Šta stoji u nacrtu zakona o useljavanju? | Posao u Nemačkoj | DW | 27.11.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Rad u Nemačkoj

Šta stoji u nacrtu zakona o useljavanju?

Pred kraj godine, 19. decembra 2018, nemačka vlada konačno glasa o nacrtu zakona. Njime bi ubuduće trebalo da se reguliše dolazak stranaca u zemlju, pre svega stručnih radnika. Pregled najvažnjih novina tog zakona.

Symbolbild Zuwanderung von Fachkräften (picture-alliance/dpa)

I dalje se traži medicinsko osoblje

Nemačka je useljenička zemlja i potrebni su joj strani radnici, iz celog sveta. To je odavno jasno, pre svega privredi i ne malom delu političkog spektra, dok su konzervativci iz CDU i CSU koji su već 12 godina na vlasti, odbijali da tu činjenicu priznaju zakonom koji bi regulisao dolazak stranaca u zemlju. Njihov otpor je slomljen, utoliko što će 19. decembra, vlada Nemačke glasati o takozvanom Zakonu o useljavanju stručne radne snage (Fachkräfteeinwanderungsgesetz).

Zakon bi trebalo tačno da reguliše ko sme da dođe u Nemačku - da radi ili da se školuje. Generalno, fokus je na ljudima koji već imaju završen fakultet ili kvalifikaciju, odnosno stručnu spremu. Zakon je i sada relativno liberalan za ljude sa viskom stručnom spremom, ali je za one sa nižim kvalifikacijama bilo dosta prepreka.

Kvalifikacija - nije važno koja

Nacrtom zakona je sada predviđeno da zainteresovana osoba koja ima završenu stručnu spremu, i pogotovu ako je našla radno mesto, sme da radi u Nemačkoj - u bilo kojoj profesiji. To znači da radnu vizu mogu da dobiju i ljudi čija zanimanja na spadaju u grupu traženih u Nemačkoj. Do sada je to bio jedan od uslova za dobijanje radne vize. Takođe je novo to što prilikom izdavanje radne vize više ne mora da se dokaže da za to radno mesto nema odgovarajućih kandidata iz Nemačke ili EU. Međutim, ukoliko se bude ukazala potreba, ova klauzula kojom se štiti domaća radna snaga, moći će brzo ponovo da se uvede.

Deutschland Fachkräftemangel Industrie (picture-alliance/dpa/A. Burgi)

Traži se veliki broj zanatskih umeća

Još jedno novo pravilo je da osobe koji imaju stručnu spremu posao mogu da traže i u Nemačkoj - dakle ne moraju da imaju ugovor o radu pre nego što uđu u Nemačku. Za traženje posla imaju šest meseci. Pored stručne kvalifikacije preduslov je i odgovarajuće znanje nemačkog jezika i dokaz o pokrivanju životnih troškova tokom tog perioda, odnosno da neće zavisiti od državne podrške u Nemačkoj.

Priznavanje diploma

Da bi strani radnici mogli da rade u Nemačkoj njhova stručna sprema mora biti priznata ovde u zemlji. Ranije je baš oko toga bilo mnogo problema. Međutim, to bi sa novim zakonom trebalo da bude drugačije. Radi se na daljem razvijanju sistema priznavanja stepena obrazovanja, i na boljem savetovanju zainteresovanih osoba iz inostranstva. Prema Zidojče cajtungu nacrt zakona sadrži jednu važnu olakšicu u vezi sa tim: naime, predviđena je „ograničena mogućnost" da „pod određenim uslovima" strani radnik svoju diplomu stečenu u inostranstvu podnese na priznanje - nakon dolaska u Nemačku. To znači da kvalifikovani strani radnici mogu ući u Nemačku, usput raditi i za to vreme čekati na priznavanje svoje diplome.

Radna dozvola iako je odbijen azil

A što se tiče potražilaca azila, nacrt zakona predviđa privremenu dozvolu boravka i rada u trajanju od dve godine - takozvani „Beschäftigungsduldung". To znači da ako potražilac azila ima posao, dve godine ne sme biti proteran iz Nemačke. Ovo se odnosi na osobe kojima je azil odbijen, koje najmenje godinu dana imaju takozvani duldung, koji najmanje 18 meseci imaju regularan posao preko kojeg plaćaju porez i doprinose, i rade najmanje 35 sati nedeljno. Ovim ograničenjima nemačka vlada želi da spreči da se „Beschäftigungsduldung" izdaje odmah sa obaveštenjem o odbijanju azila. Ovlašćenim organima se tako daje vremena da „sprovedu mere za okončanje boravka" u Nemačkoj osobi kojoj je odbijen azil.

18.03.2014 DW MADE IN GERMANY Cluj Fachkräfte (DW)

Imigrantima je na raspolaganju veliki broj kurseva nemačkog

Pravilo po kojem osobe kojima je odbijen azil i koje se nalaze na trogodišnjem stručnom školovanju i potom još dve godine mogu da rade u Nemačkoj, a da im ne preti proterivanje - biše prošireno na takozavne pomoćne poslove, odnosno poslove za koje nije potrebna nikakva kvalifikacija. Preduslov je da se obavežu da će posle završiti stručnu obuku za posao za koji nema dovoljno radne snage. To takozvano 3 plus 2 pravilo važiće u celoj zemlji, što do sada nije bio slučaj.

Nemački jezik

Da bi nemački jezik mogao bolje da se nauči u inostranstvu, dalje će se razvijati kursevi Geteovog instituta. Ali na tom polju više moraju da se angažuju i privreda i njena predstavništva u inostranstvu kao i pojednična preduzeća. Tako bi na primer trebalo da prošire svoja predstavništva u inostranstvu kako bi promovisali nemački kao strani jezik. Slični modeli saradnje bi trebalo da se uspostave sa školama u inostranstvu. Još jedan predlog je izgradnja programa stručne obuke u inostranstvu koji uključuju i učenje nemačkog jezika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM