Šteta što ugljen-dioksid ne smrdi! | Mozaik | DW | 25.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Šteta što ugljen-dioksid ne smrdi!

Pošto je postalo poznato da se, uprkos svim predviđanjima, globalno zagrevanje zaustavilo, klimatolozi su pod pritiskom da to objasne. U pitanju je njihov kredibilitet, ali i zdravlje naše planete.

Poslednjih 15 godina globalna temperatura više ne raste. A trebalo bi, sudeći po modelima i proračunima istraživača klime. U stvari, već je trebalo da bude toplije. Da li to znači da velikih klimatskih promena neće biti? Ne, kažu naučnici na Kongresu o ekstremnim vremenskim prilikama koji se održava u Hamburgu (23-27.9.2013). Jer, količina ugljen-dioksida, nastavlja snažno da se povećava, a baš taj gas je u velikoj meri odgovoran za zagrevanje planete. Takođe, nivo mora raste nesmanjenom brzinom.

Mođib Latif iz Geomar Helmholc centra za istraživanje okeana u Kilu kaže: „Pauza u zagrevanju se odnosi isključivo na površinske temperature okeana. Iz toga ne smemo da zaključujemo da se zaustavio ceo proces klimatskih promena.“

Prof. dr Mođib Latif

Prof. dr Mođib Latif

Okean kao skladište toplote

Mođib Latif je veoma miran čovek, ali se prilično uzbudi kada uvek iznova mora da objašnjava zašto promena klime nije izmišljotina. Na kraju krajeva, baš on je još 2008. izrazio pretpostavku da bi porast temperature mogao da stagnira – na užas mnogih kolega.

Stvar je u tome što okeani, koji čine najmanje dve trećine zemljine površine, mogu da skladište toplotu na duži vremenski period. To se posebno odnosi na duboka mora, ispod 800 metara dubine. Ova pretpostavka je uverljiva i dele je mnogi istraživači, međutim o tamnim morskim dubinama se malo toga zna, ima vrlo malo pouzdanih podataka. Zato Latif neprestano naglašava koliko je važno da se bolje istraže duboki slojevi okeana: „Poznajemo površinu Meseca, ali malo znamo o morskim dubinama.“

U pitanju kredibilitet stručnjaka

Jedna stvar je jasna: klima je veoma složena. Istraživači ne mogu sa sigurnošću da kažu koji faktori koliko utiču na razvoj klime. Modeli i proračuni su više puta prilagođavani i tako približavani realnosti. Ali problem sa klimatskim promenama je u tome što su suviše često i suviše rano skicirani scenariji smaka sveta kao posledica globalnog zagrevanja.

Meteorolog Sven Ploger

Meteorolog Sven Ploger

I zato, kada se čuje vest da se Zemlja ipak ne zagreva, to šteti kredibilitetu stručnjaka za klimu, kaže meteorolog Sven Ploger. Ljudi postaju sumnjičavi: „Samo 39 odsto Nemaca se 'plaši' klimatskih promena, dok je pre nekoliko godina ta cifra iznosila oko 60 odsto.“

To naravno ide na ruku takozvanim skeptičarima klimatskih promena, a ne treba zaboraviti ni industriju i "interesne grupe koje žele da ostvare neke svoje ciljeve", kaže Ploger.

Smrdljivi ugljen-dioksid

Pritom je skepticizam veoma važan, naglašava Ploger. Svaki naučnik bi svoj rad trebalo da stalno dovodi u pitanje. Među klimatolozima se uvek iznova raspravlja o različitim gledištima. Ali, postoji saglasnost u tome da čovek doprinosi globalnom zagrevanju, između ostalog emisijom tona ugljen-dioksida. To se mora radikalno smanjiti i tu se slažu stručnjaci za klimu. Mođib Latif navodi brojke: „Smanjenje od 80 odsto je potrebno i to širom sveta.“

Častan cilj, reklo bi se, ali nerealan, s obzirom na blokade SAD, Kine i Poljske u okviru međunarodnih pregovora. Na žalost, ugljen-dioksid je nevidljiv i bez mirisa i tako nikome ne smeta, žali se Sven Ploger: „A da smrdi i da je sa povećanjem količine ugljen-dioksida smrad sve gori – šta mislite, koliko brzo bi se sredilo da nestane?“

Autorke: Judit Hartl / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković