10 zlatnih pravila za studiranje u Nemačkoj | Mozaik | DW | 31.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

10 zlatnih pravila za studiranje u Nemačkoj

Nemački univerziteti su poznati po vrhunskom kvalitetu - i po tome da je studiranje skoro besplatno. Zvuči kao raj. Međutim, pre nego što dođu u Nemačku, studenti bi trebalo da znaju nekoliko stvari.

Zbog astronomskih školarina, studenti u SAD su prinuđeni da uzimaju kredit od prosečno 25.000 evra. U Britaniji to može da bude i do 50.000 evra. Sve više studenata traže jeftinije alternative.

Posebno primamljiva je Nemačka. Zemlja pesnika i mislilaca u centru Evrope je poznata po visokom kvalitetu života - i prilično jeftinom studiranju.

Dakle, ako želiš da studiraš skoro besplatno, ako sanjaš o pivu na Oktoberfestu ili noćima uz tehno u Berlinu, pre nego što se ovamo uputiš, trebalo bi da razmisliš o nekom praktičnim stvarima.

1. Besplatno je relativno

Nekada su državni univerziteti u Nemačkoj bili besplatni. Sredinom 2000-tih u skoro celoj Nemačkoj su uvedene školarine, i mada samo 500 evra po semestru, ponovo su ukinute i zamenjene mnogo manjim semestarskim taksama.

Ipak, treba da znate jednu stvar: to važi samo za državne univerzitete. Studiranje na privatnim institucijama može da bude prilično skupo. Osim toga, na nekim fakultetima i smerovima moraš prvo da se prijaviš i vidiš da li ćeš biti primljen. I na kraju, studiraš pod istim uslovima kao Nemci.

2. Troškovi života, studentski poslovi

Troškovi života u nemačkim gradovima nisu preterani, svakak osu manji nego u američkim i britanskim gradovima, posebno kirija, hrana, zdravstveno osiguranje i javni prevoz.

Studentima iz zemalja koje nisu članice EU potrebna je studentska viza. Njihova radna dozvola je ograničena na 120 dana (puno radno vreme) ili 240 dana (pola radnog vremena) godišnje. Tokom semestra, studenti mogu raditi samo 20 sati nedeljno. A evo dobronameran savet: Nemoj ni da pomišljaš da u Nemačkoj radiš na crno. Prvo ti preti teška eskploatacija, a ako te uhvate, možeš biti izbačen iz zemlje.

Studenti sa pasošima EU mogu zatražiti BafoG – koj ise prima mesečno i koji je pola beskamatni kredit pola pomoć države. Za studente iz zemalja koje nisu članice EU BafoG se odobrava samo u izuzetnim slučajevima.

3. Kako do stipendije

Srećom, strani studenti imaju mogućnost da dobiju razne vrste finanasijske pomoći i stipendija. Bez obzira da li studiraš nemačku književnost, umetnost ili inženjerske nauke: Ako imaš dobre ocene i uporno kucaš na prava vrata, možeš da dođeš do izvora finansiranja studija.

Većina stipendija za strane studente se dodeljuje u DAAD, Nemačka služba za akademsku razmenu.

http://www.daad.rs/sr/

Ali postoje i mnoge druge fondacije koje pružaju stipendije za određene studije. Ako imaš stipendiju u džepu, lakše ćeš dobiti mesto na fakultetu.

4. Imigracija ima svoju cenu

Ako nisi građanin EU, moraš nažalost da računaš s tim da ćeš mnogo vremena provesti u kancelariji za imigraciju. Nemačku birokratiju ne zanimaju tvoji snovi. Mnogo toga moraš uzeti u svoje ruke: vizu, zdravstveno osiguranje, dokaz o finansijskoj nezavisnosti, potragu za smeštajrm, registraciju u opštini. Za mnoge studente, ceo put je mnogo komplikovaniji: zahtev za vizu se ponosi preko nemačke ambasade u matičnim zemljama.

5. Kako dobiti rat sa papirima?

Nemaš drugog izbora nego da se nekako sprijateljiš sa birokratijom. Upoznaj se sa njom (nemačkom birokratijom) i konvencijama nemačkih poslovnih pisama. Uvek čuvaj kopije svega, i dobro se organizuj, tako da imaš odmah spremne dokumente koje od tebe traže. Ako si dobro organizovan, to će ti se isplatiti u raznim situacijama - od produžavanja vize, pa sve do pronalaženja smeštaja.

