Štajnmajer, predsednik br. 12 | Izbor iz štampe | DW | 13.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Štajnmajer, predsednik br. 12

Izbor Frank-Valtera Štajnmajera za novog nemačkog predsednika je glavna tema komentara u nemačkim dnevnim listovima. Reakcije komentatora štampe kreću se od slavopojki pa do vrlo kritičkih tekstova.

Komentator lista Frankfurter algemajne cajtung smatra da je Štajnmajer „pokazatelj da je nadstranaštvo samo mit". List podseća da je Štajnmajer svesrdno podržavao Agendu 2010 – program reformi bivšeg kancelara Gerharda Šredera kojom je potkresana socijalna država i tržište rada učinjeno fleksibilnijim – te da je čak bio kandidat socijaldemokrata (SPD) za kancelara. „SPD ne bi bila SPD kada bi ga u igru slala samo kao primernog demokratu a ne – i to pre svega – i kao socijaldemokratu. Šefica CDU Angela Merkel ga zato u prvi mah nije ni htela. [...] Izbor Štajnmajera je zato poraz za CDU i CSU. SPD je uspela da iskoristi samoizolaciju i samorazgradnju Unije."

Štajnmajer na čelu države će, piše dalje frankfurtski list, samo pojačati utisak da je Socijaldemokratama dobro došao Šulcov efekat. Martin Šulc je nedavno postao kandidat SPD za kancelara što je partiju u anketama diglo za devet procentnih poena i dovelo na korak od demohrišćana. „Ironija je u tome što SPD to postiže sa dvojicom muškaraca, od kojih jedan – Martin Šulc – dolazi spolja (bio je predsednik Evropskog parlamenta), a drugi – Frank-Valter Štajnmajer – najveći deo vremena je proveo negde daleko ili u oblacima."

„Oni koji kritikuju ovakvu vrstu izbora kažu da je reč o dogovaranju iza zatvorenih vrata. Izbor Štajnmajera za predsednika je rezultat činjenice da u sobičku iza zatvorenih vrata nije bilo nikoga. Izbor predsednika je tako zapravo prošao bez mogućnosti izbora. A to će baciti u senku nadstranačku orijentaciju novog predsednika, baš kao što i velike koalicije bacaju u senku – demokratiju", piše Frankfurter algemajne cajtung.

Levičarski dnevnik Junge velt piše da je „izbor Štajnmajera, koji je kao šef kancelarskog ureda, ministar i šef poslaničkog kluba SPD od 1999. godine jedan od pokretača učešća Nemačke u ratovima (...) pratilo tapšanje po ramenima... Među njegovim sledbenicima je vladalo opšte oduševljenje novom nemačkom veličinom – navodno i moralnom. Tako je predsednik Bundestaga Norbert Lamert (CDU) svoj govor iskoristio da bi drugim zemljama delio ocene iz vladanja. On je rekao da, ako ni ruski ni američki predsednik ne pokazuju interesovanje za jaku Evropu, onda je to indikator da mi sami moramo biti zainteresovani za jaku Evropu. Većina učesnika Skupštine mu je aplaudirala stojeći. Tako i Štajnmajer Nemačku bezmalo već vidi kao svetsku silu."

„U vrlo napetoj situaciji u svetu, izbor Frank-Valtera Štajnmajera za novog predsednika Nemačke je dobar i veoma važan signal", poručuje list Manhajmer morgen. „Ako je nominacija bivšeg ministra unutrašnjih poslova pre nekoliko nedelja još izgledala kao rešenje za slučaj nužde, jer Unija nije imala sopstvenog kandidata a CSU je htela da spreči Zelenog kandidata, tako da je izbor Štajnmajera sada poruka kako Nemačkoj, tako i evropskim susedima i čitavom zapadnom svetu: na čelu Nemačke će u sledećih pet godina biti otelotvorenje anti-Trampa."

Dnevnik Velt piše: „Dragi sunarodnici, budimo hrabri! – poručio je Štajnmajer sa govornice. Moguće je da je taj apel uputio i samom sebi. Jer, u korišćenju svoje nove moći, naime, moći koju imaju reči, on će morati još da vežba. No, to nije sprečilo Angelu Merkel da ga hvali: posle glasanja je rekla kako je ubeđena da će on biti odličan predsednik, i da veruje da će on dobro pratiti svoju zemlju... Nije li ta ista Angela Merkel još pre tri meseca više puta poručivala da Štajnmajer za nju ne dolazi u obzir kao predsednik? Izgleda da joj delovi Unije nisu oprostili to što je promenila mišljenje."

Celeše cajtung smatra da je „izbor Frank-Valtera Štajnmajera bio stvar forme. Ne: to zapravo i nije bilo glasanje, već pre svega skupa predstava. Velika koalicija je svojim dogovorom da bivši ministar spoljnih poslova postane 12. po redu predsednik Nemačke stavila sve pred svršen čin. A to pre svega u redovima CDU/CSU ne smatraju svi za dobru odluku i zbog toga se mnogo članova Unije i uzdržalo kada je trebalo glasati za Štajnmajera."

„Štajnmajer može da se snagom argumenata bori za vrednost slobode štampe, parlamentarnog odlučivanja i pravne države. I za toleranciju", piše dnevnik  Lauzicer rundšau: „Još u školi je naučio da se autoriteti ne slede slepo i da mišljenje treba zasnivati na činjenicama. Da se mišljenje drugih poštuje. On će – kao što je to radio i kao ministar spoljnih poslova – tražiti savet od ljudi iz naroda, od kulturnih poslenika i naučnika, a zamak Belvi će pretvoriti u kuću otvorene razmene mišljenja. Frank-Valter Štajnmajer ima sve što je potrebno da kao predsednik služi nemačkom narodu kako to piše nad Rajhstagom. Od njega zavisi kako će to da radi – ali i od spremnosti građana da ga slušaju."

DW.COM