2005 u znaku Šilera

Fridrih Šiler rodjen je 10 novembra 1 759 u usnulom gradiću Marbahu koji leži na reci Nekar u današnjoj saveznoj zemlji Baden Virtemberg. Tu se danas nalazi Šilerov nacionalni muzej i arhiv nemačke literature. Nekoliko godina posle Šilerovog rodjenja njegova porodica se seli u dvorac Solitude, vojvode Karla Eugena, koji se nalazio na jednom brežuljku nedaleko od Štutgarta. Mladi Fric morao je da ode na studije medicine. Šiler tada već tajno piše dramu "Razbojnici", koja je 13. januara 1782. prvi put izvedena u Manhajmskom narodnom pozorištu. Posle dve nedelje provedene u zatvoru, i ponovnog izricanja zabrane pisanja, Šiler koji je radio kao lekar u vojnom garnizonu, nije video drugi izlaz, već da dezertira i napusti vojvodstvo Vitemberg. Pod imenom Doktor Riter, Šiler zajedno sa svojim prijateljem Andreasom Štrajherom beži preko Frankfurta, Ogershajma i Majningena za Bauerbah u Tiringiji. To je malo selo udaljeno nekoliko kilometara južno od rezidecncijalnog i pozorišnog grada Meningena. Tamo mu Henrijete von Volcogen, majka jednog njegovog prijatelja sa studija u Štutgartu pruža utočište na svom imanju, gde on ostaje više meseci.

U Bauerbahu Šiler završava svoju tragediju "Luise Miler", koja je kasnije dobila privlačniji naziv "Spletka i ljubav".Šiler je u Baubahu skicirao drugačiji okvir za delo "Fiesko" i napisao prve scene za "Don Karlosa". 1935 opština Bauerbah stekla je pravo da staru kuću sa gredicama u franačkom stilu na imanju pretvori u Šilerov muzej, koji pripada zadužbini Klasici Vajmara, i koncipiran je u istorijskom enterijeru, pa se stoga ne zaključava, niti tu postoje natpisi.

Bauerbah leži u podnožju Rene, idilično smešten medju pitomim brdima i bujnim livadama. Najveći broj kuća nalazi se pored vijugavog seoskog puta, koje su sve nastanjene. Iseljavanje je tu bila strana reč. Na fasadi istorijske gostionice "Zum Braunen Ros" stihovi potsećaju na dan kada je "Doktor Riter", alijas Fridrih Šiler došao u ovo selo.

Svakog 23. decembra celo selo okuplja se da obeleži i proslavi Šilerov dolazak. Tu se dobro jede, mnogo igra i naravno recituje Šiler.

Kada je Šiler u obližnjem Majningenu posechivao bibliotekara Rajnvalda, koji će mu kasnije postati šurak, odsedao je u gostionici "Zum Hirš". Gradić Majningen već tada je bio na daleko poznat. Pozorišna gupa je trijumfovala na sve strane, dvorska kapela je postigla svetsku slavu pod dirigentskom palicom Hansa von Bilova i Riharda Štrausa. Sa dvorskim teatrom, orkestrom, muzejima, zbirkama umetnosti i velikim parkovima još i dan danas Majningen poseduje fler nekadašnjeg rezidencijalnog grada.

1783 Šiler se vratio nazad u Manhajm gde mu je tadašnji direktor pozorišta von Dalberg ponudio da piše teatarske komade. Kasnije, po isteku ugovora koji nije produžen, Šiler putuje u Drezden, da bi zatim, na poziv svog prijatelja Kristijana Gotfrida Kernera otišao u Golis, tada selo u blizini Lajpciga, a danas je to gradskua četvrt. Sledeća Šilerova stanica bio je mali grad u Tiringiji, Rudolfšatat, danas poznat kao domaćin najvećeg festivala narodne muzike u Evropi.

Još izdaleka vidi se kraljevski dvorac Hajdeksburg, koji leži visoko iznad starog grada i jedna je od najlepših gradjevina rokoko stila u Nemačkoj, Grad je u 18 i 19 veku doživeo duhovni procvat u kulturnom trouglu sa Vajmarom i Jenom. Tu su stvarali poznati pesnici i naučnici, poput Getea i Šilera, Fihtea, Humbolta i Šopenhauera. Muzičari Rihard Vagner, Franc List i Paganini kao i pedagog Fridrih Frebel. Šilerovo "Leto u Rudolfštatu" ušlo je u istoriju književnosti. Elke Petcold, rukovodilac gradskog odeljenja za kulturu, kaže:

"Šiler je kasnije svoj susret sa Geteom, citat ; označio kao "najblagotvorniji dogadjaj" u njegovom životu. Dok je Gete posle Šilerove smrti rekao da je on gubitkom prijatelja izgubio polovinu svog bivstvovanja. U leto 1789. Šiler je prisustvovao izlivanju zvona za zvonik crkve Svetog Andrije u Rudolštatu. Tako je nastala čuvena "Pesma o zvonu".

