20 godina bez "vanserijskog" Kurta Kobejna

„J**** se svi, ovo je poslednja pesma večeras“, izgovorio je Kurt Kobejn u mikrofon, na „unplugged“ svirci, koju je MTV 18. novembra 1993. organizovao. Već tada je delovao prilično izmoreno. Ni narkotici mu više nisu pomagali u borbi protiv teških stomačnih tegoba. Koncertu je prethodila teška svađa sa bubnjarem Dejvom Grolom i pretnje televizijskim producentima da nastupa neće ni biti. Proba je prošla katastrofalno, ali onog trenutka kada su kamere počele da snimaju, sve je delovalo u najboljem redu. Sem manjih ispada i neumesnih opaski između pesama, napetosti u bendu, niko nije ni primetio. Kobejn je tokom izvođenja bio krajnje uverljiv, maksimalno posvećen i unesen u interpretaciju Nirvaninih pesama. Taj koncert je na kraju ušao u istoriju.

„Kunem se, nemam pištolj!“

Pet meseci kasnije Kurt Kobejn je pronađen mrtav. Pored beživotnog tela, pronađena je sačmara i nešto droge. Detalji uviđaja sa sve fotografijama, objavljeni su tek nedavno. Majk Kisinki, specijalista za nerešene krivične predmete, odbacuje sve teorije, prema kojim je 27-godišnji roker, pre 20 godina ubijen. „Za mene je to zatvoren slučaj. Kobejn je izvršio samoubistvo“, rekao je Kisinki. Policijska istraga je relativno brzo pokazala da je frontmen grupe Nirvana bio pod velikom dozom heroina pre nego što je sebi oduzeo život.

Ironija ove tragedije ogleda se i u stihovima pesme „Come As You Are“, u kojoj je Kobejn izgovarao „And I Swear That I Don't Have A Gun“ (u slobodnom prevodu: kunem se da nemam pištolj).

Muzika za „Generaciju X“

Za mnoge odlazak izuzetno talentovanog muzičara, nije predstavljao samo kraj rok sastavu, Nirvani, već i jednoj čitavoj epohi, posebno u Sijetlu. Za decu koja je 90-tih godina prošlog veka odrastala uz njihovu muziku, Kurt Kobejn je bio jedan od važnih idola. Emotivni buntovnik, koji je stvarao divlji rokenrol, pesme čvrstog zvuka sa jakim tekstovima, preplavljenim očajom i drugim teškim osećanjima i porukama. Njegova pojava i imidž odlično su se uklapali u priču, koju je ovaj gitarsta utkao u „grandž“. Duga kosa, pocepane farmerke, jednolične košulje, koje u Americi nose drvoseče, bila su potpuna suprotnost nalickanim izvođačima sa mejnstrim scene, kao i porukama tehno kulture, koja je tih godina tek bila u začetku.

Istovremeno, Nirvanini tekstovi nisu bili politički, bunt je proistekao iz američke svakodnevice i problema u kojim se posle oslobađanja od strahova od Hladnog rata i nuklearnog oružja, zateklo američko društvo. Zvuk rokera iz Sijetla postao je glasniji i grublji, bilo da je reč o silini u gitarskom, bubnjarskom ili vokalnom izvođenju. I sam naziv benda ukazivao je na letargično raspoloženje, usled premalo povoda za izražavanje protesta.

Kobejn je izmislio novu vrstu protesta. Zluradi sarkazam, pre svega usmeren ka „velikim, krmećim, kapitalističkim izdavačima“ u muzičkoj industriji i onima koji je uporno finansiraju. U prozivkama nije štedeo ni svoje fanove, koji su ga uostalom učinili velikom rok zvezdom.

I dalje velika misterija

Rokera iz Sijetla je malo ko dobro poznavao. Iako je ostavljao utisak revolucionara sa podignutim srednjim prstom na mnogim nastupima, Kurt Kobejn nije bio optrećen promenama u društvu. Razne beleške, skice i pisma, koja su 2002. objavljena, ne otkrivaju ništa neobično i senzacionalno o legendi američkog roka. Svi su znali za njegovu slabost prema drogama, posebno heroinu, koji je pokosio pola „grandž“ scene. Šta je zaista bilo u njegovoj glavi, retko ko je znao.

Njegove kolege u bendu, najbolje su ga poznavale. Posebno Krist Novoselik i Dejv Grol. Čak i jedna pesma, koja je nastala iz dosade, opisuje Kobejna u sledećim stihovima: „Potrebna mu je tiha soba, sa bravom, kako bi ga držali u njoj... Nikada nije bio zaljubljen, ali zna šta je ljubav, kaže nije važno i niko ne odgovara. Smatra da previše pije, jer kad to dvojici svojih prijatelja kaže, niko ne odgovara.“ (A Friend Of A Friend).

Par meseci kasnije, u septembru 1991. Nirvana objavljuje studijski album „Nevermind“, koji će promeniti američku rok scenu zauvek. Prvi singl „Smells Like Teen Spirit“ i dalje važi za rok himnu. Ugledni časopis „Rolling Stone“ proglašava je za jednu od najboljih pesama svih vremena, kao i album „Nevermind“.

„Ja to više ne mogu da izdržim“

Što je popularnost benda bila veća, to je Kurt Kobejn sve teže izlazio na kraj sa slavom. Nastupi, gostovanja, dodele nagrada, kao i objavljivanje sledećeg studijskog izdanja „In Utero“, bili su prevelik zalogaj za ceo bend. Za 1994. bila je predviđena evropska turneja, a poslednji koncert najavljen za 8. april u Dablinu. Međutim, još u martu, Nirvana prekida turneju. Poslednji koncert održali su Minhenu, pred 3.000 fanova. Niko nije ni slutio, pod kakvim pritiskom se nalazi frontmen sve popularnijeg rok benda.

Kobejn je uveliko patio od sve težih stomačnih tegoba. Par dana nakon koncerta u Nemačkoj, roker po prvi put sebi pokušava da oduzme život. U polusvesnom stanju, pronalazi ga njegova supruga, Kortni Lov. Boravak u bolnici ga je samo delimično primirio. Ali ono što niko slutio jeste da se Kobejn sa svima već oprostio. Ni slava, ni prijatelji, ni članovi benda, a ni supruga, pa ni ćerkica, nisu uspeli da ga spreče u nameri da sebi oduzme život. U oproštajnom pismu, koje ostavlja Kortni Lov, Kobejn je napisao: „Ti znaš da te volim i da volim našu Fransis. Izvini... Ne zna gde idem sada, ali ja ovde više ne mogu da izdržim.“

Autor: Silke Vinš / Jakov Leon