Život i smrt u Logorima 15 i 16 | Politika | DW | 06.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Život i smrt u Logorima 15 i 16

Novi stambeni blokovi, proširena proizvodna postrojenja, pojačane mere bezbednosti… Satelitski snimci pokazuju da Severna Koreja proširuje svoje kaznene logore, saopštava „Amnesti internešenel“.

default

Satelitski snimak Kampa 16 ove godine

Devet godina je Kim Jang Sun prolazila kroz pakao. Svakog dana, druga priča. Ona je bila zatvorenica političkog kaznenog logora 15 u Jodoku. Tamo je držana devet godina. Razlog – saznala je za pikantnu aferu bivšeg diktatora Kim Džong Ila i glumice sa kojom se sprijateljila. Zbog toga je zajedno sa porodicom odvedena u logor. Njeni otac i majka umrli su od neuhranjenosti, sin se utopio u logoru, a svog supruga nije videla od njenog oslobađanja 1989. godine.

Kim Jang Sun danas živi u Seulu. Svojom pričom želi da upotpuni rasparčanu sliku o tome šta se dešava u severnokorejskim radnim logorima. Ona je jedna od dvoje očevidaca, koji se pominju u izveštaju „Amnesti internešenela“.

Snimci iz vazduha kao dokaz

„Amnesti internešenel“ je analizirao i satelitske snimke dva zatvorenička logora – Logor 15 u Jodoku na severu i Logor 16 Hvason na jugu zemlje. „To su naše prve slike Kampa 16 uopšte“, kaže za DW predstavnik te organizacije za Istočnu Aziju Rajiv Narajan. Prema procenama iz 2011, tamo živi oko 20.000 zatvorenika. „Smatramo da broj zatvorenika raste jer satelitski snimci pokazuju da se grade novih stambeni blokova.“ Prema podacima „Amnesti internešenel“, Logor 16 prostire se na površini od 560 kvadratnih kilometara, što znači da je tri puta veći od američke prestonice Vašingtona.

Osim toga ima jasnih naznaka radnih aktivnosti, kaže Narajan: „Ljudi rade u rudnicima, bave se šumarstvom ili poljoprivredom. Osim toga vide se i kontrolni punktovi i ograde“. Sve se to može jasno videti na satelitskim snimcima. U Logoru 15, gde je navodno smešteno oko 50.000 zatvorenika, posmatrači „Amnesti internešenel“ prepoznali su 40 srušenih stambenih blokova, kao i pet novih. Ostaje nejasno da li to znači da se broj zatvorenika smanjio.

Kamp 16 snimljen iz satelita 2011. godine

Kamp 16 snimljen iz satelita 2011. godine

Potresni izveštaji

Takođe nije poznato koliko je ljudi zaista držano u ozloglašenim logorima Severne Koreje pod najgorim uslovima. Prema nezavisnim procenama smatra se da je bilo pritvoreno oko 200.000. Niko ne može da proveri te brojke jer organizacije za ljudska prava ne mogu same da sprovode istragu u toj zemlji. Zvanično, takvi kazneni i radni logori uopšte ne postoje, severnokorejsko vođstvo konsekventno poriče njihovo postojanje.

Prema izjavama svedoka, kao što je gospodin Li (tako ga u svom izveštaju naziva „Amnesti internešenel“) – režim laže. Li je ranije bio čuvar zatvor u Logoru 16 i ispričao je o patnjama, mučenju i ubistvima, dakle svakodnevici u logoru. „Gospodin Li nam je ispričao o ženama koje su najpre bile silovane, a potom nestale bez traga. Verovatno su pogubljene na nekom skrivenom mestu“, kaže Narajan. „Osim toga, video je čuvare koji su nadgledali kako zatvorenici iskopavaju sopstvene grobove. Zatvorenici su morali da stanu u red i potom su čekićem isprebijani na mrtvo. Potom su bačeni u grob.“

Svakodnevne strahote

Šin Dong-Hjuk opisao je svoju životnu priču u knjizi

Šin Dong-Hjuk opisao je svoju životnu priču u knjizi

Ljudi u Severnoj Koreji završavaju u radnim logorima i zbog najmanje greške – ili zato što su rođeni u pogrešnoj porodici. Jedan od ovih drugih je Šin Dong-Hjuk, čija je dramatična životna priča prikazana u knjizi i filmu koji su pre godinu dana obišli svet. Rođen je kao sin dvoje zatvorenika i odrastao je u logoru. Sa 20-ak godina pošlo mu je za rukom da pobegne. U svojoj knjizi „Bekstvo iz Logora 14“ skicira svoja sećanja na vreme u gulagu, opisuje kako je morao da posmatra pogubljenje majke i brata.

Kroz mnogo toga što Šin opisuje, morala je da prođe i Kim Jang Sun. I ona je bila svedok pogubljenja, kaže Rajiv Narajan: „Prisustvovala je javnoj egzekuciji dvoje zatvorenika koji su pokušali da pobegnu. Njima je tri puta pucano u noge, tri puta u grudi i tri puta u glavu. Mnogi zatvorenici bili su primorani to da gledaju.“

„Amnesti internešenel“ prosledio je rezultate istrage Komisiji Ujedinjenih nacija osnovanoj u martu 2013, koja se bavi kršenjem ljudskih prava u Severnoj Koreji. Ona će o tome podneti izveštaj na proleće.

Autorke: Ester Felden / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Reklama