Živanović: Reanimacija Dodikove politike | Politika | DW | 16.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Živanović: Reanimacija Dodikove politike

„Formi referenduma nije premereno pitanje koje sadrži dvadesetak ili tridesetak reči i gde su, zapravo, sabrana četiri pitanja u jednom“, kaže za DW profesor Miodrag Živanović, nakon odluke Skupštine Republike Srpske.

Parlament Republike Srpske odlučio je da podrži referendum o Tužilaštvu i Sudu BiH. Građani ovog entiteta će verovatno u septembru pred sobom imati referendumsko pitanje: „„Da li podržavate neustavno i neovlašćeno nametanje zakona od visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primjenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske?“. Iz Kancelarije visokog predstavnika upozoravaju da bi referendum mogao RS da gurne u izolaciju. Tvrde da ovakav potez izlazi iz nadležnosti Narodne skupštine RS a pozivati građane da glasaju protiv Dejtona je kažu guranje RS i BiH u još dublju krizu. U intervjuu za DW o tome govori banjalučki profesor Miodrag Živanović.

DW: Kako komentarišete odluku skupštine u Banjaluci da raspiše referendum?

Miodrag Živanović: Siguran sam da je reč o besmislenoj odluci, odnosno o besmislenom predlogu. Prvo, problem funkcionisanja institucija ne rešava se referendumom već kroz institucije sistema, kao što se to radi u svakoj normalnoj državi. I drugo, referendum, kao demokratski čin ili kao najviši demokratski čin, trebalo bi da se odnosi na najvažnija pitanja sadašnjosti i budućnosti jednog društva. Takvu odluku nije ni trebalo donositi. Podsetio bih, mada je politika kratkog pamćenja, na jedan sličan karikaturalni primer predloga za referendum, koji je svojevremeno predstavio Slobodan Milošević. On je, naime, predlagao tada da se organizuje referendum o tome da li gospodin Felipe Gonzales, tadašnji predstavnik međunarodne zajednice, sme da sleti na beogradski aerodrom ili ne sme. I ovo mi liči na takvu, već sada davnu, karikaturu i mislim da ne treba o tome ni posebno raspravljati. Čak i samo pitanje, kako je formulisano u ovoj odluci Skupštine, 99 odsto naših građana neće ni razumeti. Tu je, zapravo, više pitanja u jednom, što opet nije primereno za referendumsko pitanje. Formi referenduma nije premereno pitanje koje sadrži dvadesetak ili tridesetak reči i gde su, zapravo, sabrana četiri pitanja u jednom.

Da li je ovo uvod u ozbiljniji referendum o otcepljenju Republike Srpske? Tako nešto Dodik godinama najavljuje…

Mislim da to ne stoji u nekakvoj neposrednoj vezi. Više sam ubeđenja da je ovo jedan od pokušaja gospodina Dodika da se vrati iz svoje izolovanosti, jer on je u poslednjih godinu ili dve izolovan od politike i političkih događanja iz različitih razloga, razloga druge prirode, tako da je to više pokušaj da on ponovo postane politički živ negoli da planira različite nove referendume.

Geruch des kollektiven Verrates

Miodrag Živanović

Govori li u prilog tome činjenica da je većina opozicije bila suzdržana od glasanja sinoć?

E sad, što se tiče opozicije u Republici Srpskoj, to je jedna druga, za naše prilike ovde velika tema. Zapravo, to i nije opozicija, to je samo druga strana jedne te iste medalje i ta opozicija će se i ovom prilikom pokazati kao nešto što je možda čak i kopija Dodikove stranke.

Da li insistiranje na ovom referendumu pokazuje nešto više od Dodikove samovolje? Slabost Ureda visokog predstavnika, međunarodnih organizacija u Bosni i Hercegovini i same državne vlasti u Sarajevu?

Ako ovo stajalište koje sam ja izneo uzmemo ozbiljno, onda se tu radi jedino o pokušaju reanimacije političara i politika koje su, zapravo, već odavno mrtve. U ovom slučaju, reč je o gospodinu Dodiku i njegovim političkim partnerima, a mislim da to nema i neće imati nikakvih dubljih konotacija pa niti konsekvenci. Naravno, institucije međunarodne zajednice, pa ni Ured visokog predstavnika, koliko pretpostavljam, neće se ni mešati u period ili političke poslove nakon eventualnog referenduma zbog toga što Ured visokog predstavnika već godinama ovde ima medijatorsku ulogu, dakle on postoji samo da bi podelio pokoji savet i postoji kao posmatrač onoga što se u ovoj našoj zemlji događa.

Mogu li Bošnjaci u Veću naroda Republike Srpske sprečiti konačnu odluku o održavanju referenduma stavljanjem veta i traženjem zaštite vitalnog nacionalnog interesa?

Mislim da će se to desiti i, naravno, biće rešeno u korist predlagača preko Ustavnog suda Republike Srpske. Kad god se stavi veto u institucijama Narodne skupštine Republike Srpske, prema ovdašnjem Ustavu glavni arbitar je Ustavni sud Republike Srpske, koji, zapravo, odlučuje ono što mu naredi politika.

Ako dakle pitanje o referendumu prođe i ako referendum bude održan, kakve bi, realno, posledice mogle biti po Republiku Srpsku, ali i po Bosnu i Hercegovinu?

Uveren sam da neće biti nikakvih posledica, pošto sâm čin referenduma, pa i sami rezultati referenduma nemaju nikakve konkretne izvršne posledice. Ako se i dobije ovakav ili onakav rezultat na referendumu, nakon toga bi, u svakom slučaju, trebalo da usledi i set novih zakona, set novih uredbi i propisa… što je dugačak put do toga da bi rezultat referenduma bio egzaktan i politički efikasan.

Šta bi mogao biti sledeći Dodikov potez u, kako ste rekli, pokušaju reanimacije u političkom životu i u vlasti?

Ja ću reći nešto kao običan čovek. Ako mi, kao obični ljudi, ne znamo šta će biti naredni potezi, u ovom slučaju je žalosno što ni sam gospodin Dodik ne zna šta će biti njegov naredni potez.

*Miodrag Živanović je redovni profesor Univerziteta u Banjaluci. Ubraja se u redove intelektualne elite koja se snažno usprotivila nacionalizmu i podelama u Bosni i Hercegovini. Član je mnogih ekspertskih grupa, međunarodnih PEN organizacija, autor brojnih knjiga i eseja.