200 godina od Johana Gotfrida Herdera
12. decembar 2003.Oglas
Trebalo je da pustane lekar. Ali mu je casu vivisekcije na univerzitetu u Kenigsbergu pozlilo. Srecom. Jer sutdent medicine, Johan Gotfrid Herder, je prešao na teologiju, filozofiju i istoriju. Postao je univerzalni genije. Kada je pre 200 godina umro u Vajmaru, važio je vec za klasika.
Pesnik i reformator obrazovanja, teolog, filozof istorije, istraživac jezika, sakupljac narodnih pesama i književni kriticar je beležio misli kojima se ustolicio kao otac buntovnog pokreta Šturm-und-Drang. U svojim "Studijama o poreklu jezika", objavljenim 1772, i u svojim analizama starih narodnih pesama je zastupao teoriju da se u književnosti odražava karakter nacije, da Napisano polazi od životnih okolnosti i od stepena razvoja neke kultune zajednice.
Herderov otac je bio ucitelj u osnovnoj školi, zvonar u crkvi i kantor. Herder je roden u Morungenu, mestašcu u istocnoj Pruskoj. U Kenigsbergu mu je omiljeni profesor bio Imanuel Kant. Godine 1764. je Herder postao nastavnik i propovednk u crkvenoj školi u Rigi, a kasnije vaspitac princa od Holštajna-Gotropa, da bi 1771. postao i savetnik grofa od Šaumburg-Lipea u Bikenbugu. Na nekim obrazovnim putovanjima je upoznao Lesinga i Getea.
Gete je Herderu pomogao da postane generlani superintendant u malom ali duhovno najuzvišenijem Vajmaru, gde je bravurozno obavljao zadatke u upravi. Tu je radio na prikupljanju narodnih umotvorina. Ujedno je poducvao sveštenicki podmladak, o cemu je pisao u "Pismima o studiranju teologije". Iz te faze su ostali zabeležene i studije "O spoznaji i slucenju ljudske duše", ili "O duhu hebrejske poezije". Herder je vodio izuzetnu korespondecniju sa mnogim filozofima i pesnicima svoga vremena. Na dvoru i u crkvama je držao propovedi. Oduševljavao je i obicne ljude ali i jednog Fridriha Šilera. "Manje je to bio govor, a pre razuman razgovor", zabeležio je Herder posle jednog bogosluženja. Herder je svojim slušaocima govorio o Hristu kao modelu coveka: "Vera u Hrista, koju i on sam u sebi nosi, uci nas i uci se, i predstavlja samo humanost. Hrist je sin coveka", govorio je i pisao Herder.
Kada je pfesnik Graf Lepolod Fridrih fon Štolberg konvertirao u katolika, i pri tom bio ismejan, branio ga je ubedeni luteranac Herder. Rekao je "Štolberg se preselio na drugi sprat, ali živi u istoj kuci. Nisu li i katolici hrišcani? Prezirem surevljivost protestanata".
Važna linija u razvoju je za Herdera bila istorija sveta. U tekstu "Ideje za filozofiju istorije covecanstva" gleda pisac na istoriju kao na nizanje dogadaja kao proizvoda boga. Herder se jasno ogradujr od istoriografije prosvetitelja Voltera i Didroa. Herder je sahranjen u Vajmarui, a na njegovom grobu je ispisano: "Svetlost, ljubav, život."
Pesnik i reformator obrazovanja, teolog, filozof istorije, istraživac jezika, sakupljac narodnih pesama i književni kriticar je beležio misli kojima se ustolicio kao otac buntovnog pokreta Šturm-und-Drang. U svojim "Studijama o poreklu jezika", objavljenim 1772, i u svojim analizama starih narodnih pesama je zastupao teoriju da se u književnosti odražava karakter nacije, da Napisano polazi od životnih okolnosti i od stepena razvoja neke kultune zajednice.
Herderov otac je bio ucitelj u osnovnoj školi, zvonar u crkvi i kantor. Herder je roden u Morungenu, mestašcu u istocnoj Pruskoj. U Kenigsbergu mu je omiljeni profesor bio Imanuel Kant. Godine 1764. je Herder postao nastavnik i propovednk u crkvenoj školi u Rigi, a kasnije vaspitac princa od Holštajna-Gotropa, da bi 1771. postao i savetnik grofa od Šaumburg-Lipea u Bikenbugu. Na nekim obrazovnim putovanjima je upoznao Lesinga i Getea.
Gete je Herderu pomogao da postane generlani superintendant u malom ali duhovno najuzvišenijem Vajmaru, gde je bravurozno obavljao zadatke u upravi. Tu je radio na prikupljanju narodnih umotvorina. Ujedno je poducvao sveštenicki podmladak, o cemu je pisao u "Pismima o studiranju teologije". Iz te faze su ostali zabeležene i studije "O spoznaji i slucenju ljudske duše", ili "O duhu hebrejske poezije". Herder je vodio izuzetnu korespondecniju sa mnogim filozofima i pesnicima svoga vremena. Na dvoru i u crkvama je držao propovedi. Oduševljavao je i obicne ljude ali i jednog Fridriha Šilera. "Manje je to bio govor, a pre razuman razgovor", zabeležio je Herder posle jednog bogosluženja. Herder je svojim slušaocima govorio o Hristu kao modelu coveka: "Vera u Hrista, koju i on sam u sebi nosi, uci nas i uci se, i predstavlja samo humanost. Hrist je sin coveka", govorio je i pisao Herder.
Kada je pfesnik Graf Lepolod Fridrih fon Štolberg konvertirao u katolika, i pri tom bio ismejan, branio ga je ubedeni luteranac Herder. Rekao je "Štolberg se preselio na drugi sprat, ali živi u istoj kuci. Nisu li i katolici hrišcani? Prezirem surevljivost protestanata".
Važna linija u razvoju je za Herdera bila istorija sveta. U tekstu "Ideje za filozofiju istorije covecanstva" gleda pisac na istoriju kao na nizanje dogadaja kao proizvoda boga. Herder se jasno ogradujr od istoriografije prosvetitelja Voltera i Didroa. Herder je sahranjen u Vajmarui, a na njegovom grobu je ispisano: "Svetlost, ljubav, život."
Oglas