200 kilograma kokaina na stolu ministra

Na stolu su uredno položeni paketi kokaina, zapakovani u plastičnu foliju pored vreća na kojima piše "Ecuador". Pored stola stoje i tri službenika koja paze na ovu poveću količinu narkotika, vrednu preko petnaest miliona evra.

"Reč je o 200 kilograma čistog kokaina koji smo krajem prošle godine pronašli u redovnoj kontroli na jednom brodu koji je prevozio banane", objašnjava Ditmar Šulce iz carinske službe u Hamburgu. Na brodu su bila i dva "slepa putnika" iz Južne Amerike: "Njih je posada broda pravovremeno uhvatila, tako da nisu uspeli da bace kokain u more pred obalom, kako je bilo dogovoreno i odakle je drugi brod trebalo da pokupi pošiljku."

Nemački carinici moraju priznati da im tako nešto retko polazi za rukom. Kada je reč o kokainu, tokom čitave prošle godine zaplenjeno je 1,6 tona, što bi na ilegalnom tržištu nadmašilo vrednost od 100 miliona evra. Ako se dodaju pak pribroje i otkrivene pošiljke heroina, marihuane i ostalih narkotika, dolazi se do pozamašne pošiljke teške 29 tona - dve tone više nego u godini 2010.

Važan izvor prihoda nemačkog proračuna

„Izložba u ministarstvu“ u Berlinu i jeste priređena povodom najuspešnije godine nemačke carine do sad. Zadaci ove službe u Nemačkoj mnogo su opsežniji nego nadzor onog što se pokušava uneti u ovu zemlju. Carina je nadležna i za kontrolu duvanskih proizvoda i alkoholnih pića, a zadužena je i da pazi da u Nemačkoj rade i zarađuju samo one osobe kojima je dozvoljen rad u ovoj zemlji.

Zato je pomenuta služba podređena memačkom ministarstvu finansija, a ministar Šojble je i više nego zadovoljan radom nemačke carine. Jer "ona se brine da pristigne oko polovina prihoda federacije, ili preciznije rečeno, prihodi koje ostvaruje ova služba pokriva oko 40 odsto prihoda Nemačke koji pouzdano dolaze u blagajnu države", izjavio je Šojble. To je prošle godine bilo više od 123 milijardi evra, čak 12 milijardi više nego prošle godine.

Iako je veći deo tih prihoda rezultat redovnih kontrola i prijavljenih carina, javnost mnogo više zanima kriminal i šverc. Jer i u Evropi bez granica i dalje ima prostora za takve poslove. Mnogi ni ne znaju da je i među državama Unije strogo ograničena količina cigareta i alkoholnih pića koje se smeju unositi u zemlju, ali cigarete su inače roba koja se najčešće švercuje. Prošle godine je zaplenjeno 160 miliona cigareta, tri miliona više nego u 2010.

Novac, moda, rezervni delovi...

Jer cigarete se ne švercuju samo za ovdašnje pušače, nego su cigarete pouzdan način prenosa ilegalno stečenog novca. Ko u Nemačku pokušava da unese više od 10.000 evra, mora biti u poziciji da objasni, odakle mu taj novac. Ako to nije u stanju, novac se privremeno oduzima tako da je prošle godine oduzeto čak 14 miliona evra. On ostaje na računu carine dok se ne objasni njegovo poreklo, ali nesrećne vlasnike u svakom slučaju čeka naplata kazne, jer nisu prijavili novac prilikom ulaska u zemlju.

Sve više posla za nemačke carinike ima i sa unošenjem piratskih kopija raznih proizvoda. Doduše, ukupna vrednost zaplenjene robe opala je na "samo" 82,6 miliona evra, što je oko 13 miliona manje nego u 2010. Naravno, o njenoj "vrednosti" može se govoriti samo teoretski, kad bi ta roba promakla pažnji carine i došla na tržište u Nemačku.

Za carinu, kopije modnih artikala, satova i nakita, pa sve do rezervnih delova od kojih tri četvrtine stiže iz Kine - znače veliki trošak za njihovo uništavanje. Jer nema nikakvog smisla da carina prodaje ilegalnu robu koja ugrožava i opstanak nekih nemačkih preduzeća. Jedini prihod za carinu u tom slučaju jeste paprena kazna, čak i kod građana koji nisu ni znali da kupuju majicu sa poznatim logom, koja je zapravo falsifikat.

Široko područje delovanja nemačke carine je i nadzor tržišta radne snage. Dakle, svi zaposleni moraju da imaju odgovarajuće dozvole, a moraju i da plaćaju sva davanja za zaposlene. Takvo "crno" tržište je najraširenije u područjima gde su i plate male - u građevini, ugostiteljstvu, a ministar Šojble navodi primer velike akcije službi za čišćenje kancelarijskih prostorija. Rezultat je još uvek zastrašujuć: kod svakog trećeg preduzeća otkrivene su nepravilnosti.

Carina je tokom prošle godine proverala od pola miliona delatnika i 68.000 firmi. Rezultat: pokretanje 168 istražnih postupaka. I iako sudski postupci u tim slučajevima obično dugo traju, prošle godine su sudovi izrekli zatvorske kazne u ukupnom trajanju - od 2.100 godina.

Autori: Sabine Kinkarc / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Jakov Leon