Šta se zna o najvećem slučaju seksualnog zlostavljanja dece? | Politika | DW | 02.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Šta se zna o najvećem slučaju seksualnog zlostavljanja dece?

To bi mogao biti najveći slučaj seksualnog nasilja nad decom u Nemačkoj do sada: u slučaju Bergiš Gladbah otkriveno je 30.000 tragova i iza svakog stoji možda jedan počinilac. Ovo su najvažnija pitanja i odgovori.

Kolika je mreža iz Bergiš Gladbaha?

Ono što je u početku izgledalo kao lokalni slučaj na zapadu Nemačke, preraslo je u ogromnu i kompleksnu mrežu seksualnog nasilja nad decom. U oktobru 2019. počela je istraga protiv jednog 43-godišnjeg muškarca iz Bergiš Gladbaha. Tvrdi se da je seksualno zlostavljao svoju ćerku - malo dete - i da je to sve snimao i podelio na internetu. U međuvremenu se ispostavilo da postoji ukupno 30.000 tragova, odnosno IP-adresa uključenih u tu mrežu.

„Kada sam čuo ove brojke, bio sam duboko potresen, iako se svakodnevno bavim ovim mračnim i jezivim poglavljem našeg društva: seksualnim nasiljem nad decom i mladima“, rekao je za DW Johanes-Vilhelm Rerig, poverenik nemačke vlade za pitanja seksualnog zlostavljanja dece.

Još uvek nije jasno koliko počinilaca stoji iza otkrivenih 30.000 IP-adresa. Neki su možda koristili više IP-adresa, a moguće je i da je broj počinilaca znatno veći.

Kako istražitelji deluju protiv ove mreže?

Ministar pravosuđa Severne Rajne-Vestfalije Peter Bizenbah (CDU) rekao je početkom sedmice u Diseldorfu da je cilj da se počinioci seksualnog zlostavljanja decei oni koji to podržavaju izvuku iz anonimnosti interneta.

Na tome radi Centrala za borbu protiv sajber-kriminala (ZAC). Od 1. jula postoji posebna radna grupa za otkrivanje zločinaca koji su uključeni u nasilje nad decom. U slučaju „Bergiš Gladbah“ identifikovano je 72 osumnjičenih, od kojih je deset u pritvoru. Protiv osam je podignuta optužnica.

Poverenik nemačke vlade za pitanja zlostavljanja dece Rerig zahteva više osoblja i bolju tehnologiju za borbu protiv takvih počinilaca iz cele Nemačke. Severna Rajna-Vestfalija je svojim primerom utrla put: „Povećan je broj zaposlenih koji tragaju za počiniocima u mreži. Tehnologija je modernizovana, koristi se veštačka inteligencija, uspostavljen je ured za digitalnu potragu kao i posebno odeljenje Državnog tužilaštva samo za ovakve slučajeve.“

Da li ima sličnih slučajeva?

Dimenzije „Bergiš Gladbaha“ mogle bi da premaše sve prethodne otkrivene slučajeve nasilja nad decom u Nemačkoj. Ali, to nije izolovan slučaj, kaže Rerig. „Setite se samo monstruoznih otkrića u Štaufenu, Ligdeu i Minsteru. To nije nova pojava.“

On podseća i na mrežu u Darknetu „Elizijum“ kojom se upravljalo iz Nemačke i koja otkrivena je 2017. godine. Na njoj je registrovano 110.000 korisničkih računa širom sveta. Reč je o takozvanoj dečijoj pornografiji, mada bi prikladniji i tačniji naziv bio: slike mučenja dece.

Da li se u Nemačkoj povećalo seksualno nasilje nad decom?

U Nemačkoj se godinama povećava broj otkrivenih slučajeva seksualnog nasilja nad decom i dečije pornografije. Prošle godine je skoro 16.000 puta vođena istraga zbog seksualnog nasilja nad decom. Nemačka policija radila je 2019. na više od 12.000 slučajeva dečije pornografije, što je više nego udvostručeno u odnosu na 2016. godinu.

Međutim, broj utvrđenih slučajeva ne mora ukazivati na stvarni porast te vrste nasilja, kaže sajber-kriminolog Tomas-Gabrijel Ridiger sa Policijske akademije u Brandenburgu. „Reč je o klasičnoj kriminološkoj pojavi“, kaže on. Kada se više istražuje, otkriva se više kriminala. Stručnjaci računaju da se, od 15 do 20 slučajeva seksualnog nasilja nad decom - otkrije samo jedan slučaj. 

