Šta treba da znate o ratu u Jemenu? | Politika | DW | 04.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta treba da znate o ratu u Jemenu?

Ko se u Jemenu bori i protiv koga? Šta žele Huti pobunjenici? Koja je uloga terorističke organizacije Al-Kaida? Šta mogu da postignu vazdušni napadi arapskih država?

Ko se bori protiv koga?

Uobičajeni scenario glasi: Saudijska Arabija i druge zemlje u borbi protiv Huti milicije vazdužnim napadima podržavaju međunarodno priznatog predsednika Abd-Rabu Mansur Hadia. Međutim, rat ustvari diktira nekoliko unakrsnih konfliktnih linija. Vojska i uprava centralne vlade su podeljeni: veliki deo ne podržava Hadia koji je pobegao u Saudijsku Arabiju, nego je i dalje lojalno 2012. godine svrgnutom dugogodišnjem diktatoru Ali Abdulah Salehu, koji je prešao na stranu Hutija.

U Jemenu čiji se sever (bivša država Severni Jemen) i jug (Narodna Demokratska Republika Jemen) ponovo spojili 1990. godine je podeljeno i društvo. Nekada socijalistički jug se u odnosu na stanovnike na severu zemlje osećao oštećenim i podržavao je pokret koji se zalagao za secesiju. Al-Kaida na arapskom poluostrvu (AQAP) ovde ima jake strukture.

Abdel Malek al-Huthi

Abdel Malek al-Huthi

Dugogodišnji rat koje su SAD vodile pomoću bespilotnih letelica dao je malo rezultata. Na severu zemlje žive šiiti, kojim pripadaju i Huti, dok na jugu žive suniti, što je dovelo i do konflikta na verskoj osnovi. Različita plemena iz savim različitih motiva podržavaju jednu ili drugu stranu. Najkasnije intervencijom arapskih država se konflikt u Jemenu pretvorio i regionalno-politički: Jemen, tradicionalno "dvorište" Saudijske Arabije, napretkom Huti snaga bi mogao da potpadne pod uticaj Irana.

U trenutnim borbama je na jednoj strani bitan pokret Huti i veliki deo bezbednosnih organa, dok se na drugoj strani bore, pre svega Narodni komiteti, plemena i Al-Kaida, koji su podržani vazdužnim napadima intervencionističkih sila.“Narodni komiteti su dosta rascepkani: jedni podržavaju Hadija, a drugi se bore za nezavisnost juga“, kaže Marike Transfeld iz Fondacije za nauku i politiku iz Berlina.

Ko su Huti?

Huti, koji sebe nazivaju „Ansar Alah“, su militantna grupa šiitske sekte Zejdi i potiču iz planinskih predela u pograničnom području sa Saudijskom Arabijom. U planinama bivšeg Severnog Jemena s vremenom se oformio jedan oblik teokratske vlasti kojem su na čelu bili lokalni imami, najčešće iz muslimanske sekte Zejdita. Taj oblik vladavine zadržao se do 20. veka, tačnije do revolucije 1962. godine. Nakon toga su Huti su počeli da se oseća marginalizovanim. Nakon što je centralna vlada pokušala da zejditsku versku praksu da prilagodi sunitskoj, formirao se otpor koji se 2004. godine razvio u oružani konflikt. U tom konfliktu je do 2010. godine poginulo više hiljada ljudi. Huti su u 2011. godine u znatnoj meri učestvovali u protestima koji su doveli do svrgavanja sa vlasti predsednika Saleha. Međutim, bez pokreta Huti je formirana vlada nacionalnog jedinstva. Hute je očito pdržavao Iran. „Pomoć je dolazila pomorskim i vazdušnim putem“, kaže jemenski politolog Valid al-Sagaf sa Univerziteta u Stokholmu.

Jemeb

Jemen

Šta žele Huti?

"Bog je veliki, smrt Americi, smrt Izraelu, prokletstvo Jevrejima, pobeda islama“, tako glasi moto Huta okupljenih oko njihovog vođe Abdulmalika al-Hutia. Huti ističu da su protiv kurumpirane elite i „sunitskog ekstremizma“. Nakon što su Huti u septembru zauzeli glavni grad, prisilili su predsednika Hadija i njegovu vladu da početkom godine podnesu ostavku nakon čega su formirali prelaznu vladu. Uzrok je bio predlog ustava kojim se predviđa podela zemlje na šest federalnih regiona pri čemu bi Huti živeli u izolovanom području bez izlaza na more. Cilj pokreta je očigledno bio da zauzme celi Jemen.

Marike Transfeld smatra da su vođe Huta, nakon zauzimanja glavnog grada, sebe precenili. „Napadima Hutija na jug konflikt je dobio novu dimenziju“, kaže Transfeld i dodaje: „Huti veruju da mogu da kontrolišu ceo Jemen. Ali, u međuvremenu su primetili da im na jugu neće biti lako i da nailaze na otpor Al-Kaide, narodnog komiteta i različitih plemena“. Pri tome je Jemen, čija polovina stanovništva živi ispod granice siromaštva, toliko zavistan od pomoći iz inostranstva tako da joj svakoj vladi potrebno međunarodno priznanje.

Koju ulogu ima Al-Kaida?

Nasser bin Ali al-Ansi

Nasser bin Ali al-Ansi

AQAP se smatra najopasnijim krilom terorističke organizacije Al-Kaida. Teroristička grupa, koja kontroliše dio juga, predsednika Hadija zbog njegove podrške američkim napadima bespilotnim letelicama, Saudijsku Arabiju i Huti borce smatraju neprijateljima. „Zbog rascepaknosti grupa na jugu je Al-Kaidi pošlo za rukom da u borbi protiv napretka Hutana na jugu Jemena igra važnu ulogu“, kaže Transfeld i dodaje: „Teško je povući liniju razdvajanja između Al-Kaide, Narodnih odbrana i drugih milicija“. Prema navodima medija AQAP-u je pošlo za rukom da se profilišea kao efektivna snaga protiv Huta na osnovu čega je regrutovala veliki broj novih ratnika. U borbama je iz zatvora u Adenu oslobođeno više stotina Al-Kaidinih boraca. Odgovornost za samoubilački napad na šiitsku džamiju u Sani, 20. marta, u kojem je poginulo više od 140 osoba, preuzela je teroristika organizacija „Islamska Država“.

Koji su ciljevi intervencije?

Saudijska Arabija je pružila veliku finansijsku pomoć prelaznoj vladi predsednika Hadija. Nakon što što Huti pokrenuli ofanzivu na grad Aden, Saudijska Arabija je odlučila da uz pomoć nekoliko arapskih zemalja 26. marta počne intervenciju. „Operaciju ćemo izvoditi sve dok u Jemenu ponovo ne zavladaju bezbednost i stabilnost“, rekao je saudijski kralj Salman. Prema diplomatskim izvorima intervencione sile računaju na višemesečnu akciju. Kopnenu ofanzivu, koju je zatražila svrgnuta jemenska vlada, zvanični Rijad ne isključuje. Posmatrači u ovim operacijama vide borbu za moć između sunitske Saudijske Arabije i šiitskog Irana. Jemen se na taj način pridružuje drugim državama preko kojih se vodi borbama za vlast u regionu: u Libanu Rijad podržava sunitsku centralnu vladu, a Teheran šiitsku miliciju Hezbolah. U Siriji Assadov režim ima iransku pomoć, dok sunitski pobunjenici imaju podršku Saudijaca.

Da li postoje šanse za rešavanjem konflikta?

Obe strane su do sada pokazale malo interesa za mirnim rešavanjem konflikta. Sporno je da li će sukob biti rešen sa ili bez učešća kopnenih trupa. „Bilo bi pogrešno nadati se da će do stabilizacije Jemena doći vojnom intervencijom“, kaže Marike Transfeld. Ona pored ostalog upozorava na to da se operacije, koje su usmerene protiv Huti pobunjenika, kojima su trenutno cilj vojne ustanove, rušenje bezbednosnog aparata zemlje, koji je angažovan protiv Al-Kaide. „Nakon intervencije se uz saudijska sredstva mora izgraditi potpuno novi sigurnosni aparat“, kaže Transfeldova. Avganistan je najbolji primer koliko je teško izgraditi jednu potpuno propalu zemlju bez vojske i državnih struktura.

DW.COM