Ako te neko zatrpava birokratskim pismima – a ti mu uzvrati sa bar duplo više! "Nemačka strategija se sastoji u tome da neprijatelje uguši papirima", kaže Lea Skot - Cehlin, studentkinja iz Berlina, veteran papirologije.

6. Nemački jezik je Alfa i Omega

U većim nemačkim gradovima, nije se teško snaći čak i bez znanja nemačkog jezika, mnogi prilično dobro govore engleski. Na univerzitetima je po nešto moguće studirati i na engleskom. Ipak, definitivno treba da naučiš nemački jezik. Mnogo bolje ćeš se snalaziti sa službenicima i brže naći prijatelje. A ako posle studija želiš da ostaneš da radiš, mnogo veće šanse ćeš imati sa nemačkim jezikom. A i zašto ne bi učio Nemački? Suprotno mnogim predrasudama, nemački je lep jezik.

http://www.dw.de/učite-nemački/kursevi-nemačkog/s-3784

7. Na nemačkim univerzitetima te neće paziti i maziti

U Nemačkoj je sve u rukama samog studenta. Nema tu posebno plaćenih savetnika koji se zabrinu ako neko vreme ne dolaziš na predavanja. Ovda sam moraš da se snalaziš, da organizuješ svoj raspored prisustvovanja predavanjima i seminarima. Razlike postoje od univeziteta do univerziteta i od fakulteta do fakulteta. Negde moraš da dokažeš prisustvo na seminarima da bi mogao da upišeš sledeći semestar, negde moraš da radiš domaće zadatke, polažeš kolokvijume, negde je samo potrebno da položiš ispit.

8. Smeštaj

Neki veliki nemački univerziteti imaju studentske domove. To se delom mala studentska sela ili stambene zgrade, sa spartanski nameštenim jednokrevetnim sobama. Ni društveni život nije baš nešto naročito.

Umesto toga, bolje igraj na svoj šarm i potraži stambenu zajednicu WG (ve-ge) u kojoj žive i Nemci. Tako ćeš poboljšati svoje znanje jezika i upoznati više „domorodaca“. Potraga za WG-om nije jednostavna, može da potraje i mesecima. Najviše šanse da pronađeš to što tražiš imaš preko sledećih sajtova: studenten-wg.de, wg-gesucht.de ili dreamflat.de.

9. Nisi prvi ili prva

Živeti i studirati u inostranstvu podrazumeva veliku odgovornost. Ponekad ćeš imati osećaj da sam moraš da se boriš sa velikim problemima. Ali, ne brini - ako se usudiš na ovaj korak i dođeš u Nemačku, hodaćeš dobro utabanim stazama. Pomoć možeš naći na netu, u raznim forumima za strane studente.

Bez obzira o čemu se radi - od podnošenja zahteva za studentsku vizu, pa do potrage za ajvrom u Berlinu - neko je o tome već nešto rekao na sajtu na engleskom jeziku #link:http://www.toytowngermany.com/forum/:Toytown Germany#.

Pre nego što postaviš pitanje, pogledaj da li odgovor već negde postoji, jer onima koji odgovaraju na pitanja može brzo da postane dosadno, kada stalno moraju da odgovaraju na ista pitanja. Ako pravilno koristite ove vrste foruma, oni mogu biti beskrajni izvor korisnih informacija.

10. Oprez: Možeš poželeti da ostaneš zauvek

Besplatno obrazovanje? Super. Ti si mudra i hrabra osoba. Dođi u Nemačku, provedi ovde par godina, zaradi neku diplomu i onda malo ovde radi. I posle se vrati kući. A šta ako poželi da ostaneš, i raznih razloga, … a možda se i zaljubiš (u Nemca ili Nemicu) pa ne znaš šta da radiš. Naravno, postoji mogućnost da te imigracione vlasti poštede ove dileme. Naime, ako ne nađeš posao u nekom određenom roku, onda - ćao Nemačko!

U svakom slučaju: Ako jednom zavoliš Nemačku, gotov si. Baš kao i Dejvid Bouvi i 35 godina posle odlaska, Berlinu ćeš pisati ljubavne pesme. Ali ima i gorih sudbina, robovanje zauvek ( važi za Amerikance i Britance) kako bi otplatio svoj ogroman studentski kredit.

*Kejtlin Hardi, poreklom iz Sijetla, studirala je nemačku književnosti u Sjedinjenim Državama i tokom studija provela godinu dana u Berlinu. Nakon što je diplomirala u SAD, vratila se u Berlin, gde radi kao slobodni novinar.