Britaniji u Lidsu i mnogi polažu nade u to da će se on sada još više založiti za obrazovanje u Zemlji. O nje takođe čovek koji recimo na državnoj televiziji direktno odgovara na pitanja gledalaca, negujući tako dijalog sa narodom.

Za i protiv nemačkih reparacija

Jedna jedina tema baca senku na odnose Namibije i Nemačke: suočavanje sa nemačkim genocidom nad plemenima Herero i Nama između 1904. i 1907.

Iako je 2004, na stogodišnjicu ustanka Herero u Namibiji, tadašnja ministarka razvoja Hejdemari Viečorek - Cojl u ime nemačke vlade zatražila oproštaj, mnogi Namibijci i dalje imaju osećaj da Nemačka u odnosu na suočavanje sa nacionalsocijalizmom, ima dvostruke standarde, kaže Hening Melber. "Nema priznanja krivice i niti odgovarajućih simboličnih činova". On želi istorijski gest, kao što je bilo legendarno padanje na kolena kancelara Vilija Branta u Varšavi.

Ni u Namibiji ne postoji jedinstvo kada su u pitanju nemačke reparacije - odnosno novčano obeštećenje za zločine iz kolonijalne ere. SVAPO vlada se nikada nije politički identifikovala sa zahtevima potomaka Herero i Nama, koje predstavljaju manjinu Namibijskog stanovništva. Čak i kada bi bilo reparacija,postoji mogućnost novog sukoba – oko pitanja ko treba da je dobije: celo stanovištvo ili određene etničke grupe. Bilo koja vrsta "pozitivne diskriminacije" dakle davanja prednosti određenoj etničkoj grupi je na lošem glasu u Namibiji.

Ostaci žrtava genocida

Posmrtni ostaci žrtava genocida

Od nastupa Vičorek – Cojl u Namibiji, Nemačka vlada ćuti o reparacijama. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, spor je izbio oko povratka delova skeleta žrtava genocida u Namibiji, koje je bivša kolonijalna vladu, u istraživačke svrhe, odnela u Nemačku. Kada je 2011. visoka delegacija Namibije ostatke preuzela Berlinskog Šaritea, nemačku vladu je predstavljala samo jedna državna sekretarka - i to samo na kratko, ne ostavši do kraja ceremonije. Hage Gejngob , tada premijer, bio je razočaran. "To nije dovelo do toga da vlada Namibije odlučno zatraži reparacije, ali se ipak približila poziciji na Herero i Nama."

Pitanje reparacija zato i dalje ostaje problem u nemačko-namibijskim odnosima. Međutim, mnogi mladi u Namibiji na to gledaju kao kao Asenat Kambunga: "To što se dogodilo u prošlosti, ne možemo da promenimo", kaže ona. "Bolje bi bilo da gledamo u budućnost."