Štednja gastarbajtera i dalje ″na ledu″ | Politika | DW | 25.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Štednja gastarbajtera i dalje "na ledu"

Stara devizna štednja stotina hiljada ljudi iz bivše Jugoslavije, koji su godinama radili u Nemačkoj, iščezla je "u potpunosti". Uprkos odluci Evropskog suda, banke ne žele da isplate novac deponentima.

default

Stara štednja

Safet Alimehaj nije jedini. Ima više štednih knjižica koje ukazuju na višegodišnju deviznu štednju njegovih roditelja. Ali to mu nažalost ne znači mnogo, pošto su izgledi da će taj novac ikada videti, veoma male.

Njegovi roditelji bili su gastarbajteri u Nemačkoj. Naime, tokom 70-ih godina prošlog veka, veliki broj građana Jugoslavije, dolazio je na privremeni rad u Nemačku, u skladu sa sporazumom koje su te zemlje tada imale. Većina njih je pokušavala da uštedi što je moguće više novca, koji bi potom slali u domovinu. Alimehajovi roditelji su svoju ušteđevinu iz jedne nemačke banke u Novom Ulmu, prebacivali na račun u Ljubljanskoj banci (LB).

Nakon raspada Jugoslavije, sredstva i imovinu Ljubljanske banke preuzela je slovenačka Nova Ljubljanska banka (NLB). Uprkos tome, nova banke sebe ne vidi kao „pravnog naslednika“ stare Ljubljanske banke.

Na hiljade oštećenih

Rechtsanwalt Peter Mattil

Peter Mattil

Samo u Nemačkoj ima oko 300.000 ljudi jugoslovenskog porekla, koji dele sudbinu Alimehaja, kaže advokat iz Minhena Peter Matil, koji zastupa veliki broj oštećenih štediša. Oni danas imaju nemačko državljanstvo, ali im to do sada nije mnogo pomoglo, u pokušaju da ostvare svoje prava pred nadležnim sudovima.

„Ti ljudi su godinama, ako ne i decenijama štedeli novac u ovoj banci“, kaže Matil. „Godine 1994. osnovana je banka koja je preuzela sredstva banke kod koje su ovi građani imali račune. Ali nekim čudom nisu preuzete obaveze prema štedišama, koji su račune otvarali van granica te zemlje“.

Takva odluka doneta je uz blagoslov novonastale države Slovenije, uprkos garancijama vlade, koje se obično građanima-štedišama daju. Drugim rečima, zakon je u njihovom slučaju prekršen, tvrdi Matil.

Sedamdesetih godina je u Nemačkoj radilo oko 600.000 državljana Jugoslavije. Bili su veoma tražena radna snaga. „Ljubljanska banka je ciljano pokušavala da animira upravu tu klijentelu. Nudila im je kamatne stope i do 12 odsto“, priča nemački advokat.

Sud je rekao svoje

Justitia als Symbol der Rechtsprechung mit EU Flagge

Umešao se i sud u Strazburu

Manja grupa oštećenih štediša odlučila da je da pokrene proces pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Nije bilo drugog izbora, s obzirom da pravne instance u matičnim državama nisu imale razumevanja za njihov problem. Početkom ovog meseca, sudije Evropskog suda su presudile u korist troje građana. Međutim, iz odluke proističe da bi svima koji su se našli u istoj situaciji, banka morala da isplati deviznu štednju. I ne samo to, štediše stare Ljubljanske banke bi trebalo da dobiju kamatu na svoju štednju, plus oko 4.000 evra na ime „pretrpljene patnje“.

To bi značilo da bi banka, zajedno sa državom trebalo da isplati oko 10 milijardi evra, jer su pojedini gastarbajteri imali prilično velike ušteđevine – oko 100.000 evra ili više, tvrdi Matil.

Uprkos odluci suda, naplata dugovanja banke u praksi nije moguća. Jer sud u Strazburu može da utvrdi da li je nečija ljudska prava bila ugrožena, ali ne može da državu da natera da isplati taj novac, kaže profesor Peter Baumajster sa Univerziteta u Hajdelbergu. Čak i kada bi takvu odluku doneo nemački sud, ne znači da bi primena jedna takve presude bila zagarantovana.

Slovenija može da uloži žalbu na odluku Evropskog suda

Vlasti u Ljubljani su već najavile da će to učiniti. Drugim rečima, štediše koje 20 godine ne uspevaju da dođu do svog novca, moraće i dalje da žive u neizvenosti da li će ikada videti svoj novac.

Advokat iz Minhena se nada da će odluka suda ipak pomoći njegovim klijentima. „To je važan proces jer će predstavljati osnovu za slične predmete u budćnosti“, kaže on. Profesor Baumajster ne deli optimizam svog kolege. „Odluka suda uliva nadu, ali je daleko od euforičnosti.“

Sve u svemu, predstoji još dosta sudskih rasprava i procesa. Ali da li će to omogućiti da nekadašnji gastarbajteri i njihova deca konačno dobiju novac koji su godinama štedeli i dalje je pod znakom pitanja.

Autor: Ginter Birkenštok
Odg. urednik: Jakov Leon