Život bez pitke vode | Politika | DW | 29.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Život bez pitke vode

Voda iz vodovoda u Pojasu Gaze smrdi i nije za piće. Ukoliko se vodosnabdevanje uskoro ne poboljša, to opkoljeno palestinsko područje bi za četiri godine moglo da ostane bez stanovništva, upozoravaju UN.

Voda još uvek teče iz slavina u Pojasu Gaze – ali nije za piće. Direktor vodovoda Rebi el Šeik, upozorava da voda sadrži veću količinu soli i nitrata od dozvoljene i da predstavlja veliku opasnost po zdravlje. Često je zagađena i raznim bakterijama.

Premalo vode za mnogo ljudi

„Za to postoji mnogo razloga“, objašnjava El Šeik. Na opkoljenom palestinskom području živi mnogo ljudi – 1,8 miliona, a možda i više. Posledica toga je da se ispumpava više vode nego što je ima u sloju podzemnih voda, tako da slana voda prolazi kroz kamene slojeve. S obzirom na to da nedostaju postrojenja za prečišćavanje, otpadne vode odlaze u podzemne vode. Ujedinjene nacije su povodom Svetskog dana vode upozorile da bi, bez radikalnog poboljšanja snabdevanja pitkom vodom, Pojas Gaze za četiri godine mogao da ostane bez stanovništva.

Skupa, beskorisna i zagađena bakterijama

El Šeik kaže da je većima porodica primorana da vodu kupuje iz privatnih postrojenja za prečišćavanje. Takvu vodu drže u kanisterima ili cisternama postavljenim na krovovima kuća. To je skupo i voda se koristi samo za piće i kuvanje. Međutim, u tri od četiri slučaja i takva voda je zagađena baketerijama.

Voda u Gazi opasna je po zdravlje. Slana je i gorka. Nakon tuširanja takvom vodom, na koži ostaje mastan i slan sloj. Onaj ko sebi može to da priušti, zube pere vodom iz flaša. U Pojasu Gaze planirana je izgradnja postrojenja za prečišćavanje morske vode. Prvo bi trebalo da budu izgrađena tri manja postrojenja u kojim bi se morska voda čistila i tako nastajala pitka voda. Takođe bi za oko 500 miliona dolara trebalo da bude izgrađeno veliko postrojenje za prečišćavanje vode, kao i glavni vodovod kroz Pojas Gaze. Veći deo sredstava trebale bi da se obezbedi donacijama iz Katara i drugih arapskih zemalja, kao i iz Evrope, nada se direktor vodovoda. Novac uopšte nije problem.

Da li bi postrojenje moglo biti uništeno u narednom ratu?

El Šeik zna kolika je zabrinutost Palestinaca, ali i međunarodnih donatora. Oni se pitaju da li njihove investicije uopšte imaju smisla. Možda će ponovo izbiti rat u kojem bi sve bilo uništeno. El Šeik kaže da je izraelska strana nedavno i pismeno potvrdila da, ukoliko dođe do novih sukoba, neće bombardovati postrojenja za prečišćavanje vode.

Inače, El Šeik sa predstavnicima izraelskih vlasti već godinama pregovara o postrojenjima za prečišćavanje. Međutim, on ima i drugih problema. Ukoliko bi se dostava građevinskog materijala u Pojas Gaze i dalje odvijala u manjim količinama, onda bi takvo postrojenje bilo gotovo tek za sto godina. Nažalost, Pojas Gaze nema toliko vremena na raspolaganju.

Reklama