NZZ: Jugoistočna Evropa - leglo antivaksera

Noje Cirher cajtung (NZZ) na početku analize iz pera dopisnika za jugoistočnu Evropu Folkera Pabsta ukazuje na to kako je još donedavno Srbija važila kao zemlja s najvećom stopom cepljenih protiv koronavirusa u Evropi (pored Velike Britanije).

No u međuvremenu, kako se navodi, kampanja zapinje. Razlog: nepoverenje građana prema cepljenju. To je i jedan od razloga otvaranja srskog programa cepljenja i za susede.

„Činjenica da je Srbija u martu svoj program otvorila i za strance, osim PR efekta, povezana i s viškom cepiva. U tom trenutku se naime svega jedna četvrtina odraslih građana Srbije prijavila za cepljenje", navodi NZZ u svom broju od ponedeljka.

25 evra za cepljenje

Ukazuje se i na to da je kampanja do te mere došla u poteškoća da predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada sve one koji odluče da se vakcinišu nagrađuje s po 3.000 dinara (oko 25€) što je „oko desetina minimalca". NZZ navodi kako ni u susedstvu nije bolje i govori o tome kako u Republici Srpskoj vlasti u međuvremenu lično telefonski pozivaju one koji se još nisu cepili.

No ni to ne donosi uspeh. „Jedna lekarka iz Banja Luke svedoči o tome kako od pet tako pozvanih građana samo jedan odazove pozivu na cepljenje", piše NZZ. Slično je i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.

Dnevnik se poziva na jedno reprezentativno ispitivanje agencije Galup koje pokazuje da, s izuzetkom nekih država nastalih raspadom Sovjetskog Saveza, ni u jednom delu sveta ne vlada takva skepsa prema cepljenju protiv koronavirusa kao što je to slučaj s istočnom i jugoistočnom Evropom.

„U Bosni i Hercegovini i Mađarskoj bi samo tri od deset ispitanih primilo cepivo. Na Kosovu 32 u Bugarskoj 33 posto. I u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Rumuniji i Češkoj je manje od 40 posto ljudi spremno da se cepi".

NZZ navodi kako je ispitivanje obavljeno 2020. kada se još jako malo znalo o cepivima. No: „Od tada je poverenje poraslo u mnogim delovima sveta ali ne i na jugoistoku Evrope".

Skepsa povezana s iskustvom iz socijalizma

Autor ovu skepsu prema državnim kampanjama, poput ove s cepivom, povezuje s nepoverenjem prema državi koje potiče iz razdoblja socijalizma a to posebno važi za marginalizovane grupe stanovništva poput Roma.

No još veća uloga u stvaranju nepoverenja se, kako piše NZZ, pripisuje posebnoj spremnosti stanovnika ovog dela Evrope na prihvaćanje raznih teorija zavere koje se povezuju s cepljenjem.

Trust mozgova The Balkans in Europe Policy Advisory Group (BiEPAG) pisao je (u jesen 2020. Prim ur.) kako se u SAD i Zapadnoj Evropi spremnost za prihvatanje teorija zavera oko cepiva beleži kod „najviše 25 posto stanovništva". Istovremeno je ta vrednost u zemljama Jugoistočne Europe delom i dvostruko veća. „Više od 60 posto ispitanih veruje u to da je farmaceutska industrija doprinela širenju virusa a gotovo polovina veruje u umešanost Bila Gejtesa ili američke vojne industrije."

Ta geopolitička polarizacija je vidljiva i u činjenici da većina stanovnika Republike Srpske prednost daje ruskom cepivu Sputnjik V ali i na Kosovu gde „vlada iz političkih razloga kategorički odbija cepiva iz Rusije i Kine. Jer: Moskva i Peking do danas nisu priznale bivšu srpsku pokrajinu".

Medijske kampanje koje bi pridonele sprečavanju širenja teorija zavere su, kako navodi NZZ, otežane. „Medija koji bi se suprotstavili društvenim mrežama preko kojih se uglavnom šire lažne informacije, gotovo da i nema...U autoritarnim državama poput Srbije i Albanije ali i EU članice Bugarske, prevladavaju senzacionalistički, vladi dodvorni, masovni mediji koji često sami doprinose širenju lažnih informacija“.

Priredio: Nenad Krajcer

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.