Šta se može učiniti za žrtve?

Istražitelji polaze od toga da se u slučaju „Bergiš Gladbah“ radi o više od 30 žrtava. Za njih je od životne važnosti da dobiju stručnu pomoć psihologa. U Nemačkoj postoji S.O.S. telefon za anonimnu pomoć u slučaju seksualnog zlostavljanja, za žrtve i za članove njihovih porodica ili njima bliske osobe. U drugim zemljama postoje slične ponude.

Rerig zahteva da škole i vrtići više služe kao skloništa u kojima se deca mogu poveriti odraslima. „Devojčice i dečaci spremni su da progovore o nasilju kojem su izloženi samo ako se nalaze u okruženju u koje imaju poverenja. Takvi uslovi bi mogli da se stvore u školama i vrtićima, ali naravno i u sportskim klubovima.“ On zaštitu i pomoć devojčicama i dečacima vidi kao trajni nacionalni zadatak države, „kako bi se konačno smanjio taj ogroman, nemogući broj slučajeva“.

Šta znamo o počiniocma?

U Nemačkoj počinioci (u retkim slučajevima počiniteljke) u krivičnom smislu nisu samo oni koji sami vrše nasilje nad decom ili ga snimaju, već i ljudi koji dele takav materijal na mreži, kao i oni koji ga na internetu traže i gledaju. I fotografije na kojima deca poziraju i koje se tolerišu u određenim zemljama, u Nemačkoj se takođe smatraju zloupotrebom dece.

„Postoje različiti tipovi počinilaca, to se ne možete generalizovati“, kaže kriminolog Tomas-Gabrijel Ridiger. Ali, često su to muškarci koji su profesionalno ili lično vezani za decu. Postoje i ljudi u inostranstvu koji žele da finansijski profitiraju od nasilja nad decom, koje vrše na zahtev Nemaca koji to sve gledaju putem interneta.

Žene se, kako kaže, „pojavljuju vrlo retko“ - i tada uglavnom s ciljem zarade i uvek „u saradnji s muškarcima“. Aktivnije su određenim stvarima, recimo u pripremama za seksualnu zloupotrebu, to je takozvani cybergrooming. Trenutno je u toj oblasti kriminala svaka desete osumnjičena osoba - žena.

Još jednu grupu počnilaca čine maloletnici. „Nemačka ima ogroman problem sa maloletnim počiniocima“, ukazuje Ridiger. „Puno sadržaja sa dečijom pornografijom objavljuje se po školskim četovima s ciljem da šokira. To je kažnjivo za sve učesnike četa“. Za povećano širenje takvih sadržaja velikim delom su krivi upravo ti maloletnici.

Kakvu ulogu igra internet?

Tomas-Gabrijel Ridiger ne veruje da nedavno otkriveni veliki slučajevi u Nemačkoj ukazuju na nacionalni problem ili aktuelni trend. „Mi jednostavno imamo globalni prostor bez fizičkih granica, na kojem se počinioci širom sveta umrežavaju i komuniciraju. Čak ne moraju govoriti strane jezike jer koriste prevodilački softver.“ Suštinski je problem „što protiv toga pokušavamo da delujemo mehanizmima nacionalne države, umesto da imamo ozbiljnu raspravu o potrebi globalne borbe protiv toga“. Ridiger smatra da bi tu mogao pomoći globalni digitalni krivični zakon protiv seksualnog nasilja nad decom.

Ovaj kriminolog je uveren da je to nasilje deo šireg fenomena koji naziva teorija „Broken-Web“, kojim se aludira na čuvenu teoriju „Broken-Windows". „Kršenja normi, uključujući i seksualne napade, vrlo su vidljiva na internetu“, kaže Ridiger. „Pomislite na 'Dick Picks' na Instagramu. Ta vidljivost pokazuje da je rizik od krivičnog gonjenja na mreži tako mali da ga gotovo ni nema.“ To snižava prag inhibicije i ustručavanja od delikta i dovodi do toga da onlajn-počinioci deluju agresivnije i otvorenije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama