Šta su moja prava? | Evropa | DW | 02.12.2008
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šta su moja prava?

Kome mogu da se žalim ako mislim da su mi ugrožena osnovna ljudska prava. I da li će presuda imati bilo kakav uticaj? Sva ta pitanja postavljaju ljudi prilikom posete Visokom komesarijatu za ljudska prava UN u Ženevi.

Svečana sala u sedištu Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi

Svečana sala u sedištu Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi

Putovanje dugo 1.000 kilometara od Drezdena do Ženeve je zaboravljeno. Već prvog dana na planu je poseta sedištu Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava - istorijskom zdanju na obali Ženevskog jezera. Svi su uzbuđeni zbog posete instituciji koja je zadužena za primenu ugovora o zaštiti ljudskih prava:

„Ono što mene najviše interesuje je šta čini takva organizacija u slučaju kad joj se predoče povrede ljudskih prava“, pita se Pegi, nastavnica u gimnaziji. Ona želi da svoje učenice i učenike informiše o konkretnim slučajevima.

Nova visoka komesarka Navanetem Pilari je zauzeta i posetioci je neće videti, ali gosti iz Nemačke detaljno će biti informisani o novom razvoju u okviru sistema zaštite ljudskih prava Ujedinjenih nacija.

Zastava sa znakom Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Zastava Komesarijata

Kako mogu da se žalim?

Do kraja ove godine očekuje se da će u okviru Generalne skupštine svetske organizacije biti doneta povelja koja se odnosi na zaštitu individualnih prava u okviru socijalnog paketa. Pitanje koje je postavljeno glasi: Hoće li nezaposlena osoba u Nemačkoj u budućnosti moći da, u cilju ostvarenja ljudskog prava na rad, uloži žalbu kod Ujedinjenih nacija i tako ostvari to pravo?

„Ne, reč je o tome da li je vlada uložila sve napore kako bi stvorila mogućnosti. Dakle, ne može se reći, dobro ja nemam posao, pa ću da tužim državu i tako ću ostvariti svoje pravo. Ovde se radi o tome da li je država zaista učinila sve da u okviru svojih mogućnosti garantuje ovo pravo“, objašnjava portparol Visokog komesarijata za ljudska prava.

Pegi smatra da o tome mogu postojati različita mišljenja. „Tačno“, glasi odgovor:

„Takve stvari spadaju u zadatke posebnih odbora koji o tome odlučuju. U tim odborima sede izabrani stručnjaci koji nadgledaju primenu pojedinih ugovora o zaštiti ljudskih prava i ukazuju na tačke koje se mogu poboljšati.“

Kako funkcioniše sistem?

Sa jednog od protesta ispred zgrade Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Sa jednog od protesta ispred zgrade Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Savet za ljudska prava sarađuje sa predstavnicima pojedinih vlada. Prema novim pravilima svaka vlada u periodičnim razmacima mora analizirati i dokumentovati situaciju vezanu za ljudska prava. Na pitanje kako poboljšati ljudska prava, takođe ima kritičkih kontra-pitanja:

„Zar ne mislite da državi nisu ni potrebne takve analize. Razvijene države sigurno mogu da uoče ukoliko dođe do povrede tih zakona. Dakle, ukoliko je neko saslušavan u Gvantanamu, onda ne mogu da pretpostavim da američka administracija ne zna šta se tamo dešava“, kaže Henri koji je na obuci u Bundesveru.

Diplomatski odgovor bi bio: Za konkretne, akutne povrede ljudskih prava ovaj sistem izveštavanja nije mnogo podesan. Veći broj mogućnosti imaju izvestioci o stanju ljudskih prava, koji mogu da intervenišu u vladi i brzo da se nađu na licu mesta.