Mnoga mala i najmanja kneževstva su ostavila svoj pečat u Tiringiji. Gospodari koji nisu imali realnu moć, često su sebili posvećeni umetnosti i književnosti .Od toga je Rudolfštad imao koristi u vreme Šilera a ima i danas. Kuća porodice Lengefeld treba ponovo da postane centar komunikacija u kojem će angaćovani i talentovani ljudi izlagati slike, čitati dela, priredjivati koncerte i pozorišne premijere. Pre toga istorijska kuća mora biti sanirana.

"21. jula 1787 Šiler prvi put dolazi u Vajmar. Mali rezidencijalni grad na reci Ilm na kraju 18 veka broji skoro 6 hiljada stanovnika i predstavlja pupak sveta literature u tom vremenu. Šarolote von Kalb upoznaje Šilera sa Vilandom Herderom, Anom Amalijom i drugim velikanima. Gete je u to vreme boravio u Italiji. Šiler je bio smešten u gostionici "Zum Erbpirnzen", a kasnije je stanovao u Frauentorštrase 21 u blizini gostionice "Zum Vajsen Švan" koja se nalazila u neposrednoj blizini Geteove kuće, am Frauenplan, jedne od najstarijih gostinskih kuća srednje Evrope. Na ulazu nas pozdravlja tajni savetnik Gete u prirodnoj veličini. Gostioničar Aleksandar Majerhofer, Austrijanac, povodom godine Šilera, priprema jela koja su se služila u Šilerovo vreme...

Pod motom "Šiler privlači", grad Vajmar će 9. maja organizovati u narodnom pozorištu svečanu proslavu, takozvani "Šilerov "glasnik i izmedju ostalog kongres na temu "Kultura i patos".

Šiler je u Vajmaru ostao dve godine, potom postaje profesor istorije i filozovije u Jeni. 26.maja 1789, nekoliko nedelja pre juriša parižana na Bastilju i početka Francuske revolucije, Šiler pred prepunim auditorijumom održao uzbudljivo pristupno predavanje. U bivšem dominikanskom manastiru bio je smešten "Kolegijum Janense" koji je postao centar filozofije. U njemu su predavali Georg Vilhem Fridrih Hegel, Jahan Gotlob Fihte, Fridrih Vilhem Seling, braća Šlegel i sam Šiler. Zgrada gde su odrćavana predavanja postoji i dan danas, ali bi morala da se hitno sanira.

I šta planira Univerzitet Fridrih Šiler u Jeni tokom 2005.godine? Preko 350 tabli ukazuje na istorijske zgrade i na poznate ličnosti k oje su u gradu živele i delovale. To je lep način u očuvanju istorije. Pod motom "Jena blista" održaće se b rojne priredbe u gradu povodom Šilerove godišnjice. Margret Franc, refernt sekretarijata za kulturu:"Šiler je najpre živeo u Jenergase i Unterm Marktu, k asnije u Grizbahovoj kući. Posle Drugog svetskog rata od stare Jene nije mnogo ostalo, a onda su socijalistički gradski planeri izgradili monotona betonska naselja. Na sreću kuća u Cvetengase broj 9 i svetski poznata baštenska kuća pored grada na Lojtri danas Šilergeshen broj 2. je ostala sačuvana. Tu je Šiler proveo dva leta, od 1797 do 1799. U toj bašti nastala su dela: "Valenštajn", delovi drame "Marija Stjuart", "Jovanka Orleanka" i mnogobrojne balade.

3. decembra 1799. Šiler se sa porodicom konačno seli za Vajmar. On isprva stanuje u Vindišen Gasse broj 8. da bi se 1802. uselio u kuću koja se nalazila u otmenoj aleji Esplanada, današnjoj Šilerovoj ulici koja je sada pešačka zona. U predvorju kuće izloženo je 600 novčića sa Šilerovim portretom, kao i scene iz njegovih pozorišnih komada. Na prvom spratu živela je njegova porodica, žena Šarlota i četvoro dece, dok je pesnik neometano mogao da radi u skromnoj radnoj sobi na mansardi. Na Šilerovom radnom stolu još i danas stoji mastionica, pero za pisanje, i njegova doza za burmut.

Period klasike u Vajmaru počinje dolaskom na vlast vojvotkinje Ane Amalije koja 1772. dovodi na dvor Martina Vilanda za vaspitača prinčeva. Njen sin Karl Avgust 1775. poziva u Vajmar Johana Volfganga von Getea. Delatnost književnika i teologa Johana Gotfrida Herdera i Šilerovo prijateljstvo sa Geteom doveli su do stvaralačkog procesa u literaturi kojem Vajmar treba da zahvali svoje ime - grad klasike. Ovaj period završava smrću Šilera 9.maja 1805. Kovčeg sa telom mrtvog pesnika 12. maja je položen u crkvu Svetog Jakova. U decembru 1827, Šiler je našao svoje poslednje počivalište u tada završenoj, novoj kneževoj kosturnici. Pet godina kasnije pored Šilerovog, postavljen je Geteov sarkofag.

Otadžbina pesnicima Geteu i Šileru

, zapisano je ispred spomenika velikanima. Spomenik poznat širom sveta postavljen je na pozorišnom trgu u Vajmaru .Delo vajara Ernsta podignuto je 1857.

Gerd Šmic